Tračak svetlosti

U svetu ogrezlom u užasima svakodnevnog, mediji su samo propagandno oružje globalne elite. Uz njihovu pomoć, pranje mozgova dobija neverovatne razmere, obrćući sistem vrednosti naglavačke.

Zabavljeni smo novim „normalnostima”‒ ali kako god da obrnemo, svi smo mi samo odraz informacija kojima dopuštamo da nas oblikuju.

Mržnja i agresija potpiruju se u loncu „obaveznog medijskog štiva” svakodnevice, dok se s druge strane, svet pretvara u grotlo ludila satanističkog orgijanja. Truljenje tkiva zapadne civilizacije nije slučajnost – kako je to lepo ovih dana objasnio Ilon Mask – ono je delo ljudi poput Soroša, koji mrze čovečanstvo. Sistem se ruši iznutra, a glavne mete su porodica i deca. Otuda promocija sumanutosti – pre nekoliko dana američke novine objavile su priču o „izuzetnoj porodici” – muž i žena promenili su polove – tata je postao mama, a mama je postala tata, naravno – transdženderizovali su i svoje dete, i još su u novu modernu porodicu doveli – svaki po novog transdženderizovanog ljubavnika, i sada ova skupina idealnih globalističkih nakaza živi srećno i zadovoljno u modernoj bajci.

Porodica je decenijama unazad predstavljana kao prevaziđena institucija – projekat njenog uništavanja, potpomognut „naukom” i propagandom, politikom seksa, i takozvanim „oslobađanjem” od stega hrišćanske moralnosti, ispostavio je narcisizam i bezobzirnost kao glavne standarde, bez kojih se ne može uspeti u životu. Otuda, danas milioni dece rastu bez očeva, prepušteni ulici i sistemu koji generiše haos i beznađe, prekriveno nestvarnim šarenilom pokretnih slika u ekranima telefona i kompjutera, iz kojih iskaču gola tela, satanski rogovi i pornografski dokazi da je svet grotlo u kome su bliskost, ljubav i požrtvovanost smešne relikvije prošlosti.

Pa ipak, nešto divno se pomalja iz ove informacione deponije.

U ovom trenutku, dva mala muzička klipa, potpuno spontano osvojila su svet. Jedan unuk i njegova baka pevaju italijansku baladu, i sve što smo ikada znali o porodici, ljubavi, bliskosti i poštovanju, stalo je u tih nekoliko minuta. A Dejvid i Viktorija Bekam, igraju uz muziku Doli Parton. U tom njihovom plesu leži iskra onog što je proterano i ismevano decenijama – ideja braka koji traje, ljubavi i bliskosti. Hiljade i hiljade parova počeli su da snimaju svoje plesove na istu muziku. Svet sluša unuka i baku koji pevaju Mislim na tebe.

Svetlance u tunelu je upaljeno.