Rak debelog creva – simptomi, prevencija i uzroci raka debelog creva
Maligne bolesti predstavljaju veliki javnozdravstveni problem u svetu i sve više doprinose ukupnom opterećenju društva bolestima. One utiču na kvalitet života bolesnika i članova njihovih porodica i imaju veliki ekonomski značaj usled smanjenja prihoda i velikih izdataka za lečenje i negu obolelih.
Procenjuje se da će se do 2030. godine broj obolelih od malignih tumora na svetskom nivou povećati na 26,4 miliona, usled sve većeg broja stanovnika i starenja populacije. Porast broja gojaznih osoba i osoba sa sedentarnim načinom života, kao i usvajanje loših navika, kao što su konzumiranje alkohola, pušenje i zapadnjački način ishrane, takođe će doprineti porastu obolevanja.
U svetu, 2012. godine, rak debelog creva (1,4 miliona − 9,7 odsto) bio je treći vodeći uzrok obolevanja, iza raka pluća (1,8 miliona − 12,9 odsto) i raka dojke (1,7 miliona − 11,9 odsto), a četvrti uzrok umiranja (694.000 − 8,5 odsto), iza raka pluća (1,6 miliona − 19,4 odsto), raka jetre (745.000 − 9,1 odsto) i raka želuca (723.000 − 8,8 odsto).
U nastavku teksta informišite se o glavnim uzrocima, prevenciji i simptomima raka debelog creva. Saznaćete i koliko je ishrana uticajan faktor, kao i savete za njeno korigovanje.
Nepromenjivi faktori rizika za nastajanje raka debelog creva
Rizik od raka kolorektuma raste sa godinama starosti.
Oko 91 odsto obolelih i 94 odsto umrlih od ovog malignoma je uzrasta 50 i više godina. Incidencija (stopa obolevanja) za rak kolorektuma je za više od 14 puta veća kod osoba sa 50 i više godina, nego kod mlađih od 50 godina.
Pozitivna lična anamneza za polipozu povećava rizik od raka kolorektuma. Polipi veći od 1 cm mogu, sa verovatnoćom od oko 15 odsto, da pređu u karcinom za desetak godina. Takođe, osobe operisane od raka kolorektuma imaju četiri puta veći rizik od pojave novog primarnog tumora, a rizik je još veći ako se bolest prvi put javila u mlađem uzrastu.
Procenjuje se da oko 70 odsto kolorektalnih karcinoma nije nasledno, a da se u 20-30 odsto slučajeva javlja familijarna ili hereditarna forma bolesti. Osobe čiji su prvostepeni srodnici bolovali od raka kolorektuma imaju 2–3 puta veći rizik da obole od iste bolesti. Ukoliko je kod prvostepenih srodnika bolest dijagnostikovana u mlađim godinama, onda osobe imaju 3–6 puta veći rizik da dobiju isto oboljenje.
Rizik od raka kolorektuma kod pacijenata sa ulcerativnim kolitisom je 2 odsto posle 10 godina, 8 odsto posle 20 godina, a 18 odsto posle 30 godina aktivne bolesti. Rezultati metastudije pokazuju da osobe sa Kronovom bolešću imaju 2,5 puta veći rizik od raka kolorektuma nego zdrave osobe.
Nepromenjivi faktori rizika za nastanak raka kolorektuma su: uzrast iznad 50 godina, lična anamneza za polipozu ili rak kolorektuma, postojanje inflamatornog oboljenja creva (ulcerozni kolitis ili Kronova bolest), porodična anamneza za rak debelog creva, porodična adenomatozna polipoza i nasledni nepolipozni kolorektalni kancer
Rak debelog creva – uzroci povezani sa ishranom
Neodgovarajuća ishrana dovodi se u vezu sa rakom debelog creva. Dijetetska vlakna iz voća, povrća i integralnih cerealija (žitarica), kao što su cela zrna ovsenih pahuljica, heljde, pšenice i tako dalje, doprinose smanjivanju rizika od raka kolorektuma.
