Mit ili stvarnost: Da li voda usporava varenje?

Da li je istina ili mit da nije preporučljivo piti vodu tokom obroka? Tako nam bar sugerišu u brojnim video-snimcima na društvenim mrežama i podkastima.

Navodno, kada pijemo tečnost dok jedemo, razblažujemo enzime u želucu, što usporava varenje. Želudac prepoznaje ovo razblaživanje i zaustavlja proces varenja dok se tečnost ne apsorbuje.

Za i protiv

Pijenje vode tokom obroka je tema koja izaziva mnogo diskusija, ali ne postoje zvanične medicinske preporuke koje zabranjuju unos tečnosti dok jedete. Neki tvrde da voda tokom jela razblažuje probavne enzime i želudačnu kiselinu, usporavajući varenje. Međutim, naučni dokazi ne potvrđuju ovu tvrdnju. Studije pokazuju da voda može čak pomoći varenju, jer pomaže u razgradnji hrane i olakšava njen transport kroz digestivni trakt.

Nijedna zvanična preporuka koju sam pregledao, od Mejo klinike (Mayo Clinic) i Harvard Health-a, preko Američkog udruženja za gastroenterologiju, do Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ne navodi da voda tokom obroka ima štetan efekat na varenje, ali i ne spominje druge negativne efekte pijenja vode uz obrok.

Istraživanja pokazuju da pijenje vode tokom obroka ne razblažuje želudačnu kiselinu i enzime u meri koja bi značajno uticala na varenje. Želudac automatski reguliše nivo kiseline i enzima u skladu sa unosom hrane i tečnosti, tako da se pH vrednost brzo vraća u normalu.

Shutterstock

Mnoge studije su pokazale da pijenje vode ne menja značajno brzinu pražnjenja želuca. Neka istraživanja sugerišu da topli napici, poput čaja ili supe, mogu blago ubrzati varenje, ali razlika nije značajna. Ne postoji naučni dokaz da pijenje vode tokom jela ometa apsorpciju hranljivih materija. Digestivni sistem je veoma efikasan i prilagođava se različitim količinama tečnosti. Nikada ne zaboravite supe naših baka, koje su bile neizbežni deo ručka sa porodicom i razlog dobrog varenja i zdravlja.

Ipak, kao doktor znam da osobe sa gastroezofagealnim refluksom (GERB) mogu da osete nelagodnost ako piju previše vode dok jedu. Prekomerno pijenje vode (više od 500 ml odjednom) može izazvati osećaj nadutosti i osećaj punog stomaka, zbog čega se ne jede dovoljno ili dolazi do problema sa varenjem. I, naravno, gazirana pića (ne kisela voda), kao i alkohol, mogu usporiti varenje zbog iritacije želuca, ali voda to ne radi. Mada, gazirana voda može izazvati nadimanje kod nenaviknutih ljudi, zbog ugljen-dioksida.

A kao nutricionista znam da voda može da pomogne u omekšavanju hrane i olakšavanju gutanja. Može da spreči prejedanje jer doprinosi osećaju sitosti i pomaže osobama koje imaju problema sa suvim ustima ili otežanim žvakanjem.

Običaji u različitim kulturama

U nekim kulturama postoje tradicije i običaji koji ograničavaju unos vode tokom jela, ali razlozi se razlikuju – neki su zasnovani na zdravstvenim verovanjima, dok su drugi deo duhovnih ili kulturnih praksi.

Indija

Ajurvedska tradicija preporučuje ograničavanje unosa vode tokom jela jer veruje da voda može da razblaži agni (probavnu vatru) i uspori varenje. Preporučuje se uzimanje malih gutljaja tople vode tokom obroka kako bi se pomoglo varenju, ali previše vode se smatra štetnim za digestivni sistem. Smatra se da je najbolje piti vodu 30 minuta pre ili posle jela.

Japan

Japanci često piju zeleni čaj ili supe pre obroka, ali ne piju mnogo vode dok jedu. Smatra se da hladna voda može negativno uticati na varenje i stvrdnuti masnoće u hrani, otežavajući probavu. U tradicionalnim japanskim restoranima često nećete videti čaše vode na stolu, kao što je uobičajeno na Zapadu.

Kina

Tradicionalna kineska medicina (TCM) takođe savetuje izbegavanje hladne vode tokom jela jer može ugasiti unutrašnju toplotu potrebnu za varenje. Umesto vode, često se konzumiraju topli čajevi (npr. zeleni ili ulong – oolong – čaj) koji pomažu varenju. Preporučuju se mali gutljaji tople tečnosti, ali ne preterano.

