Bob Maki, čovek čiji ste rukopis poznavali i kada niste bili svesni
- Sadržaj:
- 1. Od Merilin do Sabine
- 2. Previše je ponekad baš prava mera
Pre nekoliko dana pročitali smo vest značajnu za modni svet. Preminuo je Bob Maki (Bob Mackie), jedan od onih dizajnera čije ime možda mnogima nije bilo prepoznatljiva odrednica, ali sa čijim rukopisom su se susretali bezbroj puta. Teško da ste nekada videli Šer, Tinu Tarner, Dajanu Ros, Kerol Barnet, Lajzu Mineli, Doli Parton, Madonu ili Merilin Monro, a da niste naišli na neki trag njegovog rada. Maki je imao dara da napravi odeću koja postaje deo ličnosti žene koja je nosi, tako da se s vremenom granica između zvezde i kostima gubila.
On nije bio autor diskretnog stila. Koristio je šljokice, perje, kristale, bisere, pripijene siluete i sve ono što je moglo da uhvati svetlost reflektora. Ali nije stvar bila u osebujnosti i bogatstvu detalja. Maki je znao za koga ih dodaje i to je činilo razliku.
Sa Šer je kreirao čitavu modnu mitologiju. Njihova saradnja počela je još šezdesetih, a nastavila se u decenijama koje su usledile. ʼGolaʼ haljina sa Met Gale 1975, kostim za Oskara 1986. sa ogromnom krunom od perja (mohawk headdress), providni kostim iz spota If I Could Turn Back Time – sve su to danas slike koje su mnogo veće od same mode.
Na dodeli Oskara 1986. Šer je imala poseban razlog da izgleda upravo prema njegovoj ekstravagantnoj zamisli. Smatrala je da je Holivud nepravedno zanemario njen rad u filmu Maska, pa je odlučila da se pojavi u autfitu koji neće moći da bude zanemaren. Maki je dobio zadatak da njenu poruku pretvori u odeću. Nije napravio haljinu u kojoj će izgledati kao „pristojna” kandidatkinja za priznanje. Kreirao je izgled koji je govorio da je sasvim zadovoljna time što je drugačija.
To je, zapravo, ono što je Bob Maki najbolje radio. Nije samo oblačio zvezde. Razumeo je njihovu javnu ličnost.
Tinu Tarner oblačio je tako da odeća može da prati njenu energiju na sceni. Obukao je i Dajanu Ros za film Ledi peva bluz (Lady Sings the Blues) – za kostime rađene za ovaj film, Maki i njegov dugogodišnji saradnik Rej Agajan dobili su nominaciju za Oskara. Kerol Barnet ponela je jednu od najpoznatijih televizijskih haljina svih vremena, čuvenu zelenu „zavesu” iz parodije na Prohujalo sa vihorom, sa karnišom koja je ostala zakačena na glavi.
I tu se vidi još jedna stvar koja je Makija razlikovala od mnogih dizajnera. Nije ga zanimao samo glamur, jer je humor često bio njegovo tajno otužje.
Od Merilin do Sabine
Makijeva priča počela je još u Holivudu šezdesetih godina, a jedna od prvih velikih asocijacija vezanih za njegovo ime jeste Merilin Monro. Kao asistent Žana Luja, skicirao je haljinu koju će Merilin nositi 1962. kada je predsedniku Džonu Kenediju pevala Happy Birthday. Ta providna, pripijena haljina prekrivena kristalima postala je jedna od najpoznatijih odevnih slika dvadesetog veka.
Više od tri decenije kasnije, još jedna njegova haljina vratila se u centar pažnje.
Sabina Karpenter pojavila se na MTV Video Music Awards u Makijevoj kreaciji iz 1991. godine, haljini prvobitno napravljenoj za Madonu. Bila je to ona vrsta modnog citata koju ne treba posebno objašnjavati. Ko zna, prepoznaće, ko ne zna, videće samo vrlo dobru haljinu.
I tu se odjednom otvara zanimljivo pitanje. Šta je zapravo potrebno da jedna haljina preživi više od trideset godina?
Nije dovoljno da bude skupa. Nije dovoljno ni da bude tehnički dobro napravljena. Mora da nosi nešto što pripada njenom vremenu, ali i nešto što mu ne pripada u potpunosti
Zato ove haljine danas nose Zendeja, Majli Sajrus, Sabina Karpenter, a Tejlor Svift je za omot albuma The Life of a Showgirl izabrala Makijev originalni kostim iz njegovog kabare programa Jubilee!.
Previše je ponekad baš prava mera
Makijeva karijera nije bila sasvim relevantna u svetu visoke mode i često je osporavan. Njegova estetika bila je previše vezana za televiziju, Holivud, scenu i zabavu. Bio je izuzetan tamo gde su reflektori, gde odeća mora da se vidi iz poslednjeg reda i gde niko nema problem sa tim da se ponekad pretera.
Čini nam se da je baš zato njegovo nasleđe danas toliko zanimljivo.
Njegove haljine su zahtevale sate rada, ručnu dekoraciju, konstrukciju, probu i preciznost. I nije pokušavao da sakrije trud. Naprotiv, želeo je da se vidi i prepozna.
Ovo je možda i razlog zbog kojeg njegove kreacije danas ne izgledaju toliko zastarelo koliko bismo mogli prepostaviti.
Njegov slogan bio je dare to be noticed – usudite se da budete primećeni. Teško je smisliti bolji opis čoveka koji je pola veka oblačio žene koje nikada nisu ni imale nameru da prođu neprimećeno.
Bob Maki nas je napustio u 87. godini. Iza njega su ostale nagrade (devet Emija, Toni), nominacije za Oskara, hiljade kostima i čitava galerija žena čije slike danas možemo prepoznati i bez potpisa ispod fotografija.
Ali možda je najlepši dokaz da je njegov rad preživeo vreme upravo ono što se dogodilo poslednjih godina. Mlada pevačica koja obuče haljinu napravljenu za Madonu pre više od tri decenije i ona ne izgleda kao tuđi kostim. Izgleda kao da je ponovo pronašla svoju vlasnicu.
A to za odeću nije mala stvar.
Naslovna fotgrafija-Shutterstock.com