Test krvi koji predviđa 30-godišnji rizik bolesti srca kod žena
Najnovija istraživanja koja su sproveli Amerikanci, predstavljena na upravo završenom kongresu iz kardiologije, posebno su zainteresovala žensku populaciju. Naime, u radu Upala, holesterol, lipoprotein (a) i 30-godišnji kardiovaskularni ishodi kod žena objavljenom u New England Journal of Medicine rečeno je da merenje dve vrste masti u krvotoku zajedno sa C-reaktivnim proteinom (CRP), markerom upale, može predvideti rizik od kardiovaskularnih bolesti kod žena decenijama kasnije.
Rezultati istraživanja
Suština je da lekari u potrazi za merenjem različitih parametara žele što ranije da nađu način za otkrivanje i prevenciju srčanih bolesti. U predstavljenoj studiji istraživači su prikupili podatke dobijene od 27.939 žena, zdravstvenih radnica iz Sjedinjenih Američkih Država. Žene, koje su započele studiju u periodu 1992‒1995. godina, u proseku od 55 godina starosti, praćene su 30 godina. Tokom ovog perioda, 3.662 učesnice studije doživele su srčani udar, moždani udar, neku od interventnih kardiovaskularnih procedura, ili smrt uzrokovanu kardiovaskularnim bolestima. Istraživači su uočili da CRP, zajedno sa holesterolom lipoproteina niske gustine (LDL) i lipoproteinom (a) ili Lp (a), predviđaju ove događaje.
Ispitanice su grupisane u pet kategorija ‒ u rasponu od onih s najvišim do onih s najnižim nivoima – da bi izmerili svaki od tri markera. Istraživači su otkrili da žene s najvišim nivoima LDL holesterola imaju 36 odsto povećan rizik od srčanih oboljenja u poređenju sa onima s najnižim nivoima. One s najvišim nivoima Lp(a) imale su 33 odsto povećan pridruženi rizik, a one sa najvišim nivoima CRP-a imale su 70 odsto povećan pridruženi rizik. Kada su sve tri mere – LDL holesterol, Lp(a) i CRP – procenjene zajedno, učesnice s najvišim nivoima imale su više od jedan i po puta povećani rizik od moždanog udara i više od tri puta povećani rizik od koronarnih bolesti srca, u poređenju sa ženama s najnižim nivoima.
Istraživači napominju, iako su u ovoj studiji procenjene samo žene, da bi očekivali da će naći slične rezultate i kod muškaraca. Ćelije imunosistema, koje pomažu telu da se popravi od rana ili infekcije, takođe mogu osetiti nakupljanje dodatnog holesterola u ćelijama, ili se aktivirati kao odgovor na nakupljanje plaka i poslati upalne signale. Ovo stvara upalno okruženje gde se plak može formirati, povećati ili čak puknuti i izazvati kardiovaskularne događaje. Da bi podržali optimalno kardiovaskularno zdravlje, istraživači naglašavaju primarnu prevenciju. Ovo uključuje redovnu fizičku aktivnost, zdravu ishranu za srce, upravljanje stresom i izbegavanje duvana ili prestanak pušenja. Druge mere za ljude s povećanim rizicima mogu uključivati upotrebu lekova za snižavanje holesterola i/ili smanjenje upale. Istraživači su takođe otkrili da se koraci koje ljudi preduzimaju ranije u životu, kako bi podržali svoje srce i vaskularno zdravlje, dodaju tokom vremena i da su u korelaciji s boljim zdravstvenim ishodima godinama, pa čak i decenijama kasnije.
Fotografija: Shutterstock.com
Previše holesterola povećava rizik od bolesti koronarnih arterija
LDL holesterol, koji lekari rutinski mere, može da se leči različitim lekovima, kao što su statini.
Holesterol je masna supstanca koja se nalazi u svim ćelijama u telu. Njega proizvodi jetra, a ima ga i u mnogim namirnicama, kao što su meso i mlečni proizvodi. Našem organizmu je potreban holesterola da bi pravilno funkcionisao. Međutim, previše holesterola u krvi povećava rizik od bolesti koronarnih arterija.
LDL i HDL predstavljaju kombinaciju holesterola i proteina da bi mogli da se kreću kroz krv. LDL je skraćenica za lipoproteine niske gustine, a naziva se i lošim holesterolom, jer visok nivo LDL dovodi do nakupljanja holesterola u arterijama. HDL je skraćenica za lipoproteine visoke gustine, a naziva se i dobrim holesterolom, jer prenosi holesterol iz drugih delova tela nazad u jetru koja uklanja holesterol iz organizma.
Ako imamo visok nivo LDL, to znači da LDL u višku, zajedno s drugim supstancama, formira plak u arterijama i to se zove ateroskleroza. Bolest koronarnih arterija se dešava kada se nakupljanje plaka nalazi u arterijama vašeg srca. To uzrokuje da arterije postanu sužene, što usporava ili blokira protok krvi do srca. Pošto vaša krv prenosi kiseonik do srca, to znači da srce neće moći da dobije dovoljno kiseonika, što može da izazove bol u grudima, odnosno anginu pektoris, ili ako je protok krvi potpuno blokiran, srčani udar, odnosno infarkt.
Testiranje tri parametra
S druge strane, standardne preporuke za skrining Lp(a) i CRP nisu svuda iste. Neke zemlje preporučuju skrining za Lp(a), jer su povišeni nivoi često posledica naslednog rizika. U zemljama gde nema preporuka za Lp(a) skrining, lekari treba da traže testiranje krvi kod ljudi sa srčanim oboljenjima ili kod onih koji imaju porodičnu istoriju.
Lp(a) označava lipoprotein (a). On se prenosi nasledno i predstavlja faktor rizika za srčana oboljenja. Lipoprotein (a) je sličan LDL holesterolu, ali je više lepljiv, zbog toga u višku može da se zalepi za zidove arterija i začepi ih, što dovodi do srčanih oboljenja i moždanog udara. Visok nivo Lp(a) pogađa oko 1‒5 osoba širom sveta.
Fotografija: Shutterstock.com
Testiranje na CRP takođe varira. Skrining često zavisi od osnovnih rizika neke osobe, ili je na odluci lekara. Kolhicin i razni antiinflamatorni lekovi koji se koriste za giht, odobrila je Američka uprava za hranu i lekove 2023. godine, kako bi ublažila rizike od kardiovaskularnih bolesti kod ljudi sa aterosklerozom i povišenim CRP-om.
Test C-reaktivnog proteina (CRP) meri nivo u uzorku vaše krvi. CRP je protein koji proizvodi jetra. Visok nivo CRP može značiti da imate ozbiljno zdravstveno stanje koje uzrokuje upalu.
U prevodu – sledeći put kada vadite krv obavezno tražite da analiziraju CRP, LDL i Lp(a) da biste proverili da li imate povišene vrednosti i povećan rizik za moždani udar i oboljenje srca. Sva tri parametra zajedno pokazuju dugogodišnji rizik za kardiovaskularnu bolest kod žena.
Naslovna fotografija: Shutterstock.com