Kutija-lek ozempik, inekcija ozempik, santimetar.

Neželjeni efekti ozempika – moćan lek, ali nije bez rizika

Piše: Prof. drNenad Dikićmaj 12, 2026maj 12, 2026

Ozempik je za kratko vreme postao jedan od najpoznatijih lekova na svetu. Dok ga jedni vide kao veliko terapijsko dostignuće u lečenju dijabetesa i gojaznosti, drugi ga sve češće koriste i onda kada za to ne postoji prava medicinska indikacija. Upravo zato je važno napisati koji su stvarni neželjeni efekti ozempika i koliko su oni ozbiljni? Ranije smo pisali i o etičkoj dilemi korišćenja ozempika.

Ozempik sadrži semaglutid, lek iz grupe agonista GLP-1 receptora. Njegova efikasnost je dobro dokumentovana: pomaže regulaciji šećera u krvi, doprinosi gubitku telesne mase i kod određenih pacijenata ima i kardiometaboličku korist. Ali, kao i svaki moćan lek, ima cenu u vidu neželjenih efekata.

Najčešći problemi su gastrointestinalni. Mučnina, povraćanje, dijareja, nadutost, bol u stomaku i zatvor nisu izuzetak, već očekivani deo bezbednosnog profila semaglutida. To potvrđuju i kliničke studije i regulatorna dokumentacija FDA (Američka agencija za lekove) i EMA (Evropska agencija za lekove). Dobra vest je da su ove tegobe najčešće blage do umerene, i da se obično javljaju na početku terapije ili pri povećanju doze. Loša vest je da kod nekih pacijenata upravo one postaju razlog da odustanu od terapije.

Tu dolazimo do suštine. Ozempik nije lek koji treba uvoditi naglo i olako. Titracija, odnosno postepeno povećavanje doze, nije formalnost nego ključ tolerancije. Kada se to zanemari, neželjeni efekti su češći i izraženiji. A iz iskustva koje već imam, znam da većina pacijenata upravo želi brzi efekat, što je kontraproduktivno.

Ozbiljniji neželjeni efekti su ređi, ali ih ne treba potceniti. Među njima su pankreatitis (pratite lipazu), poremećaji žučne kese, dehidratacija s pogoršanjem bubrežne funkcije (pratite ureu, kreatinin i glomerularnu filtraciju), kao i pogoršanje već postojeće dijabetične retinopatije kod nekih pacijenata.

Shutterstock.com

U novije vreme pažnju je privukao i vrlo redak neželjeni efekat – NAION (non-arteritic anterior ischemic optic neuropathy) odnosno – nearterijska prednja ishemijska optička neuropatija, oblik oštećenja očnog živca. To je stanje u kome dolazi do naglog smanjenja dotoka krvi u prednji deo vidnog živca, pa zbog toga nastaje iznenadan, najčešće bezbolan gubitak vida na jednom oku. Američka akademija za oftalmologiju navodi da je to jedan od najčešćih uzroka akutnog oštećenja optičkog živca kod osoba starijih od 50 godina. Zbog mogućeg povezivanja semaglutida sa oštećenjem vida, u inostranstvu su već pokrenuti i sudski postupci protiv proizvođača ozempika. Ipak, sama činjenica da tužbe postoje, ne znači da je uzročno-posledična veza u svakom pojedinačnom slučaju definitivno dokazana.

Jedan od problema koji smo i sami uočili tokom terapije ozempikom jeste to što pad telesne mase ne znači uvek samo gubitak masti. I kliničke studije, i iskustvo iz prakse pokazuju da kod dela pacijenata dolazi i do smanjenja nemasne, odnosno mišićne mase. To nije poželjan ishod, jer cilj savremenog lečenja gojaznosti nije samo manji broj kilograma, već pre svega smanjenje masnog tkiva uz očuvanje mišićne snage i funkcije. Nije jasno dokazano ni da ozempik direktno „oštećuje kosti” kao primarni toksični efekat, ali postoji realna mogućnost da tokom mršavljenja na GLP-1 terapiji dođe do pada koštane mineralne gustine i osteoporoze, naročito ako se terapija ne prati vežbanjem i očuvanjem mišićne mase.

Konačno, najvažnije je razumeti neželjene efekte. Naučni podaci ne pokazuju da je ozempik „opasan lek” u jednostavnom i senzacionalističkom smislu. Pokazuju nešto drugo: da je reč o efikasnom leku s predvidivim neželjenim efektima, od kojih su najčešći oni digestivni, dok su ozbiljne komplikacije znatno ređe, ali zahtevaju oprez, dobar izbor pacijenata i medicinski nadzor.

Poseban problem nastaje kada se lek koristi van indikacija, bez pregleda, bez plana i bez praćenja. Tada se i očekivane nuspojave teže kontrolišu, a ozbiljni rizici mogu da prođu neprepoznato. Ozempik nije suplement, nije kozmetičko pomagalo, i nije bezazlena prečica do mršavljenja. To je ozbiljna terapija.

Testiranje uzoraka krvi u laboratoriji sa modernom opremom.

Shutterstock.com

Zato je možda najvažnija poruka sledeća: Ozempik jeste veliki iskorak savremene medicine, ali samo onda kada se koristi tamo gde mu je mesto. Kada se uzima bez procene, bez indikacije i bez lekarskog nadzora, problem više nije u leku nego u načinu na koji ga koristimo.

Za one koji uzimaju ozempik i slične lekove, odnosno GLP1 agoniste, posebnu pažnju zahtevaju sledeći simptomi:

jak i uporan bol u stomaku, posebno ako se širi ka leđima
uporno povraćanje i znaci dehidratacije
bol ispod desnog rebarnog luka, naročito uz mučninu ili temperaturu
naglo pogoršanje vida ili zamagljen vid.

U vremenu kada se o ozempiku govori previše influenserski, a često i previše površno, možda je najvažnije vratiti se onome što medicina jedino priznaje kao čvrst oslonac – dokazima.