zdravi-i-lepi
Da li Alchajmerova bolest ima ženski predznak - To sam ja
zena zamisljeno gleda u prozor

Da li Alchajmerova bolest ima ženski predznak

Izrazi demencija i Alchajmerova bolest često se koriste naizmenično, mada nemaju isto značenje. Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije i čini od 60 do 80 odsto svih slučajeva demencije

Alchajmerova bolest je najčešći tip demencije. U pitanju je neurodegenerativna demencija koja se s vremenom pogoršava. Obično počinje 20 ili više godina pre nego što osoba dobije prve simptome (poput gubitka pamćenja i problema sa govorom).

Ovi simptomi su rezultat oštećenja ili odumiranja neurona (nervnih ćelija) u delovima mozga koji su odgovorni za razmišljanje, učenje i pamćenje (kognitivna funkcija). Pojedinci godinama normalno žive, iako su prisutni simptomi Alchajmerove bolesti.

Patološke promene u vezi sa Alchajmerovom bolešću mogu započeti čak i u dvadesetim godinama života

Tokom vremena, simptomi postaju sve izraženiji i ometaju sposobnost pojedinaca da obavljaju svakodnevne aktivnosti. U ovom trenutku se kaže da osoba ima demenciju zbog Alchajmerove bolesti ili Alchajmerovu demenciju.

Kako bolest dalje napreduje, neuroni u drugim delovima mozga se oštećuju ili odumiru. Mnoge aktivnosti, kao što je planiranje porodičnih događaja i sprovođenje fizičkih aktivnosti, postaju nemoguće za pojedince, što doprinosi potpunom gubitku suštinskog identiteta osobe.

Na kraju su pogođeni neuroni u delovima mozga koji omogućavaju čoveku da obavlja osnovne telesne funkcije, poput hodanja i gutanja. U završnoj fazi osobe su vezane za krevet i neophodna im je posebna pažnja i nega. Ova bolest uvek je fatalna.

Samo ranim otkrivanjem i adekvatnom terapijom moguće je doprineti boljem ishodu ove bolesti u budućnosti. Istraživanja koja se bave otkrivanjem ovakvih testova su u toku.

Šta je demencija, a šta Alchajmerova bolest?

Izrazi demencija i Alchajmerova bolest često se koriste naizmenično, mada nemaju isto značenje. Demencija je širok spektar moždanih oboljenja koja uzrokuju dugoročne nemogućnosti razmišljanja, pamćenja, učenja i svakodnevnog komuniciranja i funkcionisanja u društvu, a Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije, koja čini od 60 do 80 odsto svih slučajeva demencije.

Koliko je česta ova bolest i kada se javlja?

U svetu, oko 50 miliona ljudi ima Alchajmerovu bolest ili drugi tip demencije. Procenjuje se da će broj dementnih ljudi porasti sa 82 miliona u 2030. godini na 152 miliona u 2050. godini. Oko 60 odsto ljudi koji žive sa demecijom u svetu su iz država sa niskim ili srednjim prihodima.

U 2021. godini u Americi je 6,2 miliona ljudi uzrasta 65 i više godina živelo sa Alchajmerovom demencijom, odnosno nešto više od jedne osobe na devet ljudi (11,3 odsto).

Prevalencija Alchajmerove demencije raste sa godinama starosti i kreće se od 5,3 odsto u uzrastu 65–74 godine, preko 13,8 odsto u uzrastu 75–84 godine, do 34,6 odsto u uzrastu 85 i više godina. Osobe mlađe od 65 godina mogu imati Alchajmerovu demenciju, ali njihov broj nije poznat. Patološke promene u vezi sa Alchajmerovom bolešću mogu započeti čak i u dvadesetim godinama života.

 Intezivno se radi na pronalaženju leka za zaustavljanje progresije Alchajmerove bolesti

Zašto Alchajmerova bolest češće pogađa žene?

Neki Alchajmerovu bolest često nazivaju „ženskom bolešću”, jer se dve trećine svih slučajeva Alchajmerove bolesti javlja kod žena. Do sada nije objašnjeno zašto se bolest češće javlja kod žena nego kod muškaraca.

Neki smatraju da je to rezultat činjenice da žene prosečno duže žive nego muškarci, a stariji uzrast je najvažniji faktor rizika za ovo oboljenje. Drugi navode da je to rezultat uticaja različitih genetskih faktora, razlika u hormonskom statusu i načinu života, ili kombinacija više njih.

