I žene imaju testosteron

Za mnoge je testosteron sinonim za muškarce, mišiće, agresivnost, bradu i dubok glas. Međutim, testosteron imaju i žene. Ne samo da ga imaju, nego im je neophodan za normalno funkcionisanje organizma.

Razlika je u tome što su koncentracije testosterona kod žena mnogo niže nego kod muškaraca, ali time njegova fiziološka uloga nije beznačajna. Naprotiv, testosteron kod žena učestvuje u seksualnoj želji, raspoloženju, energiji, mišićnoj funkciji, zdravlju kostiju, metabolizmu i normalnom radu jajnika.

Odakle ženama testosteron?

U fiziologiji androgena kod žena se jasno navodi da u reproduktivnom periodu glavni izvori androgena uključuju jajnike i nadbubrežne žlezde, uz značajnu perifernu konverziju u tkivima. Važno je razumeti da testosteron kod žena ne deluje samo kao testosteron. U nekim tkivima on se može pretvoriti u estradiol, najvažniji estrogen, preko enzima aromataze. Zato je testosteron istovremeno i hormon sa sopstvenim androgenim dejstvom i važan prethodnik estrogena.

Dejvis i saradnici u pregledu iz The Lancet Diabetes & Endocrinology naglašavaju da je testosteron kod žena biološki važan hormon, sa dejstvom preko androgenih receptora, ali i preko pretvaranja u estradiol.

Čemu služi testosteron kod žena?

Najpoznatija uloga testosterona kod žena odnosi se na seksualnu želju. To ne znači da je seksualnost žene jednostavno pitanje „koliko ima testosterona”, jer je seksualna funkcija mnogo složenija: zavisi od odnosa, psihološkog stanja, sna, stresa, lekova, menopauze, bolesti i životnih okolnosti. Ipak, kada se govori o hormonskoj komponenti seksualne želje, testosteron je jedan od važnih igrača.

Pored toga, androgeni učestvuju u održavanju mišićne mase i snage, koštanog metabolizma, raspoloženja, vitalnosti i opšteg osećaja dobrobiti. Međutim, tu moramo biti oprezni: iako se testosteron često reklamira kao hormon energije, mladosti i snage, naučni dokazi nisu dovoljno jaki da bi se ženama rutinski propisivao zbog umora, lošeg raspoloženja, slabije koncentracije, gojenja ili anti-aging efekta.

Globalni konsenzus iz 2019. godine jasno kaže da je jedina indikacija za testosteronsku terapiju kod žena, zasnovana na dokazima – lečenje hipoaktivnog poremećaja seksualne želje kod žena u postmenopauzi.

Šta se dešava kada ga ima premalo?

Problem je što „manjak testosterona kod žena” nije tako jednostavna dijagnoza kao što se često prikazuje u popularnim tekstovima. Kod muškaraca postoji jasnije definisan sindrom hipogonadizma, dok kod žena ne postoji univerzalno prihvaćen nivo testosterona ispod kojeg se automatski postavlja dijagnoza „deficita testosterona”.

Nizak testosteron može se javiti posle uklanjanja jajnika, kod prevremene insuficijencije jajnika, posle menopauze, kod nekih bolesti hipofize i nadbubrežnih žlezda, kao i kod upotrebe određenih lekova. Kod prevremene insuficijencije jajnika opisane su niže koncentracije testosterona, DHEA-S i androstenediona u poređenju sa ženama koje imaju očuvanu ovarijalnu funkciju.

Simptomi koji se najčešće povezuju sa niskim androgenima su smanjena seksualna želja, manji osećaj vitalnosti, umor, slabije raspoloženje i gubitak mišićne snage. Ali nijedan od ovih simptoma nije specifičan samo za testosteron. Isti simptomi mogu nastati zbog anemije, poremećaja štitaste žlezde, depresije, nesanice, hroničnog stresa, menopauzalnih tegoba, loše ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti ili neželjenih efekata lekova.

Shutterstock.com

Šta se dešava kada ga ima previše?

Višak testosterona kod žena mnogo je jasniji klinički problem. Najčešći znaci povišenih androgena su pojačana maljavost po muškom tipu – na licu, grudima, stomaku ili leđima – akne, masna koža, opadanje kose po muškom tipu, neredovne menstruacije i problemi sa ovulacijom. U težim slučajevima mogu se javiti produbljivanje glasa, povećanje klitorisa i brza virilizacija (maskulinizacija), što zahteva hitnu endokrinološku obradu.

Najčešći uzrok povišenih androgena kod žena u reproduktivnom periodu je sindrom policističnih jajnika, odnosno PCOS. To nije samo „problem jajnika”, već kompleksan endokrino-metabolički sindrom koji može uključivati insulinsku rezistenciju, poremećaj ovulacije, hiperandrogenizam i povećan kardiometabolički rizik. Savremeni pristupi hiperandrogenizmu naglašavaju da su PCOS, neklasična kongenitalna adrenalna hiperplazija, tumori koji luče androgene, Kušingov sindrom i lekovi važne diferencijalne dijagnoze.

Smernice Američkog udruženja kardiologa za hirzutizam (maljavost) preporučuju određivanje ukupnog testosterona kod žena sa abnormalnim skorom hirzutizma, jer pojačana maljavost može biti prvi vidljivi znak androgenog viška.

Kada ženama fiziološki opada testosteron?

Testosteron kod žena postepeno opada sa godinama, a promene se mogu videti već od ranog odraslog doba. Menopauza dodatno menja hormonski pejzaž, ali je važno reći da jajnici i posle menopauze mogu nastaviti da proizvode određene količine androgena. Zato menopauza nije jednostavno stanje „nestanka testosterona”, već složena promena odnosa estrogena, progesterona, androgena, SHBG-a i receptorske osetljivosti.

