Kako preživeti strah od letenja avionom

Čovek je oduvek bio fasciniran letenjem. Letenje je i česta tema naših snova. Prema ocu psihoanalize Sigmundu Frojdu, snovi o letenju uzrokovani su potisnutom seksualnom energijom koja žudi da bude izražena. Drugi psiholozi smatraju da snovi o letenju predstavljaju čežnju za slobodom, autonomijom, nezavisnošću i prevazilaženjem sopstvenih ograničenja. Pored toga, snovi o letenju ukazuju na sposobnost da se stvari vide iz ugla drugih ljudi, ali mogu biti i znak bekstva od stresa i pritisaka svakodnevnog života. Na kraju, snovi o letenju koji se završavaju padanjem, ukazuju na strah od neuspeha i na nedostatak kontrole nad vlastitim životom.

U realnosti, čovek nema krila poput ptice, te nema sposobnost letenja bez pomoći spoljnih sredstava. Još od vremena starih Grka ideja o letenju postala je večita čovekova preokupacija. Ta ideja je u kolektivni um čovečanstva prvo ušla u obliku mita o letu Dedalovog sina Ikara na letelici sklopljenoj od voska i perja, a potom i kao ideja koju treba praktično ostvariti. I zaista, počevši od prvog kontrolisanog leta vazduhoplovom težim od vazduha, koji su izvela braća Rajt 1903. godine, zahvaljujući snazi svoga uma, čovek je uspeo da ostvari svoj san o letenju – danas raspolaže raznovrsnim sredstvima koja mu omogućavaju da leti kroz prostor poput ptice: letećim balonom, paraglajderom, balonom, paratrajkom/paramotorom, helikopterom, avionom, vasionskim brodom…

Letenje avionom danas predstavlja najjednostavniji i najbezbedniji vid prevoženja sa jednog mesta na drugo, pogotovu kada je reč o velikim udaljenostima. Međutim, za određeni broj osoba letenje predstavlja izvor velikog stresa, a za pojedine među njima nemoguć poduhvat zbog – straha od letenja. U ovom tekstu saznaćete šta je strah od letenja, koje oblike uzima, kako se ispoljava i kako ga pobediti. Pri tome, sve vreme ćemo pri razmatranju straha od letenja podrazumevati da je reč o letenju avionom, jer je taj oblik letenja najčešći i predstavlja uobičajen način vazdušnog prevoza za većinu ljudi.

Šta je strah od letenja?

Strah od letenja avionom, poznat i pod imenima aerofobija ili aviofobija, predstavlja vrstu anksioznog poremećaja koja se odlikuje intenzivnim osećanjem straha od boravka u avionu dok je u letu. Aviofobija se može manifestovati na različite načine, od blage anksioznosti do jakih napada panike.

Aerofobija ili aviofobija su adekvatniji nazivi za ovaj poremećaj od često korišćene konstrukcije „strah od letenja”. Naime, strah je adaptivna racionalna reakcija na stvarnu opasnost, dok je kod fobije reč o iracionalnom strahu, neprimerenom stvarnoj opasnosti. U fobiji je opasnost precenjena, što osobu navodi da veruje u to da je životno ugrožena. Osoba koja ima fobiju je najčešće sasvim svesna da je njen strah preuveličan. Aerofobija je iracionalna i neprimerena reakcija jer ne štiti osobu od opasnosti. Naime, ovakve osobe su često u stanju da se satima voze automobilom, umesto da se prevezu avionom za znatno kraće vreme. Pri tome, duga vožnja automobilom izlaže ih znatno većem riziku od stradanja nego što bi to učinila znatno kraća vožnja avionom.

Shutterstock

U početku razvoja vazdušnog saobraćaja, strah od letenja se mogao smatrati pravim strahom, tj. samo racionalnom reakcijom na opasnu aktivnost koja je zaista često dovodila do povreda ili smrti. Od tada je civilno vazduhoplovstvo postalo međunarodni fenomen koji može bezbedno da preveze ljude na drugu stranu planete za nešto više od 24 sata. Globalne stope avionskih nesreća su sada manje od 2,5 incidenta na milion sati leta; manje od 8 odsto svih putnika uključenih u ove retke incidente strada. Zaista, letenje avionom je, prema nekim statističarima, bezbednije nego boravak kod kuće, vožnja kolima, autobusom ili vozom. Stoga se strah od letenja više ne smatra racionalnim. Strah od letenja avionom sada zahteva pažnju avio-industrije, medicinskih stručnjaka i psihologa, jer rezultira smanjenjem prihoda avio-kompanija i ima značajne negativne posledice za osobe koje su njime pogođene.