Dobro je poznato da niži nivo obrazovanja, ograničena fizička aktivnost i stres mogu doprineti lošijem zdravlju mozga. Činjenica je da su žene u prošlosti imale niže obrazovne mogućnosti i često su bile isključene iz fizičkih aktivnosti. Takođe, više žena nego muškaraca brinu o bolesnim ukućanima, što može povećati nivo stresa kod njih.

U toku su istraživanja koja ispituju kako hormoni mogu uticati na pamćenje, uključujući vezu između estrogena, menopauze i gubitka pamćenja.

Brojne studije su pokazale da APOE-e4 genotip, najpoznatiji genetski faktor rizika za Alchajmerovu demenciju, možda imaju jaču povezanost sa Alchajmerovom demencijom i neurodegeneracijom kod žena nego kod muškaraca. Međutim, nedavna metaanaliza nije to potvrdila, ali je postojao povišen rizik za žene sa genotipom APOE-e4 u određenim godinama.

Nije razjašnjeno zašto bi gen APOE mogao da prenese različit rizik za žene, ali neki dokazi sugerišu da je to možda zbog interakcije između APOE genotipa i polnog hormona estrogena. Konačno, postoje neki dokazi da žene pokazuju brži kognitivni pad i neurodegeneraciju nego muškarci, uprkos postojanju sličnog nivoa beta-amiloida i tau proteina, što znači da proteini Alchajmerove bolesti mogu imati negativnije efekte na žene nego na muškarce.

U toku su istraživanja koja ispituju kako hormoni mogu uticati na pamćenje, uključujući vezu između estrogena, menopauze i gubitka pamćenjazaustavljanje progresije Alchajmerove bolesti

Značaj biomarkera za Alchajmerovu bolest

Intezivno se radi na pronalaženju leka za zaustavljanje progresije Alchajmerove bolesti. Takođe, Fondacija za otkriće leka za Alchajmerovu bolest je nedavno dodelila 3,5 milona dolara istraživačima fokusiranim na rano otkrivanje Alchajmerove bolesti identifikovanjem jednog ili više biomarkera.

Biomarkeri su biološki faktori čijim merenjem možemo definisati prisustvo ili odsustvo bolesti. Na primer, visoka vrednost šećera u krvi je biomarker za dijabetes, a visok krvni pritisak je biomarker za rizik od srčane bolesti. Danas se ispituje veliki broj biomarkera za Alchajmerovu bolest: beta-amiloid i abnormalan tau protein u mozgu otkrivaju se PET (pozitronska emisiona tomografija) snimcima; neki proteini se dokazuju u tečnostima (npr. nivo beta-amiloida i tau proteina u cerebrospinalnom likvoru i nivo određenih grupa proteina u krvi); nivo metabolizma šećera u mozgu određuje se PET snimcima korišćenjem fluorodeoksiglukoze koja je obeležena radioaktivnim fluorom.

Pronalaženje jednostavnog i jeftinog testa, npr. testa krvi, za dijagnostikovanje Alchajmerove bolesti, bilo bi idealno za pacijente, lekare i naučnike.

Alchajmerova bolest i prosečan životni vek

Očekivani životni vek varira u zavisnosti od osobe ili kada je neko razvio bolest. Mejo klinika procenjuje da, generalno, većina ljudi živi od tri do 11 godina nakon dijagnoze, mada neki ljudi mogu živeti i više od 20 godina.

Stručnjaci smatraju da Alchajmerova bolest, kao i sve druge hronične bolesti, nastaje kao rezultat interakcije više faktora

Kako smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti?

Mnogi faktori koji povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti takođe su povezani sa većim rizikom od demencije. Na primer, gojaznost srednjih godina, hipertenzija, prehipertenzija i visok holesterol, povezani su sa većim rizikom od demencije.

Posebno su od značaja istraživanja koja su ukazala da prekomerno konzumiranje šećera može dovesti do usporavanja memorije i sposobnosti učenja, da podstiče umor i depresiju, ali predstavlja i faktor rizika za demenciju.

Brojne studije ukazuju da postoji veza između šećera i razvoja Alchajmerove bolesti. Neki istraživači čak veruju da je Alchajmerova bolest zapravo dijabetes tipa 3.

Nepromenljivi faktori rizika za Alchajmerovu demenciju

Izuzev slučajeva Alchajmerove bolesti povezane sa genetskim mutacijama i trizomijom 21, stručnjaci smatraju da Alchajmerova bolest, kao i sve druge hronične bolesti, nastaje kao rezultat interakcije više faktora.

Najznačajniji nepromenljivi faktori rizika za kasnu pojavu Alchajmerove bolesti su starija životna dob, nosioci e4 oblika APOE gena i postojanje pozitivne porodične anamneze za Alchajmerovu bolest.