Stil života i navike utiču na biološku starost

Nedavno smo odgledali fascinantnu dokumentarnu seriju o istraživanju koje je sprovela grupa naučnika sa Stanford univerziteta. U studiji koju su osmislili naučnici sa Stanforda predvođeni profesorom Kristoferom Gardnerom učestvovali su identični blizanci, a ideja je bila da se istraži kako ishrana utiče na mikrobiom creva i time i na celokupno zdravlje. Takvo istraživanje bilo je moguće samo na identičnim blizancima, kako bi se razumelo na koji način ishrana utiče na mikrobiom creva i na opšte zdravlje. S obzirom da identični blizanci dele gotovo isti genetski materijal, oni predstavljaju idealnu grupu za utvrđivanje kako faktori sredine, kao što je ishrana, utiču na zdravlje nezavisno od date genetike.

Shutterstock.com

O ovom istraživanju Netflix je snimio dokumentarni serijal, ali i u knjizi The Good Gut: Taking Control of Your Weight, Your Mood and Your Long Term Health (1) dr Džastina Sonenberga i dr Erike Sonenberg (takođe naučnika sa Stanforda), naglašava se veza između bakterija u crevima i zdravlja, kao i uticaj ishrane na raznovrsnost mikrobioma (čiji je značaj odlično objasnila prof. dr Rajilić).

Komunikaciona mreža između creva i mozga

Iako je istraživanje bilo kratko, trajalo je svega osam nedelja, pokazano je da su uprkos identičnim genima blizanci imali različite zdravstvene ISHODE usled razlika u ishrani. U istraživanju je učestvovalo 22 para identičnih blizanaca, koji su bili podeljeni u dve grupe (u kojima je od svakog para bio po jedan blizanac): jedni su bili na veganskoj ishrani, dok su drugi bili omnivori i konzumirali meso, mlečne proizvode, jaja, prerađenu hranu, više šećera…

Biomarkerima se su se merili razni parametri zdravlja i definitvno su blizanci na veganskoj ishrani pokazivali veću stabilnost, čak je došlo i do produženja telomera koje su precizan pokazatelj biološke starosti. To je podržalo ideju po kojoj je dokumentarni Netfliksov serijal i dobio ime – Ti si ono jedeš (You Are What You Eat: A Twin Experiment) (2).

Studija je otkrila da identični blizanci, sa identičnom DNK, pokazuju razlike ukoliko se hrane različito. Naime, blizanci koji su se zdravije hranili, jeli hranu bogatu vlaknima, imali su raznovrsniju crevnu floru, što se povezuje sa boljim zdravstvenim biomarkerima, odnosno pokazateljima kao što su krvni pritisak, nivoi upale, gojaznost, kognitivne funkcije itd. (ovi pokazatelji redovno su mereni tokom svih osam nedelja istraživanja).

Shutterstock.com

Inače, gledajući seriju, primetili smo da je, na primer, hrana koju je spremala Amerikanka filipinskog porekla izgledala izvanredno: sveže povrće, vrlo raznovrsno kuvano u voku, dok nam se prerađena veganska hrana uglavnom nije dopala, bar smo takav utisak dobili sa ekrana.

Blizanci koji su pretežno konzumirali prerađenu hranu i namirnice sa manje vlakana, često su imali manju raznovrsnost mikrobioma i više pokazatelja lošijeg zdravstvenog stanja, metaboličke probleme i dr. Tokom gledanja serije uočili smo da meso koje potiče od životinja gajenih na farmama ne deluje privlačno, pa i da bi njegova hranljivost mogla da se dovede u pitanje. Zaista, prilikom izbora hrane treba razmišljati o njenim izvorima i poreklu.

Studija definitivno podržava ideju da izbor ishrane može direktno uticati na ravnotežu bakterija u crevima, što utiče na težinu, vitalnost uopšte, pa čak i na raspoloženje. Specifična merenja su utvrdila da je promena mikrobioma izazvana ishranom uticala na raspoloženje i uopšte mentalno zdravlje. To je dokaz da postoji komunikaciona mreža koja povezuje creva i mozak (preko metabolita bakterija, zbog čega je izvor hrane/vlakna toliko ključan).

Epigenetika – uticaj sredine na gene

Ovakva istraživanja, koja spadaju u multidisciplinarne studije, a prilično su povezana sa epigenetikom, rade i drugi naučnici, među kojima i profesor sa Kings koledža Tim Spektor, tzv food guru (kako ga neki zovu), istaknuti istraživač koji nam takođe pruža dragocene uvide u ovoj oblasti. Iako nije sa Stanforda, njegov rad dopunjava nalaze naučnika sa tog univerziteta, posebno u vezi s tim kako blizanci različito reaguju u zavisnosti od vrste hrane i, zbog toga, na osnovu razlika u mikrobiomu.

Inače, epigenetika podrazumeva stabilne/dugoročne promene koje nastaju pod uticajem faktora vezanih za sredinu, koje nisu nužno nasledne, odnosno nisu na nivou promena DNK sekvence, već su na nivou ekspresije, aktivacije određenih gena u ćeliji.

Shutterstock.com

Biološka starost

Istraživanje je pokazalo i da biološka starost (funkcionalno stanje tela) može biti drugačija od onoga što pokazuje kalendar, odnosno hronološka starost.

Trebalo bi pomenuti i da je u izmene u životnim navikama tokom programa istraživanja bila uvedna i fizička aktivnost.

Definitivno je zaključeno da stil života i navike imaju uticaj na biološku starost.

Ovo je, u stvari, bila jedna vrsta epigenetskog testa koji je pokazao da nezavisno od seta gena, pod uticajem faktora sredine, ishrane, životnih navika, stanje organizma može da se izmeni, koriguje u pravcu zdravlja ili može ići i u suprotnom pravcu.

Shutterstock.com

Ishrana bi, pored fizičke aktivnosti, mogla biti efikasan način za prevenciju raznih zdravstvenih stanja, mogla bi da smanji gojaznost i sa njom povezana stanja kao što su dijabetes i drugi metabolički problemi. Genetika nije sve i, u stvari, načinom ishrane i delovanjem na sastav mikrobioma može se pozitivno uticati na zdravlje i vitalnost. Istovremeno, to je i mogućnost za vraćanje našeg biološkog časovnika unazad.

Izvori:

1. Sonnenburg, J. L., & Sonnenburg, E. D. (2019). The Good Gut: Taking Control of Your Weight, Your Mood, and Your Long-term Health. Penguin Books
2. Netflix, serija: You Are What You Eat: A Twin Experiment

Naslovna fotografija – Shutterstock.com