zdravi-i-lepi
Long Covid – nova bolest ili dugotrajne posledice korone na zdravlje - To sam ja
ilustracija devojke sa losim mislima

Long Covid – nova bolest ili dugotrajne posledice korone na zdravlje

U negu ljudi koji nakon kovida i dalje imaju zdravstvene probleme trebalo bi da se uključe specijalisti iz dijetetike i fizioterapije, psiholozi i socilozi

Toliko toga je kod nas napisano o kovidu-19, a toliko malo o uticaju na fizičko i mentalno zdravlje i ostale aspekte ljudskog života. Nije mi najjasnije zašto i kod nas ne postoje prvi naučni izveštaji o kovidu-19.

Zbog svega mi je zapala za oko multicentrična studija Univerziteta Lester rađena na odraslim pacijentima koji su preležali kovid-19 u bolnicama u Velikoj Britaniji, od dva do sedam meseci kasnije. Iako studija još nije završena, kolege iz Engleske publikovale su rezultate zbog značaja za stanje i oporavak mnogih ljudi.

https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2021.03.22.21254057v2

Novi oblik bolesti nazvan je long covid, odnosno dugotrajni kovid i očigledno ćemo o njemu tek imati prilike da učimo.

Od anksioznosti do nedostatka daha

Studija je uključila detaljna ispitivanja simptoma, nalaze fizikalnog pregleda i biohemijskih ispitivanja. Urađena je statistička obrada oporavka pacijenata prema godinama, polu, etničkoj pripadnosti, indeksu telesne mase (BMI), komorbiditetima i težini akutne bolesti.

Analiza je prikazala rezultate koji se odnose na kognitivne i fizičke funkcije, kao i na sveukupno mentalno zdravlje. Do sada je obrađeno 1077 pacijenata lečenih tokom 2020. godine. Među njima je bilo 36 odsto žena i 64 odsto muškaraca, prosečne starosti 58 ± 13 godina, 69 odsto pacijenata bilo je bele rase, 27 odsto bilo je na mehaničkoj ventilaciji i 50 odsto je imalo najmanje dva istovremena oboljenja. Tokom praćenja, samo 29 odsto pacijenata potpuno se oporavilo. Oko 20 odsto njih se nije u potpunosti oporavilo, a 19 odsto moralo je da promeni zanimanje zbog zdravstvenog stanja. Činjenica je da najmanje trećina pacijenata nije mogla da nastavi sa normalnim životom zbog bolova, smanjene mobilnosti, anksioznosti i depresije. Detalji su prikazani na dijagramu:

Faktori povezani sa neuspehom u oporavku bili su češći kod ženskog pola, osoba srednjih godina, sa dva ili više istovremenih komorbiditeta i težih akutnih bolesti. Veličina zdravstvenog opterećenja bila je značajna, ali je bila slabo povezana sa akutnom težinom bolesti.

Identifikovana su četiri stepena sa različitom težinom mentalnog i fizičkog oštećenja: veoma težak (17 odsto), težak (21 odsto), umereno težak, sa kognitivnim oštećenjima (17 odsto) i blag (46 odsto). Izuzetno interesantan nalaz perzistentnog sistemskog zapaljenja utvrđen je C-reaktivnim proteinom i povezan je sa težinom stepena bolesti.

Prema studiji Univerziteta Lester, među pacijentima koji su se lečili u bolnicama samo 29 odsto potpuno se oporavilo, a čak 19 odsto moralo je da promeni zanimanje zbog zdravstvenog stanja

Kasnijim tumačenjem identifikovani su faktori povezani sa oporavkom nakon prijema u bolnicu sa kovidom-19 i četiri različita fenotipa koji se odnose na težinu fizičkog, mentalnog i kognitivnog zdravlja pet meseci kasnije.

Ispostavilo se da žene u srednjim godinama imaju najteže, dugotrajne simptome nakon lečenja u bolnici zbog kovida-19. Pet meseci kasnije, na 70 odsto ispitanih pacijenata i dalje je uticalo sve, od anksioznosti do nedostatka daha, umora, bolova u mišićima i „moždane magle” (brain fog).

Smanjen kvalitet života

S druge strane, studija Univerziteta u Glazgovu (https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2021.03.18.21253888v1), na 327 odraslih otpuštenih iz 31 bolnice širom Velike Britanije, otkrila je da su se, nakon sedam meseci, žene mlađe od 50 godina pet puta sporije opravile u potpunosti od kovida-19. Žene su, takođe, imale dodatne poremećaje u poređenju sa muškarcima iste dobi koji su preležali kovid-19. Novi problemi često su se odnosili na pamćenje, pokretljivost, vid i sluh. Istraživanje je nedvosmisleno pokazalo da su pacijenti koji su preživeli kovid-19 imali nove simptome, što je definitivno uticalo na smanjen kvalitet života.

Studija Univerziteta u Glazgovu pokazala je da su žene, u poređenju sa muškarcima, imale dodatne probleme koji su se često odnosili na pamćenje, pokretljivost, vid i sluh

zena sa maskom

Smatra se da je od vitalne važnosti identifikovati ljude koji su preboleli kovid-19 i imaju i dalje zdravstvene probleme. Potrebno je da se uključe specijalisti iz dijetetike i fizioterapije, psiholozi i sociolozi, koji će im pružiti personalizovanu pomoć i podršku.

Zbog svega je britanski Nacionalni institut za izvrsnost u zdravstvu i nezi (NICE) predložio tri faze bolesti: akutnu, subakutnu i postkovid sindrom – kada simptomi traju duže od 12 nedelja od inicijalnih simptoma. Novi oblik bolesti nazvan je long covid, odnosno dugotrajni kovid i očigledno ćemo o njemu tek imati prilike da učimo.