zdravi-i-lepi
Zdrave oči: šta se dešava posle četrdesetih - To sam ja
oci

Zdrave oči: šta se dešava posle četrdesetih

Bolesti očiju mogu nastati u bilo kojem životnom dobu, ali su neke patološke promene češće posle 40. godine. Da bi se otkrile, neophodan je pregled oftalmologa koji, pored provere vida, obavezno uključuje merenje očnog pritiska i pregled prednjeg segmenta oka i očnog dna

Često se postavlja pitanje koje od pet čula (dodir, vid, miris, ukus i sluh) se najviše plašimo da izgubimo? Iako smo svesni činjenice da se bojimo gubitka vida, kao i svakog drugog čula, mnogi ljudi nisu spremni da posete oftalmologa radi rutinskih pregleda i ranog otkrivanja bolesti oka uzrokovanih procesom starenja ili hroničnim bolestima (npr. dijabetesom, hipertenzijom, itd.).

Loše navike, kao što su loša ishrana, nedovoljno konzumiranje vode, izlaganje UV zracima i plavoj svetlosti digitalnih uređaja (npr. kompjutera), nedovoljno sna, fizička neaktivnost i pušenje, doprinose nastanku velikog broja patoloških promena na oku.

Loše navike doprinose nastanku velikog broja patoloških promena na oku

Bolesti očiju mogu nastati u bilo kojem životnom dobu, ali su neke patološke promene češće posle 40. godine. Da bi se otkrile, neophodan je pregled oftalmologa koji, pored provere vida, obavezno uključuje merenje očnog pritiska i pregled prednjeg segmenta oka i očnog dna.

Uobičajene bolesti oka usled starenja

Presbiopija (staračka dalekovidost)

U procesu starenja sočivo oka postaje sve tvrđe, što otežava fokusiranje na predmete u blizini. To je fiziološko slabljenje akomodacije (sposobnost oka da menja prelomnu moć). Prvi znaci ovog poremećaja su otežano čitanje sitnih slova na etiketama proizvoda, ili odmicanje novina/knjige/mobilnog telefona da bi se tekst lakše pročitao, ili otežan rad za kompjuterom zbog zamućenog i nejasnog vida. Jako je važno da osoba sa navedenim problemima zakaže pregled kod oftalmologa, jer nerešavanje staračke dalekovidosti može dovesti do zamora oka i glavobolja. Korekcija vida rešava se naočarima.

Katarakta

Može nastati kao posledica starenja, a karakteriše je zamućenje sočiva oka koje napreduje postepeno i dovodi do oštećenja vida, ali može dovesti i do slepila. Katarakta pogađa oko polovine ljudi u dobi od 65. do 74. godine i njeno napredovanje ne može se zaustaviti lekovima. Vodeći je uzrok slepila u svetu. Lečenje obično uključuje hirurški postupak kojim se zamenjuju zamućena sočiva.

Pored senilne katarakte postoje i: kongenitalna katarakta, sekundarna katarakta (najčešće nastaje usled dijabetesa ili korišćenja nekih lekova – kortikosteroida) i traumatska katarakta. Katarakta se prepoznaje tako što osoba ima utisak kao da gleda kroz prljavo staklo, ima zamagljen i nejasan vid, otežano gleda pri slabijoj svetlosti i noću, oseća promene u percepciji boja, vidi duple slike i osetljiva je na svetlost.

Sindrom suvog oka

Nastaje usled smanjene proizvodnje suza, prebrzog isparavanja suza sa površine oka ili abnormalnosti mucinozne ili lipidne komponente suznog filma. Najčešće se javlja usled procesa starenja. Sindrom suvog oka pogađa više od 15 miliona odraslih osoba u Sjedinjenim Američkim Državama.

Usled manjeg prirodnog podmazivanja, oči mogu da postanu preosetljive na svetlost, crvene, natečene, lepljive, ili se može javiti prekomerno suzenje, pečenje, grebanje i/ili bockanje u oku. U zavisnosti od težine, simptomi se mogu lečiti pomoću kapi za oči koje simuliraju prirodne suze. Nemoguće je u potpunosti izlečiti sindrom suvog oka, ali tegobe mogu da se ublaže ili da prestanu.

