Vrat je istina, ma kako da se dobro drže drugi delovi
Kad dobijemo bore i suočimo se sa životnim poteškoćama, iskrenost i smeh mogu da nam pomognu, smatrala je čuvena Nora Efron, spisateljica i autorka scenarija za kultne filmove Kad je Hari sreo Sali, Besani u Sijetlu, Stigla vam je pošta, Ljubavna boljka (Heartburn)…
Da se ne lažemo, već mesecima se ne osećamo dobro (ako ništa drugo, žulja nas maska). Naravno, u svim vremenima, i u najgorim i u najboljim, ima stvari zbog kojih brinemo i patimo. Jedini način da se s njima nosimo jeste da budemo iskreni i da se smejemo, poručila je Nora Efron svojom popularnom knjigom pod naslovom Osećam se loše zbog svog vrata. Ona se u toj knjizi bavila starenjem i drugim problemima s kojima se suočavaju žene u izvesnim godinama. Kad su je pitali odakle joj taj naslov, odgovorila je: „Iz života.”
U svim vremenima, i u najgorim i u najboljim, ima stvari zbog kojih brinemo i patimo
Istu kombinaciju beskompromisne iskrenosti i humora Nora je koristila i u scenarijima za kultne filmove Kad je Hari sreo Sali, Besani u Sijetlu ili Stigla vam je pošta. Njen poslednji film, Džuli i Džulija, u stvari je biografska komedija o braku i kuvanju, u kojoj igra njena dugogodišnja prijateljica Meril Strip. Nora je tri puta bila nominovana za Oskara za najbolji scenario.
Heroina u svojoj priči
Zapravo, u svemu što je radila držala se saveta svoje majke, koja je za sve teško ili tužno što bi joj se dogodilo govorila: „Jednom ćeš se tome smejati.”
„Kad se okliznemo na koru od banane, ljudi se smeju nama, a kad pričamo kako smo se okliznuli na koru od banane, mi se smejemo”, rekla joj je majka, a Nora je izabrala da ne bude žrtva, već da bude heroina u svojoj priči.
Da li radiš najviše što možeš ili zastaneš da pomirišeš ružu? I gde se u sve to uklapaju ugljeni hidrati
Rođena Njujorčanka, mnogo je patila kad su roditelji odlučili da se presele na Beverli Hils. Kao devojčica, maštala je da bude predsednikova ćerka, jer je mislila da bi je onda svi momci zvali na sastanak. Kasnije, zaista je radila kao praktikantkinja u Beloj kući, ali se potom posvetila novinarstvu. Ima dva sina i tri puta se udavala, od toga jednom za kolegu novinara Karla Bernstina, koji je učestvovao u razotkrivanju afere Votergejt. U tom braku doživela je ono što je opisala u čuvenoj knjizi Gorušica (Heartburn; film rađen po ovoj knjizi kod nas je poznat pod nazivom Ljubavna boljka). Naime, bila je u osmom mesecu trudnoće kad je saznala da je muž vara. Ne čudi onda što je napisala: „Ponekad poželim da pobijem sve svoje muževe!”
Obavezno nabavite psa
Nora je napisala i da je feminizam stvorio roditeljstvo kao težak rad, gde mislite da možete decu oblikovati kao glinu. „Kad su vam deca tinejdžeri, obavezno morate nabaviti psa, da vam se bar neko obraduje kad dođete kući”, savetuje Nora. A kad deca konačno odu od kuće, njihovu sobu nikako ne treba ostaviti onakvom kako su je oni uredili. „Mogli bi poželeti da se vrate, a to ne želite.”
Loš dan možda mogu da poprave citati autorke koja je tri puta bila nominovana za Oskara
Jedine stvari s kojima se Nora nije šalila bile su pisanje i kuvanje. A potom, kad je došla u izvesne godine, Nora je optužila vrat da je tužibaba. „Vrat je istina, ma kako da se dobro drže drugi delovi našeg tela”, tvrdi Nora i preporučuje da svoj naborani vrat ne gledamo u ogledalu, kad ga već nismo dovoljno gledale dok je bio zategnut.
„O, kako žalim što nisam nosila bikini preko cele godine kad mi je bilo 26. Ako i jedna mlada osoba čita ovo, poručujem joj: iz ovih stopa idi i obuci bikini i ne skidaj ga dok ne napuniš 34”, napisala je Nora.
„Kad su vam deca tinejdžeri, obavezno morate nabaviti psa, da vam se bar neko obraduje kad dođete kući”
A šta je sa čokoladom
Izjavila je da ne podnosi ljude koji govore da je divno ostariti jer postaješ mudar i znaš šta je važno u životu. „Imaju li ti ljudi vratove?!”, pitala se.
Dok je pisala knjigu o tome kako se oseća loše zbog svog vrata, kao i poslednju zbirku priča Ne sećam se ničega i druga razmišljanja, Nora Efron bolovala je od leukemije, ali ni najbližim prijateljima ni deci nije se poverila. Saznali su to tek nekoliko dana pred njenu smrt.
U jednom od poslednjih eseja, Nora je napisala: „Da li živiš svakog dana kao da ti je poslednji, ili štediš pare za slučaj da ćeš živeti još dvadeset godina? Da li je život previše kratak ili će biti previše dugačak? Da li radiš najviše što možeš, ili zastaneš da pomirišeš ružu? I gde se u sve to uklapaju ugljeni hidrati? Hoćemo li zaista provesti svoje poslednje godine izbegavajući hleb, naročito sada, kad je hleb u Americi postao tako nepodnošljivo ukusan?
A šta je sa čokoladom?”