Some picture

Važno da je brak dobar, nije sramota ako nije savršen

Partnerska strategija „sve ili ništa”, dominantna u drugoj polovini 20. veka, pokazala se kao ćorsokak

„On je divan čovek i dobar otac, ja ga volim i poštujem, ali pored njega osećam da stagniram i ne želim da ostanem u braku u kome ću stagnirati i narednih 30 godina”. Ovo je rečenica koja se čuje u bračnim savetovalištima širom sveta, tvrdi Eli Finkel, profesor socijalne psihologije na američkom Nortvest univerzitetu. U svojoj knjizi Brak sve ili ništa Finkel piše da su ovakva očekivanja simptom ozbiljne epidemije koja decenijama hara savremenim brakovima. I nije stvar u tome što su očekivanja prevelika, već što su neprimerena.

Šezdesetih na scenu stupaju ideje o ličnom potencijalu, o slobodi, o autentičnom životu, pa su se te ideje prenele i na naša očekivanja od braka

Dovraga s pravilima!

Tražeći korene tog problema, Finkel se vratio u prošlost, jer ga je zbunio rezultat istraživanja po kojima su ljudi pre sto godina iskazivali mnogo veći stepen zadovoljstva svojim brakovima, nego što je to slučaj u prethodnim decenijama. Do pedesetih godina 20. veka još uvek su postojala stroga pravila ponašanja u braku, podrazumevalo se da je žena brižna, okrenuta kući i deci, dok je muškarac bio zaštitnički nastrojen, ali ne previše nežan. „A onda smo negde šezdesetih rekli: Dovraga s tim!”, piše profesor. Tada na scenu stupaju ideje o ličnom potencijalu, o slobodi, o autentičnom životu, pa su se te ideje prenele i na naša očekivanja od braka. Zahtev „sve ili ništa” obeležio je drugu polovinu 20. veka, donoseći sa sobom dezorijentisane partnere, značajno povećanje broja razvoda i rasturenih porodica.

Istraživanja su pokazala da je nama danas kvalitet braka mnogo važniji nego što je bio ljudima u prvoj polovini 20. veka

Brak iz ljubavi – žilava kategorija

S takvim iskustvom ušli smo u 21. vek. Traganje za rešenjima kao da je otišlo u dva suprotstavljena pravca: dok smo na jednoj strani svedoci povratka na tradicionalne obrasce, u svim kulturama i na svim meridijanima, na drugoj strani imamo ukidanje svih ograničenja, u vezi sa verom, kulturom, klasom i polom izabranog partnera, kao i sa vrstom i dužinom trajanja partnerskog odnosa.

Parovi su previše upućeni jedno na drugo, zato jedno od drugog očekuju sve, a sve – to mogu samo superheroji

Ipak, brak zasnovan na ljubavi je žilava kategorija i ogroman procenat ljudi još uvek je spreman da učini razuman napor da ga sačuva. Jedan od dokaza za to je i velika popularnost knjiga kakva je Finkelova Brak sve ili ništa. Uz to, Finkelova istraživanja pokazala su da je nama danas kvalitet braka mnogo važniji nego što je bio ljudima u prvoj polovini 20. veka.

Finkel podseća da su tada ljudi bili čvršće povezani sa roditeljima, braće i sestara bilo je više, manje su se selili i najčešće ceo radni vek provodili u istoj firmi, pa su se družili sa kolegama i komšilukom. To im je omogućavalo da imaju široku i dosta stabilnu socijalnu mrežu, koja je emotivno relaksirala partnerski odnos.

Kolege od poverenja mogu da rasterete partnera naših priča o nezgodnom šefu, a krug drugarica može da ga spase barem od pitanja: Kako mi stoji?

Previše zahteva za jednog čoveka

Danas su takve mreže labavije, odnosi na poslu su surovi, a rodbina živi suviše daleko da bi bila tu kad nam treba da se isplačemo. Zato su parovi previše upućeni jedno na drugo, zato jedno od drugog očekuju sve, a sve – to mogu samo superheroji. Jedan od ključnih profesorovih saveta jeste da smanjimo svoj predugačak spisak zahteva, jer to je „previše za jednog čoveka”.

Brak zasnovan na ljubavi je žilava kategorija i ogroman procenat ljudi još uvek je spreman da učini razuman napor da ga sačuva

Neke od svojih emotivnih potreba možemo bezbolno da prebacimo sa partnera na svoju socijalnu mrežu. Kolege od poverenja mogu da rasterete partnera naših priča o nezgodnom šefu, a krug drugarica može da ga spase barem od pitanja: Kako mi stoji? U 21. veku spektar opcija je širok, pa nije sramota razmotriti čak i delotvornost povremenih avantura izvan braka.

Ali za koju god opciju da se opredelimo, Finkel nas opominje da nikako ne gubimo iz vida – nije sramota ako naš brak nije savršen. Važno da je „dovoljno dobar”.

Comments Icon 2

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


  1. Dubravka kaže:

    Dobar i jasan tekst.jednom sam pročitala izreku koju i sama primenjujem a ona bas giviri o tome kako novo vreme sve idealizuje.Ne mora biti idealan brak ali neka je dobar,Idealno ne pistoji,visoki ciljevi mogu unistiti nas i nase odnose.

  2. Ljiljana kaže:

    Razmišljam, razmišljam, razmišljam….i ne mogu da se opredelim.