Film Otadžbina – Sandra Hiler u priči o ćerki koja nosi pantalone

Nemačka glumica Sandra Hiler privlači posebnu pažnju na ovogodišnjem 79. Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu. Njen autentični imidž i uzdržanost, netipični za glumicu, u savršenom su skladu sa zahtevnim dramskim ulogama, koje su njen zaštitni znak. Svoje majstorstvo ova 48-godišnja glumica pokazala je u dugo iščekivanom filmu poljskog režisera Pavela Pavlikovskog Otadžbina (Fatherland). Sandra Hiler igra lik Erike Man, ćerke nemačkog nobelovca Tomasa Mana, koja je i sama bila slobodoumna intelektualka svoga vremena.

Crno-bela vožnja kroz podeljenu Nemačku

Film Otadžbina nije biografski film u bukvalnom smislu već, kako je to definisala Sandra Hiler, obrađuje temu „posleratne traume u Nemačkoj, koju su iskusili i oni koji u ratu nisu neposredno učestvovali”. Radnja filma smeštena je u nedelju dana 1949. godine, kada se Tomas Man (igra ga Hans Cišler), pisac romana Čarobni breg i Budenbrokovi, Nobelovom nagradom ovenčan 1929. godine, prvi put vraća u Nemačku posle egzila, u koji je otišao 1933, kao antinacistički intelektualac.

Tomas Man je rat proveo u Švajcarskoj i SAD, a u Nemačku se vraća 1949. da primi književne nagrade povodom 200 godina Geteovog rođenja, zbog čega putuje od Frankfurta u Zapadnoj Nemačkoj do Vajmara u Istočnoj Nemačkoj. Upravo na ovom putovanju crno-beli film Otadžbina prati Tomasa Mana, koga u automobilu vozi ćerka Erika, koju igra Sandra Hiler.

Uloga francuskog jezika u životu Sandre Hiler

Osim sa razrušenom i podeljenom domovinom, glavni lik filma suočava se i sa razrušenom porodicom. Te 1949. godine ubio se sin Tomasa Mana, Klaus, čime film i počinje. Postoji scena u kojoj Erika prima vest o smrti brata za koga je bila posebno vezana, a kritičari su već napisali da ju je Sandra Hiler odigrala tako da je zaradila Oskara.

Sandra Hiler je već bila nominovana za Oskara za ulogu koju je odigrala u filmu Anatomija pada iz 2023, što se ne dešava često evropskim glumicama, naročito kad im engleski nije maternji jezik. Sandra Hiler je tek treća Nemica nominovana za Oskara za najbolju glumicu, a prva od 1937. godine.

Što se jezika tiče, Sandra osim maternjeg nemačkog i engleskog, govori francuski i španski. Francuski je, kako sama kaže, počela da uči kad se našla u jednoj delikatnoj životnoj situaciji i pomislila kako mora nešto da učini sa svojim životom. To nešto bilo je učenje francuskog. Tada nije ni slutila koliko će joj to dobro doći godinama kasnije kad bude radila ulogu u filmu Anatomija pada, u kojoj joj je taj francuski i te kako bio potreban. Za tu ulogu dobila je i nagradu Cezar, dok je film u Kanu dobio Zlatnu palmu.

Kad glumica ne može da se poveže sa likom

Zapravo, Sandra Hiler bila je zvezda Kana te godine, jer je tada premijerno prikazan i film Zona interesa, koji je dobio Gran pri. U tom filmu ona igra Hertu Hes, ženu upravnika Aušvica, koja živi, gaji baštu i podiže decu u kući naslonjenoj na logor smrti.

Premijera filma Zona interesa na 67-om BFI filmskom festivalu. (London Film Festival, The Royal Festival Hall- London, England.) © Fred Duval / Shutterstock.com

„Mi glumci uvek želimo da se povežemo sa svojim likom, da ga branimao, da ga razumemo. Ali u ovom slučaju sam shvatila da to nije moguće. Osećala sam bes prema tim ljudima i njihovom neznanju koje je dozvoljavalo da nemaju nikakva osećanja, nikakvu vezu. Potrebno je razgovarati o fašizmu i o tome kako je stvoren.”

Kad je dobila poziv na audiciju, Sandra Hiler je dobila samo dve strane, jer se kod međunarodnih filmova tema krije i ne daje se ceo scenario, pa nije tačno znala o kome se radi. Kad je prošla audiciju i kad su joj rekli o kom liku se radi, imala je fizičku reakciju. „Ne, ne”, rekla je, „ne mogu ja to.” Na kraju, film je jedna od najinventivnije ispričanih priča o Holokaustu.

Nadrealna godina i realan život

Kao da sve ovo nije dovoljno za jednu godinu, u februaru 2023. se pojavio i film Sisi i ja, istorijska crna komedija o austrougarskoj carici Sisi posmatranoj iz ugla njene dvorske dame. Za ulogu u tom filmu Sandra je nominovana za Nemačku filmsku nagradu.

Sve u svemu, ta 2023. bila je ključna godina u karijeri Sandre Hiler jer joj je donela i međunarodna priznanja. Sama kaže da joj je sve to izgledalo nadrealno. Ali sve to nije mnogo poremetilo njen odnos prema svetu.

Dok većina glumaca s nestrpljenjem sedi pored telefona i čeka da im jave da su nominovani za Oskara, ona je zamalo propustila taj poziv. Imala je posla. Sređivala je kuću i baš u tom trenutku je izašla da baci đubre. Na pitanje da li je to iznošenje moglo da čeka, odgovorila je: „Nije.” A da li to znači da je Sandra Hiler vrlo pedantna osoba? „Neki kažu ovako, neki onako”, odgovara.