Sindrom suvog oka češće se javlja kod žena, dugogodišnjih pušača, osoba koje borave u prostorijama gde je suv vazduh, a naročito posle dugog rada za računarom

Češće se javlja kod žena, starijih osoba, dugogodišnjih pušača, osoba koje borave u prostorijama gde je suv vazduh ili u klimatizovanim prostorijama, a naročito posle dugog rada za računarom ili dugog boravka ispred TV ekrana, što vodi manjem broju treptaja oka i pojavi ovog sindroma

Druga oboljenja oka povezana sa starenjem ili pratećim bolestima

Odvajanje zadnjeg staklastog tela (PVD)

Nastaje kao posledica smanjivanja staklastog tela (želatinozna struktura koja ispunjava oko iza sočiva) koje se može odvojiti od mrežnjače (sloj nervnog tkiva unutar oka koje je osetljivo na svetlo i koje šalje slike mozgu). Najčešće se javlja kao rezultat starenja i kada postoji ekstremna kratkovidost. Javlja se čak kod 70 odsto osoba sa miopijom, posle 65. godine života.

Ostali predisponirajući faktori su pozitivna porodična anamneza za odvajanje mrežnjače, uveitis, trauma, kao i prethodna operacija oka. Važnost odvajanja zadnjeg staklastog tela je u tome što je reč o čestoj pojavi, čiji simptomi i znakovi mogu biti slični simptomima odvajanja mrežnjače. Obično se javljaju vizuelne smetnje u vidu bljeskova svetlosti, svetlosnog prstena na gornjoj strani centralnog vida ili izmaglice slične paučini.

Iako većini ljudi koji imaju PVD neće biti potrebno lečenje, u 3–7 odsto slučajeva staklasto telo može u potpunosti da se odvoji ili otkine mrežnjaču od zadnjeg dela oka. Odvajanje mrežnjače (ablacija mrežnjače tj. ablacija retine) može prouzrokovati trajan gubitak vida i zahtevati laserski postupak ili operaciju za rešavanje problema. To je jedno od najhitnijih stanja u oftalmologiji.

Stanja koja povećavaju mogućnost odvajanja mrežnjače su: glaukom, teške povrede, kratkovidost, prethodne operacije katarakte, prethodno odvajanje mrežnjače na drugom oku, pozitivna porodična anamneza za odvajanje mrežnjače, degeneracija perifernih delova retine itd.

Uzrok odvajanja mrežnjače često je nepoznat, a karakteriše ga nagla pojava fleševa ispred oka, nagli gubitak dela ili celog vidnog polja u vidu crne ili sive zavese, senka u perifernom vidu, kao i nagli pad vida.

Glaukom

Najčešće se javlja posle 40. godine života. Ovo oboljenje, bezbolno i često bez simptoma, dovodi do oštećenja očnog živca. Karakteriše ga povišen intraokularni pritisak, čije normalne vrednosti se kreću od 10 do 21 mmHg. Bez lečenja, glaukom može dovesti do gubitka perifernog ili centralnog vida.

Često se zbog toga naziva „tihim kradljivcem vida”. Drugi je vodeći uzrok slepila u svetu, kada se ne uzimaju u obzir nekorigovane refrakcione greške. Prevalencija glaukoma na globalnom nivou, kod osoba uzrasta 40–80 godina, je 3,54 odsto. Procenjuje se da će se u svetu broj ljudi sa glaukom povećati sa 76 miliona u 2030. godini, na 111,8 miliona u 2040. godini. Najčešće se leči kapima za oči, u cilju smanjivanja pritiska u oku. Ređe se preporučuje laserski postupak ili operacija.

Kod osoba sa hroničnim glaukomom obično nisu prisutni simptomi, ali kod akutnog, usled naglog skoka očnog pritiska dolazi do iznenadnog gubitka vida, glavobolje, mučnine, povraćanja, crvenila i bola u oku. U rizične grupe za glaukom spadaju starije osobe, kratkovide osobe, osobe obolele od dijabetesa, kao i osobe sa pozitivnom porodičnom anamnezom za glaukom.