Faktori rizika koji doprinose smanjivanju rizika od nastanka raka kolorektuma su: odgovarajuća ishrana, redukcija gojaznosti, fizička ativnost, prestanak pušenja i konzumiranja alkohola.
Ishrana bogata mastima ima važnu ulogu za nastanak raka kolorektuma, a posebno descedentnog i sigmoidnog kolona. Masti čine 40–50 odsto ukupnog kalorijskog unosa u zemljama Zapada, gde su i stope incidencije najveće. Masti iz hrane povećavaju sintezu holesterola i žučnih kiselina u jetri.
U digestivnom traktu, pod uticajem bakterija, ova jedinjenja se pretvaraju u sekundarne žučne kiseline, metabolite holesterola i druge toksične materije. Žučne kiseline aktiviraju enzim protein kinaza C, koji je uključen u prenos ćelijskih signala i kada je aktiviran uzrokuje hiperproliferaciju ćelija.
Poslednja istraživanja ukazuju da rizik od raka kolorektuma raste za 14 odsto na svakih 100 grama/dan konzumiranog crvenog mesa i mesnih prerađevina, a za 25 odsto za rak kolona i za 31 odsto za rak rektuma.
Slično je dobijeno i u metastudiji Američkog instituta za rak i Svetskog fonda za istraživanje raka, gde rizik za rak kolona raste za 37 odsto na svakih 100 grama/dan unetog crvenog mesa i mesnih prerađevina, dok za rak kolorektuma za 29 odsto pri konzumiranju 100 grama/dan crvenog mesa i za 21 odsto unošenjem 50 grama/dan mesnih prerađevina.
Procenjuje se da oko 70 odsto kolorektalnih karcinoma nije nasledno, a da se u 20-30 odsto slučajeva javlja familijarna ili hereditarna forma bolesti
Postoje dokazi da se pripremanjem mesa na visokoj temperaturi stvaraju heterociklični amini i policiklični aromatični ugljovodonici koji imaju mutageni efekat.
Konzervansi, posebno nitriti, koji se dodaju mesu, pretvaraju se u organizmu u nitrozamine koji su kancerogeni. Uzorci stolice osoba koje ishranom više unose meso, u odnosu na vegetarijance, sadrži visok nivo N-nitrozo jedinjenja.
Ova jedinjenja su mutageni i snažni kancerogeni agensi kod životinja.
Jedna od glavnih razlika između crvenog i belog mesa je molekul hema u mioglobinu mišića, koji je prisutan u crvenom mesu u visokim koncentracijama. Korpet i saradnici su pokazali doznu zavisnost između unetog hema gvožđa i nastanka raka debelog creva.
U brojnim studijama uočeno je da osobe sa niskim unosom voća i povrća imaju veći rizik od raka kolorektuma. Voće i povrće sadrže vitamine, minerale, vlakna i antioksidanse koji značajno smanjuju rizik od raka kolorektuma.
U većini studija, rizik od raka kolorektuma ne samo da se smanjuje konzumiranjem 10 grama/dan dijetetskih vlakana, nego redukcija rizika raste sa njihovim sve većim unošenjem. Zaštitna uloga nerastvorljivih dijetetskih vlakana ogleda se u vezivanju vode, žučnih kiselina i drugih toksičnih materija, kao i u njihovom izbacivanju, čime se smanjuje koncentracija kancerogenih materija koje dovode do mutacija i nastanka raka debelog creva.
U mnogim studijama uočena je povezanost između ukupne količine konzumiranog crvenog mesa i mesnih prerađevina, kao i zasićenih masti, i rizika od raka debelog creva.
Osim toga, ona povećavaju zapreminu stolice i ubrzavaju peristaltiku creva, što doprinosi skraćivanju dužine kontakta kancerogenih materija sa sluznicom digestivnog trakta.