Aviofobija nije istog intenziteta kod svih osoba koje su njome pogođene: neke osobe mogu da lete, ali tokom leta preživljavaju neprijatnost, druge mogu da lete samo izuzetno (pod prisilom ili zbog više sile), dok treće ništa ne može naterati da uđu u avion. Jedna od tri osobe ima strah od letenja u nekom stepenu, a jedna od šest osoba ima strah od letenja koji je takvog intenziteta da je sprečava da uopšte koristi avion kao prevozno sredstvo.

U psihologiji se strah od letenja ne smatra „jednostavnom” fobijom, tj. fobijom koja se fokusira isključivo na letenje. Letenje može otkriti mnoge druge anksioznosti i brige, a ponekad čak i nekoliko drugih fobija. Klinički psiholog iz Francuske Tjeri Merle, specijalista za strah od letenja, smatra da je „fobija od letenja kompleksna fobija: nije toliko zastrašujuće gledanje aviona koliko činjenica da letite u njemu, što znači suočavanje sa specifičnim uslovima (turbulencija, mehanički strahovi, vremenske prilike, itd.), ali i sa nespecifičnim strahovima koji postoje u drugim fobijama kao što su klaustrofobija, agorafobija, itd.”

Za većinu ljudi koji i na sam pomen putovanja avionom doživljavaju stres, avion pre svega znači otkrivanje pridruženih poremećaja koji postoje i pre iskustva letenja. Bez obzira na stepen anksioznosti u vezi sa letenjem, važno je tačno identifikovati od čega se sastoji strah date osobe, kako bi se mogao primeniti odgovarajući tretman.

Strah od letenja može uključivati sledeće psihičke poremećaje:

• agorafobiju (strah od otvorenog prostora);

• strahove povezane sa događanjima tokom letenja (turbulencija, mehanički kvar ili strahovi povezani sa vremenskim prilikama);

• klaustrofobiju (strah od zatvorenog ili skučenog prostora);

• strah od povraćanja;

• strah od letenja preko okeana;

• socijalnu fobiju;

• strah od gubitka kontrole nad događajima;

• krivicu zbog ugrožavanja voljenih osoba, itd.

Svaka osoba može patiti od nekoliko ovih strahova u različitom stepenu. Da bi se lečio strah od letenja, potrebno je najpre identifikovati koji od ovih poremećaja su uključeni u aviofobiju kako bi se tretman prilagodio toj osobi.

Gde je izvor straha od letenja tokom vožnje avionom?

Prema pojedinim psiholozima, izvor straha od letenja je u čovekovoj sposobnosti da zamisli najgore, a da bezopasni događaj protumači kao pretnju: „Taj čudan zvuk, verovatno je problem sa stajnim trapom…” U stvari, stajni trap je izuzetno siguran, sa tri moguća mehanizma za aktiviranje. Zašto onda naš mozak „popunjava praznine” zamišljajući ono najgore o letenju?

Ključ ovog procesa je u moždanoj heuristici. Heuristika je poznat mehanizam koji se sastoji u izvođenju automatskih, brzih i intuitivnih mentalnih operacija. To omogućuje mozgu da reaguje veoma brzo, koristeći tzv. prečice, ali po cenu grešaka u proceni. Heuristički način je manje pouzdan od logičkog, koji je sporiji, ali usklađeniji sa stvarnošću. Kod nekih ljudi, kada lete, heurističko funkcionisanje preuzima prevlast nad logičkim funkcijama i izaziva osećaj straha.

Simptomi straha od letenja

Strah od letenja uključuje dve grupe simptoma: fizičke i psihološke. Glavni fizički simptomi ovog straha su: znojenje, ubrzan rad srca, drhtavica, mučnina, vrtoglavica, kratak dah.

Ključni psihološki simptomi aerofobije su napadi panike, intenzivna anksioznost i opsesivne misli.

Kako se rešiti straha od letenja tokom vožnje avionom?