Arapska kultura

U nekim arapskim zemljama se veruje da previše vode tokom obroka može izazvati nadutost i usporiti varenje. U islamskim običajima, naročito tokom Ramazana, često se savetuje umereno pijenje vode pre i posle obroka, ali ne prekomerno tokom jela. Postoje i hadisi (govori proroka Muhameda) koji preporučuju umerenost u jelu i piću.

Zapadni način ishrane

Neke moderne dijete, poput paleo ishrane i intermittent fasting protokola (autofagija ili periodično gladovanje), savetuju ograničenje vode tokom jela kako bi se omogućilo telu da bolje vari hranu. Takođe, neki nutricionisti veruju da pijenje velike količine vode može „prevariti” želudac, čineći ga manje efikasnim u lučenju digestivnih enzima.

Očigledno da umerenost predstavlja zajednički imenitelj, ali i činjenica da postoji konsenzus o neunošenju hladne vode, već tople, kao i čaja ili supe.

Usluga u restoranima

Ipak, u restoranima na Zapadu, posebno u Severnoj Americi i Evropi, voda se gotovo uvek služi čim gosti sednu za sto, često sa neprimereno mnogo leda. Ova praksa ima nekoliko razloga, koji su kombinacija kulturnih, zdravstvenih i ugostiteljskih normi.

Prva je gostoprimstvo, jer je pružanje vode znak dobrodošlice. U mnogim zapadnim kulturama voda se smatra osnovnim pićem, pa se njeno služenje doživljava kao znak dobre usluge. Plus, besplatna voda je deo standarda restorana.

Kada su u pitanju zdravstveni razlozi, ljudi konzumiraju vodu uz obrok kako bi ostali hidrirani, posebno u restoranima gde su jela često bogata solju i začinima. U restoranima koji služe začinjena jela (npr. meksička, indijska, tajlandska kuhinja), voda pomaže u ublažavanju ljutine.

Shutterstock

Treći razlog bi mogao da bude priprema čula ukusa jer pijenje vode pre jela može pomoći u osvežavanju ukusa, što poboljšava uživanje u obroku.

Konačno, tu su kulturni razlozi. Gosti očekuju da im se ponudi voda jer je to postao standard. S druge strane, moguće je da restorani očekuju da povećaju potrošnju drugih pića, poput koktela ili vina, jer gosti ostaju duže u restoranu.

Posebno je interesantna kisela voda koju mnoge kulture (Italija, Francuska, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Srbija, Istočna Evropa) konzumiraju zbog tradicije i lakšeg varenje (npr. masne hrane), dok se u ostatku sveta koristi kao osvežavajuće piće. Činjenica je da su neki brendovi doživeli planetarnu slavu, kao San Pellegrino i Perrier, a ne možemo a da ne pomenemo vode bivše Jugoslavije: Radenska, Jamnica, Knjaz Miloš itd. Ove vode su promenile i navike u zemljama u kojima kisele vode nisu bile ranije popularne, pa čak predstavljaju i alternativu alkoholu. Tako se sada u Argentini često pije agua con gas, a u Brazilu água com gás, dok se u Meksiku pije agua mineral preparada (kisela voda s limunom i solju). To je praksa i u Nemačkoj, gde je popularno piće Schorle (mešavina kisele vode i voćnog soka, posebno od jabuke), mada je gazirana voda Sprudelwasser sama po sebi norma i gotovo uvek se pije uz obrok.

Mali podsetnik za kraj

Definitivno je zaključak da pijenje vode tokom obroka nije štetno za većinu ljudi, a tvrdnje da razblažuje želudačnu kiselinu i usporava varenje nisu naučno potvrđene.

Ako ne osećate nelagodnost, možete slobodno da pijete vodu uz obrok. Međutim, ako imate određene probavne tegobe, možete da eksperimentišete s količinom vode koju pijete uz obrok.

U svakom slučaju, tradicija, kultura i zdravstveni aspekti kažu da je nepijenje vode uz obrok ipak mit sa društvenih mreža ili, kako kaže Mark Tven: Voda, kada se pije umereno, ne može nikome naškoditi. (Water, taken in moderation, cannot hurt anybody.)

Živeli!

Reference:

Umenai T, Arai N, Chihara E. Effect of the preliminary hydration on gastric emptying time for water in healthy volunteers. Acta Anaesthesiol Scand. 2009 Feb; 53(2):223-6

John B. Leiper, Fate of ingested fluids: factors affecting gastric emptying and intestinal absorption of beverages in humans, Nutrition Reviews, Volume 73, Issue suppl_2, 1 September 2015, Pages 57–72

Naslovna fotografija: Shutterstock