Više nemamo jednu pesmu leta – ovo je soundtrack koji ćemo pamtiti iz 2026.

Nekada je bilo jednostavno. Stigne leto i, hteli – ne hteli, svi slušamo istu pesmu. Čuje se iz automobila spuštenih prozora, beach barova, komšijinog stana i onog jednog kafića koji je pušta šest puta dnevno. Do septembra nam već izlazi na uši, ali zauvek ostane zalepljena za to jedno leto.

Danas je malo drugačije. Striming servisi i algoritmi rascepili su nas u bezbroj muzičkih mikrosvetova, pa više nema nužno jednog hita oko kojeg se svi možemo složiti. I možda je tako bolje. Jer dok vrhove top-lista zauzimaju očekivana velika imena pop muzike, leto 2026. ponudilo je mnogo zanimljiviju muziku malo dalje od nezahtevnog popa. Od afro hausa koji je praktično osvojio svet i novog balkanskog plesnog zvuka do neočekivanog susreta Olivije Rodrigo i Roberta Smita iz grupe The Cure, te povratka Džeka Vajta najprljavijem mogućem rokenrolu. Ako vam ponedeljkom treba malo dodatne energije, evo šta ovog leta stavljamo na repeat.

Afro haus više nije trend – postao je globalni fenomen

Ako bismo ipak morali da izaberemo zvuk, a ne pesmu leta, odgovor bi vrlo lako mogao biti Afro House.

Žanr koji vuče korene iz južnoafričke haus scene poslednjih godina se preselio iz underground klubova na najveće svetske pozornice, a 2026. definitivno je postao mejnstrim. Prema podacima koje navodi House of MNEEMO, preuzimanje afro haus semplova na platformi Splice tokom 2025. poraslo je neverovatnih 778 odsto, dok se ovaj žanr na platformi Beatport u nekoliko godina popeo među najtraženije.

Di-džej Black Coffee ovog leta, već osmu godinu zaredom, subotom drži rezidenciju u čuvenom Hï Ibiza, di-džej Hugel ima svoju nedeljnu rezidenciju, a belgijski festival Tomorrowland je 2026. prvi put dobio i pozornicu posvećenu deep afro house muzici. Tu su, naravno, Keinemusik, Adam Port, &ME, Rampa, Shimza, Caiiro, Da Capo i čitava nova generacija producenata.

Ako ste se ovog leta makar jednom našli u beach baru negde od Ibize do Jadrana, velike su šanse da ste čuli taj prepoznatljivi spoj dubokog basa, hipnotičkih perkusija, vokala i ritma koji vas nekako natera da plešete čak i kad ste pet minuta ranije tvrdili da ćete „samo na jedno piće”.

I Balkan pronašao svoj afro beat

Balkan nikada nije imao problem s ritmom, dramom, ni melodijama koje svi znamo napamet. Bilo je, izgleda, samo pitanje vremena kada će neko sve to ubaciti u afro haus.

Poslednjih meseci pojavljuje se sve više producenata i izvođača koji stare regionalne melodije, folk motive i mediteranski zvuk spajaju s modernim hausom, afro ritmovima i udaraljkama. Rezultat ponekad zvuči potpuno neočekivano – i upravo zato ʼradiʼ.

Olivija Rodrigo je pozvala Roberta Smita. Da, baš tog Roberta Smita

A sada potpuno menjamo raspoloženje. Pop zvezda Olivija Rodrigo je ovog leta objavila novi album, što je interesantno za njenu mlađu publiku. Ali u pesmi What’s Wrong With Me?, s njom je zapevao i Robert Smit iz grupe The Cure.

Spoj možda na papiru deluje neobično, ali zapravo ima savršenog smisla. Olivija Rodrigo nikada nije skrivala koliko njena muzika duguje alternativnom roku, panku i gitarama prethodnih generacija, a Robert Smit pripada upravo onoj vrsti muzičara čiji se DNK danas može čuti kod čitave generacije mladih izvođača. Pesmica je lagana, ali ipak ʼgađaʼ.

Ako vam je dosta zalazaka sunca – Džek Vajt ima lek

I za kraj skidamo japanke, gasimo elektroniku i uključujemo gitare. Nakon veličanstvenog nastupa u Zagrebu, u junu, gde ga je očarano gledala cela regija, teško je pronaći bolji trenutak za Frozen Charlotte, novi album Džeka Vajta. Posle odličnog No Name, Vajt je nastavio tamo gde je najbolji: sirovi bluz rok, garažne gitare, prljavi rifovi i ona kontrolisana anarhija zbog koje još uvek zvuči kao čovek koji bi najradije razbio pojačalo samo da proveri kakav će zvuk proizvesti.

Frozen Charlotte nije muzika za ležaljku uz bazen. Ovo je album koji treba odvrnuti. Za početak probajte G.O.D and the Broken Ribs ili You’ll Never Fix Me, a onda slobodno pustite ceo album.

I eto našeg leta. Malo Afrike, malo Balkana, malo Ibize, Robert Smit tamo gde ga nismo očekivali i Džek Vajt s gitarom pojačanom do kraja. Možda više nemamo jednu pesmu leta. Ali imamo mnogo bolju plejlistu.

Naslovna fotografija-Shutterstock.com