Ako je psihološka teorija o prevlasti moždane heuristike nad logičkim funkcijama kao izvorom aerofobije ispravna, u njoj se krije i odgonetka na pitanje kako da kontrolišemo svoj um dok letimo i tako sprečimo javljanje straha od letenja. Ne možemo da sprečimo mozak da pomenutom heuristikom automatski tumači situacije jer se to odvija nesvesno. Ono što možemo, jeste da svesno stvorimo drugačija, pozitivna tumačenja zasnovana na logici, i da na taj način stvorimo nove moždane automatizme kojima ćemo zameniti stare, one koji dovode do javljanja straha. Na kursevima protiv straha od letenja, stvaranjem novih misaonih automatizama i korišćenjem vežbi opuštanja, zapravo se izbegava aktiviranje ovog automatskog moždanog režima „uzbune” tokom letenja avionom.

Shutterstock

Radi prevazilaženja straha od letenja potrebno je sa tretmanom započeti što pre, jer se strah od letenja s vremenom samo pojačava. Psiholozi smatraju kognitivno bihevioralne terapije najkorisnijim za tretman ovog straha.

Šta možete sami da preduzmete da biste sprečili javljanje straha od letenja tokom vožnje avionom?

• Pre svega, razmislite na miru o stvarnim rizicima vožnje avionom. Prema Međunarodnoj asocijaciji za vazdušni transport (International Air Transport Asocciation – IATA), u proseku biste morali da letite jednom dnevno tokom 10.078 godina da biste bili uključeni u nesreću sa najmanje jednim smrtnim ishodom. Na primer, 2021. godine bilo je 25,1 milion realizovanih letova i dogodilo se samo 26 nesreća. Prema tome, avionski saobraćaj je ubedljivo najbezbedniji vid prevoza: mnogo su veće šanse da doživite saobraćajnu nesreću ili da poginete u kopnenom nego u avionskom prevozu. Poznavanje ovih činjenica možda vam neće pomoći u potpunoj kontroli anksioznosti ili straha od letenja, ali vam može dati više samopouzdanja dok ulazite u avion.

• Pokušajte da ustanovite šta je to u celokupnom iskustvu letenja što najviše okida vaš strah od letenja: neophodnost da stignete na vreme na aerodrom, ukrcavanje u kabinu aviona, zvukovi tokom leta, promene pritiska u avionu tokom leta, turbulencije ili nagle promene visine tokom leta… Kada ustanovite šta je ono što posebno okida vaš strah, lakše ćete pronaći način da se s tim izborite.

• Isplanirajte detaljno i pažljivo svoje putovanje avionom – imaćete osećaj da bar delimično imate kontrolu nad letom.

• Ohladite telo hladnom hranom i pićima. Posebno ohladite čelo hladnom vodom pred ulazak u avion.

• Ostvarite kontrolu nad dahom tako što ćete usporeno udisati kroz nos i izdisati kroz usta. Usporite brzinu disanja i fokusirajte se na obrazac disanja.

• Koristite čula da regulišete mozak tehnikom „5–4–3–2–1”. Identifikujte pet stvari koje možete ugledati, četiri koje možete dodirnuti, tri koje možete čuti, dve koje možete pomirisati i jednu stvar koju možete okusiti.

• Ponesite sa sobom čulna pomagala poput kiselih bombona, privlačnih tekstura, malih, mirisnih losiona i umirujućih audio-zapisa.

• Izbegavajte kafu i alkohol u danima kada letite.

• Putujte sa bliskim i pouzdanim saputnikom koji će vas dodirivati tokom letenja primenjujući nežan pritisak, lagana milovanja ili masažu vlasišta umirujućim ritmom kako bi se maksimizirala prednost uzemljenja. Mekano ćebe može stvoriti slične umirujuće efekte.

Shutterstock

• Napravite mantru ili (ako ste vernik) izmolite molitvu pre letenja koja će vam pomoći da odagnate nametljive negativne misli.

• Porazgovarajte sa svojim lekarom ili psihijatrom koji lek biste mogli popiti pre leta.

• Razgovarajte o svom strahu sa osobljem aviona i putnicima koji sede blizu vas.

