Vežbanje utiče na seksualnost

Zašto je važno saznanje da je vežbanje u kasnijem životu obavezno, posebno tokom hormonalne tranzicije u menopauzi, odnosno andropauzi

Toliko sam napisao članaka o značaju fizičke aktivnosti, a izgleda da ljudi i dalje ne veruju u moć vežbanja. Uvek je posebno važno naglasiti da je redovna fizička aktivnost u kasnijem životnom dobu neophodna za unapređenje i očuvanje zdravlja. Ako znamo da u Srbiji nema više od 10 odsto ljudi koji redovno vežbaju, ostaje izazov da razumemo zašto je to tako, kao i da nađemo najbolje načine da ostanemo aktivni, posebno nakon glavne hormonske bure, odnosno menopauze/andropauze.

Suštinski, većina istraživanja je orijentisana na menopauzu, ali je činjenica da i muški klimakterijum na sličan način utiče na organizam. Zbog toga, sve što je napisano važi i za muškarce, samo možda u manjem stepenu.

Tabela iz Batutovog Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019 godine, jasno pokazuje da žene više sede, manje hodaju i manje upražnjavaju aerobne aktivnosti.

U nedavno objavljenom članku u poznatom naučnom časopisu Nature, https://www.nature.com/articles/s41586-021-04010-3, na neuronima je otkriven receptor MC4R koji direktno utiče na aktivnost estrogena u mozgu miševa i stimuliše fizičku aktivnost.

Vežbanje definitivno utiče na seksualnost, što mnogi ne shvataju, jer da im je to jasno, verujem da bi sigurno mnogo više ljudi vežbalo

Fiziološki sistemi čoveka ne funkcionišu na isti način kao i kod miševa, iako imamo neke slične hormone, gene i neurone. Međutim, nalazi mogu da ukažu zašto žene tako često postaju neaktivne nakon menopauze, kada estrogen prirodno nestaje. Rezultati takođe naglašavaju kako mozak i unutrašnji biološki procesi funkcionišu zajedno, sa ciljem regulisanja funkcionisanja organizma, pa i toga da li čovek vežba ili miruje.

Neaktivnost i menopauza

Studija delimično objašnjava zašto je neaktivnost tako česta kod žena nakon menopauze, usled smanjenja estrogena, i takođe nudi neke potencijalne strategije za prevazilaženje sedentarnog stila života. Povećanje nivoa estrogena kod žena u menopauzi, moglo bi, u teoriji, da podstakne više kretanja, iako terapija zamene estrogena ostaje komplikovana tema, zbog povećanog rizika od raka i drugih zdravstvenih problema.

Između vežbanja, starenja i hormona postoji uzajamna zavisnost

Do sada je jedan od načina bio korišćenje biološki identičnih hormona dobijenih iz biljaka, koji su veoma slični hormonima koje proizvodi ljudsko telo, kao što su estrogen, progesteron i testosteron. O njima nameravam da pišem, jer sam siguran da predstavljaju jedno od rešenja u budućnosti. Njih, nažalost, nema u našoj zemlji. Međutim, sada, nakon studije objavljene u časopisu Nature, biće moguće da se zaobiđe estrogen i da se dobiju njegovi efekti direktnim delovanjem na MC4R gen ili slične neurone u mozgu ljudi.

Iako je očigledno da će anti-aging medicina u budućnosti rešiti, na ovaj ili neki drugi način, mnoge probleme koje imamo sada, važno je saznanje da je vežbanje u kasnijem životnom dobu obavezno, posebno tokom hormonalne tranzicije u menopauzi. Pritom, nije u pitanju samo normalna tranzicija, već i normalan kvalitet života koji pre svega uključuje seksualnost.

Vežbanje definitivno utiče na seksualnost, što mnogi ne shvataju, jer da im je to jasno, verujem da bi sigurno mnogo više ljudi vežbalo. Ovako se koriste različite metode, od lasera pa do šok-terapije, a najmanje ona najjednostavnija – treniranje. Svakako velika tema sama za sebe.

Održavanje ravnoteže

Stare studije iz 1924. pokazuju da su ženke sisara bile fizički najaktivnije neposredno pred ovulaciju, kada su bile i seksualno najaktivnije, upravo zbog estrogena. Ovo ponašanje ima evolucioni smisao, jer su ženke verovatno bile u „lovu” na partnera i trebalo je da budu atraktivne. Otkriće MC4R receptora u mozgu ukazuje na mogućnost održavanja aktivnog ponašanja različitim stimulacijama, od kojih je vežbanje potencijalno jedna.

Očigledno je da je znanje moć i da primena novih supstanci i metoda služi da bismo mogli da budemo aktivni koliko želimo i dostignemo željeni kvalitet života. Ako znamo da nas starenje gura da sedimo i postanemo pasivni, treba dodatno da se fokusiramo na vežbanje, da iskoristimo različite gadžete i pratimo vežbanje i uporedimo aktivnosti iz godine u godinu da bismo razumeli gde smo. Mozak je složen organ i naša motivacija za vežbanje je raznolika i složena, ali uvek imamo opciju „da odlučimo da budemo aktivni”, a ne da sedimo. Treba da razumemo da između vežbanja, starenja i hormona postoji uzajamna zavisnost tako da je za održavanje ravnoteže jako važno da budemo aktivni.