Ako stalno govorite „još samo do petka”, ovaj tekst je za vas

Postoji jedna čudna pojava koja se događa gotovo svake godine. Celu zimu čekamo proleće. Celo proleće čekamo leto. Onda čekamo godišnji odmor, pa Novu godinu. Nekako stalno živimo u iščekivanju nečega što tek treba da dođe, kao da je pravi život zakazan za neki drugi datum koji još nije stigao.

A onda nam se dogodi ono što se mnogima događa upravo ovih dana. Kalendar pokazuje kraj maja, dani su dugi, na pijacama mirišu prve jagode, prozori su širom otvoreni, lipe počinju da cvetaju, a mi smo toliko umorni da nam treba odmor kako bismo dočekali odmor.

Kao da smo celu godinu proveli pripremajući se za život umesto da ga zaista živimo.

Nije svaki lep trenutak rezervisan za subotu

Možda je baš zato kraj maja jedan od najlepših perioda godine. Još nije nepodnošljiva letnja vrućina, gradovi nisu prazni, a priroda izgleda kao da je odlučila da odjednom pokaže sve svoje najbolje adute. Ujutru nas budi sunce, uveče možemo sedeti napolju bez jakne, a vazduh miriše na travu, lipu i početak leta.

Pa ipak, mnogi će i ove nedelje izgovoriti onu poznatu rečenicu: „Još samo da preguram do petka.” Šteta! Jer ako nam je jedini cilj da preživimo radnu nedelju kako bismo živeli dva dana vikenda, propuštamo najveći deo svog života.

Naravno da ne možemo svakog dana otići na more, rezervisati wellness vikend ili pobeći u Toskanu. Ali možemo uraditi nešto mnogo jednostavnije. Možemo prestati da odlažemo male radosti.

Shutterstock.com

Ponedeljak ne mora biti kazna

Možda baš ovog ponedeljka, umesto da jurimo kroz dan kao da bežimo od sopstvenog rasporeda, možemo sebi pokloniti nešto lepo. Buket božura za sto. Kafu na suncu, umesto za tastaturom. Petnaest minuta bez telefona dok doručkujemo.

Možda ne možemo usred radne nedelje pobeći na more, ali možemo kupiti pola kilograma trešanja, sesti na terasu i ponašati se petnaest minuta kao da smo na godišnjem odmoru. Ponekad je sreća upravo toliko banalna i upravo zato tako efikasna.

Sreda je često najnezanimljiviji dan u nedelji. Upravo zato zaslužuje mali bunt. Šetnja posle posla umesto direktnog odlaska kući. Knjiga na klupi u parku. Sladoled bez povoda. Ne zato što ste nešto zaslužili, nego zato što ste živi.

Shutterstock.com

Četvrtak je bliže vikendu nego što mislite

Do četvrtka većina ljudi počinje da oseća zamor. Upravo tada treba širom otvoriti prozore, pustiti večernji vazduh u stan i podsetiti se da nije zabranjeno uživati radnim danima.

Možda je to lagana večera na terasi. Možda nova salata puna sezonskog povrća, umesto brzinske hrane pojedene stojeći. Možda samo pola sata bez notifikacija.

A onda stigne petak. Dan koji često doživljavamo kao ciljnu liniju. Ali možda petak nije nagrada za preživljavanje nedelje. Možda je samo još jedan lep dan među ostalima.

Ne čuvajte radost za godišnji odmor

Postoji nešto pomalo tužno u ideji da sreću stalno odlažemo za kasnije. Za leto. Za vikend. Za sledeći mesec. Za trenutak kada budemo imali više vremena, više novca ili manje obaveza.

Istina je da takav trenutak retko dolazi savršen.

Zato, možda, najvažnija odluka ovog maja nije gde ćemo na godišnji odmor, niti koliko ćemo dana uzeti slobodno. Možda je važnije da odlučimo da nećemo čekati jul da bismo bili srećni.

Jer život se ne događa samo na plaži, pod palmama ili u hotelima sa pogledom na more. Događa se i sada, dok mirišu lipe, dok jedemo prve jagode, dok sedimo na terasi posle dugog dana i dok kroz otvoren prozor ulazi topao večernji vazduh.

Jer bilo bi zaista šteta propustiti sve to čekajući da život počne nekog vikenda.

Naslovna fotografija-Shutterstock.com