SOAR terapija straha od letenja

Soar u prevodu sa engleskog znači vinuti se (npr. u nebo). Penzionisani američki pilot i licencirani terapeut Tom Ban (Tom Bunn) oštro kritikuje postojeću psihološku praksu u tretmanu straha od letenja. Prema Banu, tvrdnja da „strah od letenja nije racionalan” nije nimalo korisna. Bolji način da pristupimo strahu od letenja je da razumemo koliko su racionalni odbrambeni odgovori ugrađeni u naš mozak. Ovi odgovori su zasnovani na milionima godina evolucije. Bilo racionalni, iracionalni ili ni jedno ni drugo, ovi odbrambeni odgovori su čuvali naše pretke dovoljno dugo da se reprodukuju i prenesu te odbrambene odgovore na potomke.

Po Banu, kognitivno-bihevioralne tehnike postaju beskorisne ako hormoni stresa nadjačaju kognitivne sposobnosti. Ove tehnike mogu da umanje anksioznost izazvanu „odozgo prema dole”, tj. iracionalnim mislima, ali ne i snažna osećanja izazvana „odozdo prema gore” zvucima i pokretima leta ili erupcijom hormona stresa zbog turbulencija. Ako parasimpatički nervni sistem nije u stanju da neutrališe efekte hormona stresa, preterana pobuđenost dovodi do kolapsa kognitivnih sposobnosti (izvršne funkcije, misaone funkcije, testiranje stvarnosti) neophodnih za ostvarivanje koristi od kognitivnih intervencija. Evolucija je programirala našu amigdalu (deo mozga koji ima važnu ulogu u emocijama) da oslobađa hormone stresa kada se dogodi nešto što mi nismo izazvali. Evolucija nas je programirala da zadržimo sredstvo za bekstvo. Bilo bi iracionalno da ne osećamo strepnju kada svoj život stavljamo u ruke ljudi koje ne poznajemo – pilota, kontrolora letenja, mehaničara, konstruktora aviona, državnih regulatora, itd., i to u okruženju gde je bekstvo nemoguće. Posebno je iracionalno verovati ljudima koje ne poznajemo, kada je naše iskustvo sa ljudima koje poznajemo bilo traumatično.

Na kraju, Ban smatra da „nijedan stručnjak ne bi trebalo da nudi savete ili tretman za strah od letenja ako nije leteo na desetine puta sa klijentima na stvarnim – a ne virtuelnim ili imaginarnim – letovima avio-kompanije”. Dakle, prema Banu, tretman straha od letenja mora se odvijati tokom stvarnog leta, a ne na zemlji u simuliranoj ili zamišljenoj realnosti. Banova SOAR terapija zasniva se na tzv. „vežbama jačanja”. Ove vežbe predstavljaju pokušaj da se zaobiđe prekomerno reaktivna amigdala koju imaju uplašeni letači. Umesto da se suprotstavlja efektima hormona stresa, cilj Banovog metoda je da, pre svega, spreči njihovo oslobađanje. Ipak, nije sasvim jasno u kojoj meri je Banov SOAR metod prošao strogu naučnu proveru delotvornosti.

Kada je potrebno da potražite stručnu pomoć zbog straha od letenja?

Stručnu pomoć svakako treba da potražite u sledećim slučajevima:

• ako zbog straha od letenja u potpunosti odbacujete svaku mogućnost da se vozite avionom;

• ako doživite panični napad tokom vožnje avionom;

• ako se strah koji preživljavate tokom vožnje avionom ne smanjuje ni kada preduzmete različite načine za prevladavanje tog straha.

Korisne knjige

Nemojte pokušavati povodom svog straha od letenja da tražite knjigu Strah od letenja Erike Džong: u njoj ima dosta o ženskoj seksualnosti, „seksu bez rajsferšlusa”, feminizmu i oslobađanju od predrasuda, ali nema ničeg o samom strahu od letenja.

Umesto toga, potražite knjigu Alena Kara (Allen Carr) The Easy Way To Enjoy Flying. Pojedini čitaoci te knjige tvrde da im je pomogla da se osobode straha od letenja! Nažalost, koliko je poznato autoru ovoga teksta, knjiga još nije prevedena na naš jezik.

Dotle, ne zaboravite stihove iz Zdravice Duška Radovića: Leteti, leteti, lepo je leteti!

Ili ovu izreku Leonarda da Vinčija: Jednom kada probaš da letiš, hodaćeš zemljom sa očima okrenutim ka nebu…

Naslovna fotografija: Shutterstock