Starosna degeneracija makule (SDM)

Predstavlja treći vodeći uzrok slepila širom sveta, kada se ne uzimaju u obzir nekorigovane refrakcione greške. Na početku SDM ne stvara problem, ali s vremenom vid počinje da slabi. SDM dovodi do postepenog oštećenja centralnog vida koji je važan za oštro sagledavanje objekata i za aktivnosti poput čitanja i vožnje.

Katarakta pogađa oko polovine ljudi u dobi od 65. do 74. godine i njeno napredovanje ne može se zaustaviti lekovima

Kod osoba koje imaju SDM najčešće se javlja osećaj da su predmeti poskočili kada se fokusiraju na njih. Takođe, predmeti se vide zamagljeno, nepravilnih oblika, veličine i boja, a postoje i poteškoće u razlikovanju detalja. Javlja se i tamna ili zaslepljujuća tačka u centralnom vidu. Postoje dva različita oblika: atrofični i eksudativni.

Trenutno nije poznat lek koji bi sprečio razvoj senilne degeneracije žute mrlje. Smatra se da se zdravim načinom života, životom bez pušenja, uz adekvatnu ishranu i zaštitu od sunčevih zraka, kao i kontrolom krvnog pritiska, može značajno doprineti prevenciji ovog stanja. Međutim, otkrićem ljudskih indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija (hiPS) otvara se novi put za lečenje degenerativnih bolesti.

Dijabetesna retinopatija (DR)

Predstavlja jednu od najozbiljnijih komplikacija dijabetesa jer, ako se ne leči, vodi slepilu. U Sjedinjenim Američkim Državama prevalencija (učestalost javljanja) DR javlja se, na osnovu brojnih studija, kod 36,5–93,6 odsto osoba sa dijabetesom tipa 1 i 28,5–40,3 odsto osoba sa dijabetesom tipa 2.

U 2015. godini, nacionalna služba za skrining DR u Velsu (za ljude starije od 12 godina) koristila je slike mrežnjače da bi utvrdila da se prevalencija DR javlja kod 56 odsto osoba sa dijabetesom tipa 1 i kod 30,3 odsto osoba sa dijabetesom tipa 2.

Glaukom je oboljenje koje dovodi do oštećenja očnog živca, a često se naziva „tihim kradljivcem vida”

DR dovodi do oštećenja mrežnjače. Obično DR ne daje nikakve simptome sve dok bolest ne uznapreduje, odnosno ne dođe do potpunog gubitka vida. Zato je neophodno da se pravovremeno otkriju sve osobe sa dijabetesom i da im se obezbedi dobra regulacija šećera u krvi, kao i redovni oftalmološki pregledi.

Simptomi DR su: zamućenja u staklastom telu koja pacijent vidi u vidnom polju, gubitak dela vidnog polja koji nastaje zbog krvavljenja u oku, smanjenje „noćnog” vida, slabiji centralni vid (što pacijent primeti prilikom čitanja) kada promene zahvate makulu (žutu mrlju).

Jednostavni načini za prevenciju bolesti oka

Mnoge bolesti oka mogu se efikasno izlečiti ako ih otkrijemo u ranoj fazi bolesti. Zbog toga je neophodno ići na redovne preglede kod oftalmologa bar jednom godišnje, uočiti potencijalne probleme i rešiti ih pre nego što dođe do oštećenja vida.

Takođe, da bismo osigurali da oči ostanu zdrave, neophodno je opredeliti se za zdrav stil života koji podrazumeva vežbanje, zdravu ishranu (ishranu bogatu voćem i povrćem), odvikavanje od pušenja, zaštitu očiju od ultraljubičastih zraka (nošenjem naočara za sunce), kao i od plave svetlosti digitalnih uređaja (npr. kompjutera) korišćenjem naočara koje su posebno dizajnirane za rad na kompjuteru, a koje blokiraju plavo svetlo.