Posebna situacija je hirurška menopauza, odnosno uklanjanje oba jajnika. Tada može doći do naglijeg pada androgena, što kod nekih žena može biti povezano sa gubitkom seksualne želje i osećajem smanjene vitalnosti. Ipak, Udruženje endokrinologa ne preporučuje rutinsku terapiju testosteronom svim ženama sa niskim androgenima, čak ni kod stanja kao što su hipopituitarizam, adrenalna insuficijencija ili bilateralna ooforektomija, zbog nedostatka dovoljno jakih podataka o dugoročnoj efikasnosti i bezbednosti.

Da li žene treba da mere testosteron?

Testosteron ima smisla proveravati kada postoje znaci viška androgena: pojačana maljavost, akne, neredovni ciklusi, infertilitet, opadanje kose po muškom tipu ili sumnja na PCOS. Tada se obično određuju ukupni testosteron, SHBG, indeks slobodnih androgena ili slobodni testosteron, DHEA-S, androstenedion, 17-OH progesteron, uz procenu glukoze, insulina, lipidnog statusa i ultrazvuk jajnika, u zavisnosti od kliničke slike.

Kod sumnje na manjak testosterona situacija je komplikovanija. Laboratorijska merenja testosterona kod žena imaju ograničenja jer su koncentracije niske, a mnogi rutinski testovi nisu dovoljno precizni u ženskom opsegu. Međunarodno društvo za proučavanje ženskog seksualnog zdravlja (International Society for the Study of Women’s Sexual Health – ISSWSH) u vezi sa smernicama za primenu testosterona kod žena naglašava da se testosteron ne koristi da bi se „postigao neki idealan broj”, već da se terapija razmatra u jasno definisanom kliničkom kontekstu, pre svega kod hipoaktivnog poremećaja seksualne želje.

Kada terapija testosteronom ima smisla?

Prema Globalnom konsenzusu, jedina indikacija za koju postoje dovoljno dobri dokazi jeste terapija postmenopauzalnih žena sa hipoaktivnim poremećajem seksualne želje, nakon pažljive kliničke procene. Terapija treba da koristi doze koje održavaju koncentracije testosterona u fiziološkom ženskom opsegu, a ne u muškom opsegu. Preparati za muškarce ne smeju se nekritično primenjivati kod žena jer lako mogu dovesti do previsokih doza.

Najčešće se, u zemljama gde je dostupna, koristi transdermalna terapija, u obliku gela ili kreme, uz pažljivo doziranje i praćenje. Oralni testosteron se uglavnom ne preporučuje zbog nepovoljnijih efekata na lipide i potencijalnih metaboličkih rizika. U toku terapije treba pratiti klinički odgovor, moguće neželjene efekte i nivo testosterona kako ne bi prešao fiziološki opseg za žene. ISSWSH smernice daju praktične standarde za izbor pacijentkinja, doziranje, laboratorijsko praćenje i kontrolu neželjenih efekata.

Neželjeni efekti prevelike doze mogu uključiti akne, masnu kožu, pojačanu maljavost, opadanje kose, promene glasa i druge znake androgenizacije.

Shutterstock.com

A terapija ako je testosteron povišen?

Tada se ne leči samo laboratorijski nalaz, nego uzrok. Ako je u pitanju PCOS, osnov terapije često uključuje regulaciju telesne mase ako postoji višak masnog tkiva, fizičku aktivnost, korekciju insulinske rezistencije, hormonsku kontracepciju kod žena koje ne planiraju trudnoću, antiandrogene lekove u odabranim slučajevima i dermatološke tretmane za akne ili hirzutizam. Ali nagli porast testosterona, brza virilizacija ili izrazito visoke vrednosti zahtevaju hitnu obradu zbog mogućnosti tumora jajnika ili nadbubrežne žlezde.

Dakle, nizak testosteron i visok testosteron nisu dva kraja istog problema. To su različite kliničke situacije koje zahtevaju različito razmišljanje. Najkraće rečeno – testosteron nije muški hormon. On je važan hormon i kod žena. Ali nije hormon koji treba uzimati zato što obećava mladost, energiju i savršeno telo. Važna je njegova fiziologija i zato zahteva znanje, meru i oprez.

Naslovna fotografija-Shutterstock.com

Reference:

1.    Davis SR, Baber R, Panay N, Bitzer J, Cerdas Perez S, Islam RM, Kaunitz AM, Kingsberg SA, Lambrinoudaki I, Liu J, Parish SJ, Pinkerton J, Rymer J, Simon JA, Vignozzi L, Wierman ME. Global Consensus Position Statement on the Use of Testosterone Therapy for Women. Climacteric. 2019 Oct;22(5):429-434.

2.    Davis SR, Baber R, Panay N, Bitzer J, Cerdas Perez S, Islam RM, Kaunitz AM, Kingsberg SA, Lambrinoudaki I, Liu J, Parish SJ, Pinkerton J, Rymer J, Simon JA, Vignozzi L, Wierman ME. Global Consensus Position Statement on the Use of Testosterone Therapy for Women. Climacteric. 2019 Oct;22(5):429-434.

3.    Martin KA, Anderson RR, Chang RJ, Ehrmann DA, Lobo RA, Murad MH, Pugeat MM, Rosenfield RL. Evaluation and Treatment of Hirsutism in Premenopausal Women: An Endocrine Society Clinical Practice Guideline. J Clin Endocrinol Metab. 2018 Apr 1;103(4):1233-1257.