Kristijano Rolando na stadionu, pozdravlja publiku, oko vrata mu je medalja.

Šta Holand, Ronaldo i Đoković rade da bi bili najbolji na svetu?

Piše: NovinarkaNađa Irena Fišićjul 12, 2026jul 10, 2026

Sadržaj:

1. Erling Holand: Najvažniji trening počinje kada legnete u krevet
2. Kristijano Ronaldo telo tretira kao najvredniju investiciju
3. Novak Đoković: Snaga počinje u glavi
4. Šta možemo da naučimo od najboljih?

Dok milioni ljudi ovih dana prate završnicu Svetskog prvenstva u fudbalu, a ljubitelji tenisa gotovo bez daha gledaju mečeve na Vimbldonu, lako je zaboraviti da vrhunski sport ne traje devedeset minuta ili pet setova. On počinje mnogo ranije – kada se ugase reflektori, završe treninzi i kada sportisti ostanu sami sa svojim navikama.

To je najbolje pokazao i Novak Đoković, koji je na ovogodišnjem Vimbldonu odigrao jedan od najtežih i najkvalitetnijih mečeva u karijeri, gotovo pet sati na terenu, pokazujući da ni u 39. godini ne popušta pred znatno mlađim rivalima. S druge strane, Erling Holand (Haaland) i Kristijano Ronaldo i dalje pomeraju granice onoga što ljudsko telo može da izdrži tokom cele sezone. Kada ih pitaju u čemu je tajna, odgovori gotovo nikada nisu spektakularni. Nema čudesnih preparata ni magičnih trikova. Govore o snu, ishrani, oporavku, kretanju i disciplini. Upravo onim stvarima koje često uzimamo zdravo za gotovo.

Erling Holand: Najvažniji trening počinje kada legnete u krevet

Norveški golgeter poslednjih godina otvoreno govori da je san njegov najvažniji alat za oporavak. Trening opterećuje telo, ali se pravi napredak događa tek tokom noći. Upravo tada organizam obnavlja mišiće, luči hormon rasta, smanjuje upalne procese i učvršćuje motoričke obrasce naučene na treningu. Zato Holand veoma pazi da svakog dana odlazi na spavanje u približno isto vreme, uveče ograničava korišćenje telefona i računara, a često nosi naočare koje filtriraju plavo svetlo kako bi prirodno podstakao lučenje melatonina, hormona sna.

Američka akademija za medicinu spavanja preporučuje odraslima najmanje sedam sati sna, dok sportistima, zavisno od intenziteta treninga, često treba i više. Brojna istraživanja pokazala su da kvalitetan san poboljšava reakcije, koncentraciju, pamćenje, imunitet i sportske performanse, dok hronični manjak sna povećava rizik od dijabetesa, srčanih bolesti, depresije i gojaznosti.

Poslednjih godina Holand se dovodio u vezu i sa trendom lepljenja usta tokom spavanja kako bi se podstaklo disanje na nos. Međutim, stručnjaci upozoravaju da za ovu praksu još nema dovoljno kvalitetnih naučnih dokaza, pa se ne preporučuje osobama koje imaju alergije, zapušen nos ili apneju u snu.

Erling Halaand, na terenu, oko vrata mu je medalja.

©Jose Breton- Pics Action/Shutterstock.com

Kristijano Ronaldo telo tretira kao najvredniju investiciju

Ako postoji sportista koji je disciplinu pretvorio u životnu filozofiju, onda je to Kristijano Ronaldo.

Njegova rutina godinama se gotovo nije menjala. Umesto dva ili tri velika obroka, jede pet do šest manjih koji su bogati proteinima, kvalitetnim ugljenim hidratima i zdravim mastima. Trening ne završava poslednjim sprintom. Jednako važni su istezanje, oporavak, ledene kupke, sauna i dovoljno odmora. Ronaldo veliku pažnju posvećuje i vežbama za stabilnost trupa, eksplozivnost i pokretljivost, jer upravo one čuvaju telo od povreda.

U intervjuima je više puta rekao da alkohol gotovo uopšte ne pije, a gazirana i zaslađena pića izbegava. Ono što posebno fascinira jeste činjenica da Ronaldo ni u četrdesetim godinama ne pokušava da nadmaši mlađe igrače količinom treninga. Umesto toga, ulaže u kvalitet oporavka.

Novak Đoković: Snaga počinje u glavi

Ako Holand govori o snu, a Ronaldo o disciplini, Novak Đoković gotovo uvek razgovor vraća na mentalnu snagu.

Dan najčešće započinje kratkom meditacijom, vežbama disanja i zahvalnošću. U više navrata objasnio je kako ga upravo svesno disanje vraća u sadašnji trenutak i pomaže da lakše upravlja stresom i pritiskom.

Posle toga sledi hidratacija, lagan doručak i trening, ali ni tada posao nije gotov. Novak godinama govori da veliku pažnju posvećuje ishrani bogatoj povrćem, voćem, mahunarkama, orašastim plodovima i kvalitetnim proteinima, dok industrijski prerađenu hranu jede veoma retko. Voli da vreme provodi u prirodi, da planinari, pliva, vozi bicikl ili jednostavno šeta, jer smatra da upravo boravak napolju pomaže da se telo i um vrate u ravnotežu.

Nije slučajno što sve više istraživanja potvrđuje da boravak u prirodi smanjuje nivo kortizola, hormona stresa, poboljšava raspoloženje i pozitivno utiče na mentalno zdravlje.

Šta možemo da naučimo od najboljih?

Kada se uporede rutine Holanda, Ronalda i Đokovića, zanimljivo je koliko su zapravo slične. Nijedan od njih ne govori o čudesnim preparatima koji preko noći menjaju telo. Umesto toga, svi ističu iste temelje: kvalitetan san, redovno kretanje, raznovrsnu ishranu, dovoljno vode, oporavak i mentalnu stabilnost.

To potvrđuju i naučna istraživanja. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno, dok brojni radovi pokazuju da upravo kombinacija dovoljno sna, redovnog vežbanja i mediteranskog načina ishrane najviše doprinosi dugoročnom zdravlju i smanjuje rizik od hroničnih bolesti.

Možda nikada nećemo istrčati na finale Svetskog prvenstva u fudbalu niti podići pehar na Vimbldonu, ali to ne znači da ne možemo da živimo malo više kao vrhunski sportisti. Odlazak na spavanje pola sata ranije, šetnja umesto vožnje automobilom, više vode, manje telefona uveče ili jedan kvalitetan obrok više nisu sitnice. Upravo od takvih svakodnevnih odluka nastaju velike razlike.