Mokraćna kiselina – novi marker za kardiovaskularna oboljenja?

Činjenica da sporadično imam povišene vrednosti mokraćne kiseline naterala me je da pregledam literaturu. Na fakultetu su nas naučili da su povišene vrednosti mokraćne kiseline povezane sa gihtom i kamenčićima u bubrezima, kao i sa hranom bogatom purinima, a to su razna crvena mesa, pivo, žestoka alkoholna pića i neki morski plodovi. Znači, gurmani su vrlo često obolevali od navedenih bolesti, pa su neki giht zvali bolešću kraljeva.

Međutim, novija saznanja povezuju povišene vrednosti sa metaboličkim sindromom, dijabetesom tipa 2, gojaznošću, bolestima srca, različitim oblicima raka i Alchajmerovom bolešću.

Mokraćna kiselina – marker metaboličkog zdravlja

Tradicionalno, markeri metaboličkog zdravlja uključuju šećer u krvi natašte, nivoe insulina, lipide u krvi, indeks telesne mase i krvni pritisak. A sada se pojavljuje novi marker – mokraćna kiselina, jedan od otpadnih proizvoda u organizmu. Pošto mokraćnu kiselinu organizam ne može da razgradi, trećinu eliminiše kroz creva, a druge dve trećine kroz bubrege. Međutim, kada pređe određeni prag, višak mokraćne kiseline može nadvladati sposobnost organizma da je izluči, formirajući kristale u bubrezima koji se mogu razviti u bubrežne kamence. Ovi kristali se takođe mogu akumulirati u zglobovima, što dovodi do bolnog otoka i upale poznate kao giht. Kao što rekoh, tako su nas i učili. Ipak, u poslednjih nekoliko decenija, mokraćna kiselina je povezana sa srčanim udarom, srčanim oboljenjima i sistemskim upalama. Pronađeni su kristali mokraćne kiseline u aorti ili koronarnim arterijama i drugim tkivima, uključujući i nervno.

Koje su to referentne vrednosti za mokraćnu kiselinu?

Referentne vrednosti mokraćne kiseline u serumu ili plazmi su od 200 do 420 µmol/l za muškarce, i od 140 do 340 µmol/l za žene. U trudnoći su vrednosti mokraćne kiseline povišene. Smatra se da gornje vrednosti ne treba prelaziti, pre svega zbog metaboličkog delovanja mokraćne kiseline. Pored poznatog delovanja na zglobove i bubrege, mokraćna kiselina izaziva i oksidativni stres i oštećuje sluznicu krvnih sudova u raznim tkivima. Zbog toga većina lekara koja se bavi ovim problemom smatra da mokraćna kiselina ne bi trebalo da prelazi 300 µmol/l.

Literatura ukazuje na nekoliko studija koje su pratile veće grupe pacijenata sa povišenom mokraćnom kiselinom. Tako su u jednoj studiji pratili više od 1000 starijih osoba sa povišenim nivoima mokraćne kiseline, koji su 1,8 puta skloniji razvoju demencije od onih sa najnižim nivoima (1).Druga studija, rađena na 228 starijih ljudi u Japanu, objavljena 2016. godine, otkrila je da su subjekti sa najvišim nivoima mokraćne kiseline imali više od četiri puta veću verovatnoću da će imati kognitivno oštećenje od onih sa manjom koncentracijom (konkretno, nivoi ispod 300 µmol/l za muškarce i 200 µmol/l za žene (2).

-Kristali mokraćne kiseline, posmatrano pod mikroskopom

Mokraćna kiselina inhibira i proizvodnju azotnog oksida, supstance koja širi krvne sudove i olakšava protok krvi, pa je pre svega moždano tkivo ugroženo.

Šta utiče na povišeni nivo mokraćne kiseline?

Pošto je problem očigledan, tražen je dodatni razlog za povišenu mokraćnu kiselinu kod toliko ljudi. I – pronađen je uticaj fruktoze. Neke procene kažu da je početkom 20. veka prosečan zapadnjak unosio oko 15 grama fruktoze dnevno – otprilike jednu pomorandžu plus šolju borovnica. Danas, u proseku, konzumira više od 55 grama. Većina toga dolazi od bezalkoholnih pića, slatkiša, začina i prerađene hrane. Fruktoza se, zajedno sa glukozom, nalazi i u stonom šećeru. Ovaj trend dovodi do neočekivanih zdravstvenih problema u određenim populacijama.

