Radna etika koja ubija san, a onda zdravlje i ekonomiju

Kako to govore istraživanja i brojevi, a za njima statistika, mnogim poslovnim ljudima današnjice je preko potreban san. Uz to, mnogi istraživači koji prate psihičko stanje zaposlenih navode da je većini takođe potreban i jedan dobar popodnevni odmor.

Recimo, istraživanja kažu da zdravlje mnogih Amerikanaca, kao i čitave američke ekonomije, može zavisiti upravo od spavanja – bilo noću, bilo preko dana u vreme odmora.

Sve veći broj ljudi koji su zaposleni i svakodnevno rade spava manje nego što bi trebalo, što „produbljuje uporan deficit sna”, kako pišu stručnjaci. Stručnjaci za javno zdravlje upozoravaju da će to dovesti do mnogo gorih ishoda od obične pospanosti.

Ustaj i radi što više

U 2024. godini, recimo, 30,5 odsto Amerikanaca, što je gotovo jedna trećina, spavalo je u proseku manje od sedam sati noću, pokazuju podaci koje su prošle sedmice objavili Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Nacionalno istraživanje je otkrilo da se samo 54,8 odsto odraslih budi sa osećajem da su odmorni veći deo dana.

San je ključan za dobro zdravlje. San reguliše mentalno stanje, psihičko, način na koji ljudi razmišljaju i utiče na sve, od raspoloženja do fizičkog stanja. Ali, manjak sna u jednoj zemlji, bez obzira na deo sveta, problem je za svakoga, čak i za one srećnike koji uspevaju da odspavaju dovoljno. Pored individualnog zdravlja, nedovoljno sna opterećuje medicinske troškove, produktivnost na radnom mestu i dugoročne zdravstvene ishode. Hronična nesposobnost savremenog čoveka da se naspava ima realnu cenu: istraživači je procenjuju na stotine milijardi dolara godišnjih ekonomskih gubitaka.

Drugi krivac je upravo ono što sve svetske ekonomije i čini moćnim: „Ustaj i radi što više, što pre, i što brže”, životni i poslovni moto zbog kojeg, konkretno Amerikanci, rade mnogo više sati nego njihove kolege u većini razvijenih ekonomija. Američka radna etika dolazi uz visoku cenu, upozoravaju istraživači.

Shutterstock.com

Nespavanje kao životna činjenica

Problemi sa spavanjem postali su toliko uobičajeni da ih mnogi sada prihvataju kao životnu činjenicu, kao stanje koje se podrazumeva. Više od polovine odraslih koje je anketirao CDC reklo je da ima problema ili sa uspavljivanjem, ili sa kontinuitetom sna, ili sa preranim buđenjem, barem povremeno, dok je skoro 18 odsto izjavilo da se ti problemi javljaju svakodnevno ili gotovo svaki dan.

Problem prati predvidljive linije društvenih podela. Žene, Afroamerikanci, grupe s nižim primanjima i oni s manje obrazovanja, češće prijavljuju kratak san ili hronične probleme. Reč je o populacijama koje često rade više poslova, imaju duže radno vreme ili im nedostaje fleksibilnost da sami određuju svoje dnevne rasporede.

Druga istraživanja govore da se situacija pogoršava. U 2013. godini, 56 odsto Amerikanaca je reklo da spava dovoljno, a samo 43 odsto je želelo više sna, prema istraživanju Gallup-a. Međutim, do 2023. statistika se preokrenula: 57 odsto je reklo da bi se bolje osećali kada bi spavali više, a samo 42 odsto je potvrdilo da spava dovoljno.

Istraživači nude nekoliko objašnjenja za ovaj drastičan pad. Previše provedenog vremena ispred ekrana u večernjim satima povezano je s lošim kvalitetom sna, dok ishrana bogata šećerima i zasićenim mastima može da oteža uspavljivanje i da san učini manje okrepljujućim. Stres takođe igra ulogu. Gallup-ovo istraživanje je otkrilo da oko polovine Amerikanaca prijavljuje stres u svakodnevnom životu, faktor za koji Američko udruženje psihologa kaže da može dodatno narušiti kvalitet sna, što zauzvrat pojačava stres.

Shutterstock.com

A šta je sa ostatkom sveta?

Kada uporedite američke brojke sa kulturološki sličnim nacijama, slika je i dalje loša.

Studija iz 2025. godine koja je pratila trajanje sna po zemljama pokazala je da u Francuskoj prosek iznosi 7 sati i 52 minuta noću, dok je u Velikoj Britaniji 7 sati i 33 minuta, a u Kanadi 7 sati i 27 minuta. SAD su zabeležile oko 7 sati i 5 minuta, što je ispod skoro svake uporedive bogate nacije.

Primer sa samog dna liste je veoma poučan: Japanci u proseku spavaju samo 6 sati i 18 minuta noću, što je najkraće među razvijenim nacijama, a njihova kultura prekomernog rada je toliko ekstremna da je iznedrila reč karoši, što znači „smrt od prevelikog rada”.

Južna Koreja je blizu stanja u Japanu, sa sličnim prosekom. Vlada je proglasila vanrednu situaciju u javnom zdravstvu zbog ovog pitanja. Posmatrajući celu planetu, istraživači upozoravaju da se SAD kreću ka tom delu spektra, a ne ka evropskom.

„Razlog nije teško pronaći. Američki radnici provedu oko 1.976 sati godišnje na poslu, što je otprilike 400 sati više od Nemaca, i znatno više od Francuza, Kanađana i Britanaca. Severnoevropske zemlje koje najviše spavaju, takođe imaju tendenciju da rade najmanje. Danska, gde se prosečno radno vreme kreće oko 26 sati sedmično, dosledno se rangira među najodmornije populacije na svetu. U Americi uopšte ne postoji zakonski limit za nedeljno radno vreme. Federalni zakon samo nalaže isplatu prekovremenog rada nakon 40 sati, ali ne i obavezan prestanak rada”, u jednom od zaključaka pišu istraživači.

San, pa sve ostalo

Surova ironija deficita sna je u tome što prekomerni rad podriva upravo onaj učinak koji treba da proizvede. Zaposleni koji spava manje od šest sati noću gubi oko šest radnih dana godišnje zbog „prezentizma” (dolaska na posao kada niste funkcionalni) i odsustva. Konkretno, na američkom nacionalnom nivou, to se prevodi u otprilike 1,2 miliona izgubljenih radnih dana i skoro 10 miliona neuračunatih radnih sati godišnje, prema studiji neprofitnog istraživačkog centra RAND Europe.

Nedovoljno sna moglo bi koštati SAD između 218 i 411 milijardi dolara godišnje u ekonomskim gubicima, navodi se u studiji.

Brojke postaju gore što duže traju loše navike spavanja. Surovo zvuči, ali treba reći kada se god ukaže prilika: neadekvatan odmor povećava stopu smrtnosti, a prevremene smrti dodatno koče ekonomiju. Autori studije procenjuju da bi do 2030. godine problemi sa spavanjem mogli koštati ekonomiju između 318 i 456 milijardi dolara. Kome trebaju brojevi kao dokaz da kultura nespavanja uništava ljudske živote, mogu da se bave pomenutim milijardama.

Spavajte više i bolje da biste očuvali mentalno i fizičko zdravlje, da se ne biste borili sa depresijom ili gojaznošću. Čak i za kompanije i kreatore politika koji kroje pravila sveta koji ne spava, poruka je da san jeste prioritet.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com