Tajna koja se otkriva tek sa publikom

Iako je na dodeli Oskara za filmove iz 2023. Sandra bila zvezda, to joj nije bio prvi put da prisustvuje takvom filmskom događaju. Prisustvovala je Akademijinoj svečanosti kada je bio nominovan film Toni Erdman iz 2016. u kome igra zauzetu poslovnu ženu u čiji život počinje da se petlja njen ostareli otac. Kaže da joj je tada bilo uzbudljivo, da su ljudi stalno ulazili i izlazili jer ima mnogo pauza, „pa sam na jednoj odlučila da ostanem napolju, u pušačkom delu”.

Sa filmom Toni Erdman Sandra je prvi šok doživela na njegovoj premijeri u Kanu. „Kad se film prvi put gleda sa publikom, to je tajna koja se tek tu otkriva. Bila sam toliko uzbuđena da se gotovo ničega ne sećam. Ali na kraju filma, publika je ustala da aplaudira, a reflektore i kamere su uperili u lica nama u prvom redu. O, šta sad treba da radim, pomislila sam u panici. Glumi sad, rekla sam sebi. Ali zapravo, to je ritual koji slavi film, izražava poštovanje onome što radimo i to je vrlo lepo.”

Kroz Holivud sa Rajanom Goslingom i Tomom Kruzom

Do te svoje 2023. godine Sandra Hiler se već navikla na reflektore i ovacije, a i mnoge druge stvari su se promenile. Nominacija za Oskara donela joj je poziv da igra u holivudskom blokbasteru. Reč je o filmu Projekat očajnički pokušaj, u kome joj je partner i producent Rajan Gosling. Radi se o jednoj vrsti naučnofantastičnog filma. O svojoj ulozi u njemu Sandra Hiler kaže: „To je lik koji donosi odluke koje su važne za ceo svet. Ona razmatra svako za i protiv u stvarima o kojima odlučuje, ali nema mnogo vremena da odluči, ne može da troši vreme na sumnje kakve imamo, na primer, mi umetnici.”

Iako se radnja filma dešava na interstelarnom brodu, on govori o ljudskoj prirodi i o potrebi da jedni drugima pružimo ruku, ili kako kaže Sandra Hiler: „Film nas podstiče da malo duže porazmislimo o svom mestu u svetu jer smo mi zemljocentrični i humanocentrični u svom razmišljanju.”

U tom filmu Sandra peva karaoke sa Rajanom Goslingom. Kad je Rajan predložio tu scenu, Sandra je rekla da će razmisliti. Uveče se konsultovala sa svojom ćerkom i sutra pristala da peva, ali da pesma bude njen izbor, stvar Harija Stajlsa.

Rajan Gosling neće ostati jedina holivudska zvezda s kojom Sandra deli ekran. Snimljen je, i u fazi je postprodukcije, film Digger, u kojem igra uz Toma Kruza.

Devojka iz zelenog srca Nemačke

Sandra Hiler sa ćerkom tinejdžerkom, rođenom 2011. godine, živi u Lajpcigu. Rođena je 1978. u jednom malom mestu u Tiringiji, delu koji zovu i zeleno srce Nemačke, jer ima mnogo šuma. Tada je ono bilo u Istočnoj Nemačkoj. Roditelji su joj bili prosvetni radnici. Ima mlađeg brata. U školi su nastavnice engleskog i nemačkog pravile đačke predstave, a njoj se to svidelo, pa je kasnije tokom školovanja nastavila da ide na dramske grupe i omladinske festivale. Jednom je igrala direktorku škole, pa je uzela očevo odelo kao kostim. Još kao tinejdžerka odsekla je kosu i ofarbala se u crveno, i od toga i danas vrlo malo odstupa.

Studirala je glumu u Berlinu, ali je posle diplomiranja 2003. otišla u jedno malo pozorište u Tiringiji koje se sastojalo od samo osam ljudi. „Nisam htela u vleiki grad, plašila sam se mišljenja javnosti.”

Prva filmska uloga bila joj je ona u filmu Rekvijem iz 2006. i za nju je dobila svog prvog Srebrnog medveda za najbolju glumicu. Drugog je dobila ove godine za ulogu u filmu Rose, istorijskoj drami iz 17. veka u kojoj igra ženu prerušenu u muškarca da bi bila vojnik.

Filmsko putovanje i realna svađa u porodici

Zanimljivo je da je i Erika Man, lik koji Sandra igra u filmu Otadžbina, poznata po tome što je najčešće nosila muška odela. Kao talentovana umetnica, Erika je već 1920-ih godina u Berlinu živela boemskim i eksperimentalnim životom. Još pre nego što je Hitler došao na vlast, nacističke paravojne milicije su je proganjale zbog javnog čitanja pacifističkih pesama i javnog iznošenja antifašističkih uverenja. Bila je jedan od osnivača političkog kabarea Mlin za biber, koji su posle samo dva meseca nacisti zatvorili i prisilili je na progonstvo iz zemlje. Pošto joj je majka bila Jevrejka, očev ugled nije mogao da joj pomogne.

Posle rata, kad je Tomas Man odlučio da 1949. dođe u Nemačku i primi nagrade, ćerka Erika ga je zbog toga oštro osuđivala. Iako se radnja filma Otadžbina bazira na zajedničkom putovanju oca i ćerke kroz razrušenu i podeljenu Nemačku, istorijska činjenica je da Erika nije došla s ocem. Naprotiv. Osuđivala je očev povratak u Nemačku i odlučila da ga bojkotuje. Tomas Man je u Nemačku došao sa suprugom Katjom.

Naslovna fotografija © Denis Makarenko/ Shutterstock.com