Središte rađanja, leptirića, intuicije, seksepila – njegovo veličanstvo stomak

Stomak je višenamenski i multifunkcionalni deo našeg tela. Vredi ga pomilovati i biti nežan prema njemu, bez obzira da li je ravan kao ekran najskupljeg TV-a, ili ga ima, onako, baš ima

Šta prvo pomislite kada neko kaže – stomak? Svako ima svoju asocijaciju, npr. zategnut ili opušten stomak, pločice na stomaku, pivski stomak. Pa onda bebin stomačić. Ih, ima li nešto lepše od bebinog stomačića? Ali, to smo već prevazišle. Ako imamo decu, ona više nemaju stomačiće. Ako imamo unuke, druga priča. Pitanje je samo, koliko su veliki ti unuci i koliki su im stomačići.

Pričala sam s jednom mudrom i, iznad svega, duhovitom ženom. Hvali se da joj svi kažu da se prolepšala, ali, eto, ima četiri kilograma više. Divno. Ali, uvek ali, ima sada i stomak. I onda sledi sjajna rečenica: „Ko uopšte više gleda u moj stomak?”

Budimo iskrene prema sebi, da li je stomak stvar našeg narcisizma, potrebe da nam se u izvesnim godinama i dalje dive, ili je to nešto što volimo na sebi, zbog sebe?

Razvojno gledano, stomačići su uvek izvor ushićenja roditelja, baba i deda, a i šire. Ti stomačići, premda i ovako u deminutivu, nazivaju se još i tiba, pupa…i sve to govori o velikoj emocionalnoj investiciji baš u taj deo tela. Dok smo mali, to sve deluje baš slatko. Hoće, neki, i da štipnu, pipnu, ali ako ste roditelj, neko ko neguje dete, ili baba i deda, nemojte drugima to da dozvolite. Stomak pripada detetu i ne dozvolite da bude igračka drugima. Verujte.

Stomak kao ogledalo

Kada govorimo o investiciji u taj deo tela, ona najverovatnije potiče od toga što smo svi iz tog dela tela izašli, što smo „tu” nosile decu i što mnoge stvari određujemo stomakom. Sitost se meri frazom „pun mi je stomak”, ili „pući će mi stomak”. S druge strane, fotografije izgladnele dece potresaju najviše zbog stomaka koji gotovo i ne postoji i velikih izgladnelih dečjih očiju.

Potom, stomak je na neki način ogledalo nas samih. Koliko o sebi brinemo, vidi se na stomaku. I licu, da ne grešim dušu. Sigurno znate žene koje su posle porođaja pokušavale sve što su znale da vrate pupak na njegovo mesto.

Muškarci među sobom često komentarišu izgled neke žene na osnovu toga kako joj izgleda stomak

Potom, one koje su išle na rigorozne dijete i spartanske vežbe da bi im stomak bio ravan kao daska za peglanje. Stomak je, između ostalog, merilo naše halapljivosti ili uzdržanosti. Ako pogledate modne diktatore i propagatore ženske lepote, nema nijednog koji neće izostaviti atribut ravnog stomaka.

Doskorašnji izgled manekenki uglavnom je isticao ramena poput vešalica za haljine i ravne, nevidljive stomake. Sve više, srećom, u modu ulaze oversize manekenke.

Da se žene osećaju ženama

Ne propagiram, samo je važno da se žene osećaju ženama i kada imaju stomake koji nisu idealnih proporcija.

Naravno da je i ženama i muškarcima važno da se dopadnu, ili da bar budu što bliži trenutno vladajućem kanonu lepote. Sada je važno biti vitak, imati oblikovano telo i zategnut stomak. Dijete kojima obiluju ženski časopisi utrkuju se u preporukama vezanim za jednodnevnu dijetu, nedeljnu ili mesečnu, kojom garantovano smanjujete stomak.

Čak i ta od jednog dana omogućava da uđete u haljinu koja vam je, i onda kada ste je kupili, bila tesna. A zašto ste je kupili? Zbog toga što ćete sigurno jednom skinuti stomak i haljina će stajati kao salivena. Znate već te haljine kojih ima mnoštvo u vašem garderoberu i koje stvaraju utisak kako imate mnogo stvari, a zapravo samo dve u koje stajete. Taman da se ne vidi koliki je stomak.

Kada žene sretnu svog vršnjaka nekom zgodom, znaju da kažu kako je baš ostario, eto, pustio je stomak

Ne staj ženi na muku

A onda, žene koje su se upravo porodile. Svi komentarišu slatku bebu i njen lepi stomačić, „vidi se da dobro ručka”, a onda se obrate majci i kažu „nemoj da se sekiraš, skinućeš taj stomak čim prestaneš da dojiš”. Zastrašujuće, zar ne. Prvo, moj stomak se vidi, a uzgred i treba da se vidi. Neko se tu do malopre baškario, uživao i čekao da dođe na ovaj svet. Drugo, ko je koga ovlastio da komentariše? Treće, ne staj ženi na muku. Nisu važni kukovi, nabrekle grudi, važan je stomak. Dokaz da ima kontrolu i da je i dalje privlačna.

Ne može baš da se kaže „stomak, to sam ja”, ali „ja jesam i moj stomak”

Kad smo kod privlačnosti, muškarci među sobom često komentarišu izgled neke žene na osnovu toga kako joj izgleda stomak. Današnji diktat je da ne treba da ga ima, mislim, da se vidi. I onda se mlade žene ili devojke ubijaju radeći vežbe za stomačne mišiće kako bi bile dopadljive. Njima, a i sebi. Samo da pitam: da li žene sa toliko strasti komentarišu stomake istih tih muškaraca?

Njima je dozvoljeno, ili bolje rečeno, žene im dozvoljavaju da od nekih godina neguju svoje stomake. Izuzimam one retke koji i u poodmaklim godinama imaju manekenske figure. Ali, dođe dan za slatki revanš. Kada žene sretnu svog vršnjaka nekom zgodom, znaju da kažu kako je baš ostario, eto, pustio je stomak. Opet taj stomak.

I možda najvažnije! Mnogi od nas osećaju stomakom, reaguju na nekog tako što ih stomak zaboli ili imaju leptiriće. Neki, opet, imaju svog ličnog trbuhozborca koji im, otkako se otvore vrata, kaže da li je neko u redu ili nije.

Tako, da zaključim, stomak je višenamenski i multifunkcionalni deo našeg tela. Vredi ga pomilovati i biti nežan prema njemu, bez obzira da li je ravan kao ekran najskupljeg TV-a, ili ga ima, onako, baš ima. Ne može baš da se kaže „stomak, to sam ja”, ali „ja jesam i moj stomak”.