Povređenost: Kako da se nosimo sa ovom nezdravom emocijom

Naši doživljaji su obojeni emocijama koje osoba najverovatnije oseća povodom načina na koji se ljudi, za nju značajni, ponašaju (ili ne ponašaju) prema njoj. Jedna od tih nezdravih emocija je i povređenost, koju osećamo kada ljudi koji su nam važni nisu nešto uradili, a trebalo je. Osoba koja je povređena smatra da ne zaslužuje takvo ponašanje od strane druge osobe.

Kao podtekst za ovakav doživljaj može da posluži izjava: Ja sam više posvećen našem odnosu nego druga osoba.

Uzroci povređenosti

● Veruje se da je osoba najčešće povređena zbog toga što je neko nepravedno kritikuje kao osobu, i to je više povređuje nego kada se kritikuje njeno ponašanje.

● Povređenost može biti i posledica odbacivanja od strane druge osobe koja donosi negativni sud. Pri tome povređena osoba veruje da zaslužuje mnogo bolje.

● Ono što je ključni zaključak vezan za povređenost je izdaja od strane bliske osobe.

● Osećaj osobe da ju je neko blizak zanemario usko je povezan sa povređenošću.

● Izostanak zasluženog poštovanja. U takvim situacijama je važno znati da osoba od koje se očekuje poštovanje nije baš poznata po tome što će drugome ukazati poštovanje (npr. šef koji ne ukazuje poštovanje svom saradniku).

Povređenost u domenu ega i van njega

Postoji razlika između povređenosti povezane sa egom i povređenosti koja nije povezana sa egom.

Ako je reč o povređenosti u domenu ega, tada osoba na neki način obezvređuje sebe povodom nezasluženog tretmana koji je doživela od druge osobe.

Nasuprot tome, kada se osoba oseća povređeno u domenu koji nije povezan sa egom, ona se fokusira na to kako je svet užasan što dozvoljava da se prema njoj postupa na tako nepravedan način. Ne obezvređuje sebe povodom takvog tretmana, već se sažaljeva zbog načina na koji je tretirana.

Prekidanje komunikacije

Kada osoba održava rigidna/ekstremna uverenja povezana sa povređenošću, ona teži da zatvori direktnu komunikaciju sa osobom zbog koje se oseća povređeno.

Poenta je da ona ne govori drugoj osobi zašto se oseća povređeno, umesto toga teži da joj indirektno pokaže kako se oseća. To je obično poznato kao durenje.

Durenje se javlja u dva oblika.

Prvi podrazumeva da osoba uopšte ne razgovara sa drugom osobom. Može se duriti glasno, lupajući vratima ili prekidajući telefonski razgovor ili tiho, nemim odbijanjem svih pokušaja druge osobe da stupi u direktnu komunikaciju.

Drugi oblik durenja podrazumeva da osoba kritikuje drugu osobu, ali joj ne govori povodom čega se oseća povređeno.

Cilj durenja je:

• da kazni drugoga zato što je „povredio” njena osećanja;

• da dobije ono što želi od druge osobe;

• da natera drugu osobu da napravi prvi potez;

• da se od druge osobe izvuče dokaz da joj je stalo;

• da se osoba zaštiti od daljeg povređivanja – moram prestati da komuniciram jer će nastaviti da se ponaša na način zbog koga ću se osećati povređeno;

• da bi osoba povratila osećaj moći.

Razočaranje umesto povređenosti

Razočaranje je zdrava alternativa emociji povređenosti.

Kada osoba oseća razočaranje, razmišlja na načine koji su u skladu sa fleksibilnim/neekstremnim uverenjima.

Pogled na svet takve osobe je: „Kada mnogo učinim za one koji su mi bliski, većina će uzvratiti, ali neki neće.”

Zaključak je – ljudi koji su mi bliski mogu me razočarati, ali uglavnom neće.

■ Razočaranje kao zdrava emocija pomaže nam da prihvatimo gubitak ili grešku i nastavimo dalje!

■ Razočaranje je put ka prihvatanju! Imamo sposobnost da ptihvatimo da smo zanemareni, zapostavljeni, da nismo negde i nekome važni, a i da se pomirimo sa spoznajom da nismo pohvaljeni onda kada verujemo da smo to zaslužili.

Možemo se nositi sa povređenošću, ako ne sami, onda uz pomoć REBT psihoterapije (racionalno-emotivno bihevioralna terapija).