Konkretno, kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze najčešći je zaslađivač za konvencionalne sokove i grickalice. Fruktoza je znatno slađa od glukoze, a pravljenje kukuruznog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze je veoma jeftino. Nivoi mokraćne kiseline su porasli sa povećanom potrošnjom fruktoze. Ispada da hrana sa visokim sadržajem purina nije najveći krivac, nego fruktoza, a odmah nakon nje alkohol.

Ako otkrijete da vam je mokraćna kiselina iznad 300 µmol/l za muškarce i 200 µmol/l za žene – pratite je, paralelno sa sprovođenjem programa promena u ishrani i životnom stilu.

Preporuke za smanjenje mokraćne kiseline

Tri glavne stvari za smanjenje nivoa mokraćne kiseline su da smanjite potrošnju fruktoze, znači sve sokove i gazirana pića, slatkiše, soseve itd. Smanjite potrošnju hrane bogate skrobom kao što su pirinač, hleb i krompir. Povećajte unos tečnosti, jer dehidracija koncentriše krv i može dovesti do povećanja mokraćne kiseline. Naravno, tradicionalni savet preporučuje ograničavanje hrane i alkohola sa visokim sadržajem purina. I konačno, pronađeno je i da autofagija ima efekta na smanjenje mokraćne kisleine.

Pre nego što pređem na suplementaciju, važno je znati da smanjenje ukupnog unosa fruktoze nikako ne znači odbacivanje celog voća. Mala količina fruktoze koju unosite kada jedete prirodno voće je dobra. Celo voće sadrži hranljive materije kao što su vitamin C, flavonoidi, kalijum i vlakna, koji imaju tendenciju da blokiraju štetne efekte fruktoze. Većina voćnih sokova, međutim, nema mnogo ovih korisnih supstanci i koncentriše fruktozu. Isto tako, sušeno voće sadrži više fruktoze od svežeg voća. Predlaže se da se konzumira porcija svežeg, celog voća i tako unese 8 grama ili manje fruktoze, što je otprilike onoliko koliko ima u šoljici ili dve bobica ili u jednoj pomorandži ili banani.

Da li suplementi i vežbanje mogu pomoći u regulaciji mokraćne kiseline?

Što se tiče suplementacije, preporučuje se kvercetin (500 mg na dan), jedinjenje koje se nalazi u luku, jabukama i kaparima, jer inhibira delovanje enzima zvanog ksantin oksidaza, koji je ključan u stvaranju mokraćne kiseline. Zatim, luteolin (100 mg na dan), flavonoid koji se nalazi u velikom broju povrća i voća, može imati sposobnost snižavanja mokraćne kiseline uporedive sa onima kod najčešće korišćenih lekova za lečenje gihta. U više studija je dokazano da vitamin C (500 mg na dan) snižava mokraćnu kiselinu i štiti od gihta.

Što se tiče vežbanja, ni previše ni premalo, onako kako učim studente – umereno vežbanje je lek za mnoge bolesti i stanja, pa se eto ispostavilo da pomaže i kod povišene mokraćne kiseline. Istraživači su objavili radove u kojima je fizička aktivnost niskog i umerenog intenziteta smanjila rizik od povišenih nivoa mokraćne kiseline kod ispitanika za 12 odsto, a energična fizička aktivnost smanjila je rizik za 29 odsto. Zna se da mokraćna kiselina može malo da poraste nakon razgradnje mišićnih ćelija, ali je neto efekat dugoročno koristan. Zato je važan oporavak između treninga i umeren nivo vežbanja – na oko 75 odsto od maksimalne srčane frekvencije.

Važno je da se zna i da su neki lekovi, kao što su diuretici, inhibitori protonske pumpe, beta blokatori i lekovi za krvni pritisak, povezani sa povišenom mokraćnom kiselinom.

Kao i kod svake mere za unapređenje zdravlja, nijedan marker ne može nam reći sve. Ali, kao novi marker kada je u pitanju kardiometaboličko zdravlje, mokraćna kiselina može biti još jedan važan parametar u održavanju ravnoteže tela pre nego što bolest nastupi. Možda još nije prihvaćena od svih, ali će doći vreme kada će većina da shvati da rano lečenje mokraćne kiseline zaustavlja napredovanje mnogih metaboličkih bolesti.

Izvori

(1) https://www.mdpi.com/2072-6643/10/8/975

(2) https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28203247/