Dijetetska vlakna rastvaraju kancerogene i utiču na mikrobiološku floru creva koja je, s jedne strane, odgovorna za sintezu enzima i vitamina, a s druge za razlaganje životinjskih masti i proteina. Zahvaljujući rastvorljivim dijetetskim vlaknima sprečava se brz porast šećera u krvi i smanjuje se nivo holesterola u krvi.
Što se tiče ugljenih hidrata, zna se da veći energetski unos pogoduje rastu i proliferaciji svih ćelija, a naročito maligno izmenjenih. Ishrana bogata skrobom i šećerom povećava rizik od kolorektalnog kancera, što podržava hipotezu o ulozi postprandijalne hiperinsulinemije (povećana količina insulina u krvi nakon jela) u nastanku ove bolesti.
Konzumiranjem mleka i mlečnih proizvoda smanjuje se rizik od raka kolorektuma. Pretpostavlja se da kalcijum smanjuje abnormalan razvoj tkiva i podstiče normalnu regeneraciju ćelija u gastrointestinalnom traktu.
Osobe koje konzumiraju 2–4 alkoholna pića dnevno imaju za 23 odsto veći rizik od ovog malignoma nego one koje ne konzumiraju alkohol. Alkohol remeti sintezu DNK, dovodi do stvaranja oksidativnih radikala, inhibiše reparativne enzime, a remeti i ekskreciju i recirkulaciju žučnih kiselina, kao i nivoa estrogena. U alkoholnim pićima mogu da budu i drugi kancerogeni agensi: krotonaldehid, nitrozamini i policiklični aromatični ugljovodonici.
Konzumiranjem voća i povrća, kao i mleka i mlečnih proizvoda, smanjuje se rizik od raka kolorektuma.
Bivši i sadašnji pušači imaju veći rizik od raka kolorektuma nego nepušaći.
Prevencija raka debelog creva
Pravilnom ishranom, redukcijom gojaznosti i sprovođenjem fizičke aktivnosti može se doprineti smanjivanju rizika za nastanak raka kolorektuma.
Neophodna je primena skrininga (gvajak ili imunohemijskog testa za otkrivanje okultne krvi u fecesu) u presimptomatskoj fazi bolesti, u cilju njenog ranog otkrivanja kod žena i muškraca uzrasta 50–74 godine.
Uočeno je da aspirin i drugi nesteroidni lekovi imaju antikancerogeno dejstvo i da smanjuju rizik od raka kolorektuma zbog svog antiinflamatornog dejstva. Žene koje koriste hormone u menopauzi imaju manji rizik od raka kolorektuma u odnosu na one koje ih ne uzimaju.
Rak debelog creva simptomi
Rak debelog creva je ozbiljno zdravstveno stanje koje zahteva rani dijagnostički pristup kako bi se poboljšale šanse za uspešno lečenje.
Jedan od ključnih aspekata prepoznavanja raka debelog creva su simptomi koje treba prepoznati, a potom i pratiti. Informisanost o simptomima raka debelog creva može pomoći u ranom otkrivanju bolesti i započinjanju odgovarajućeg lečenja.
Prvi i najuočljiviji simptom povezan sa rakom debelog creva je promena u radu creva, koja se manifestuje kroz promene varenja i probave. Ljudi sa ovom bolešću mogu primetiti dijareju ili konstipaciju koja traje dugo.
Ova promena u pravilnosti stolice može biti rezultat prisustva tumora koji ometaju normalno funkcionisanje creva. Važno je obratiti pažnju na sve promene u radu creva i konsultovati lekara ako traju duže vreme ili se pogoršavaju.
Još jedan ključni simptom raka debelog creva na koji treba obratiti pažnju je krv u stolici. Pronalaženje krvi u stolici može biti zastrašujuće, ali je važno ostati smiren i obavezno zakazati pregled kod gastroenterologa. Ovo je važan pokazatelj raka debelog creva. Krvarenje može biti vidljivo golim okom ili se može primetiti samo u laboratorijskim testovima stolice. Ako primetite bilo kakvo krvarenje, posebno ako se ponavlja ili je praćeno drugim simptomima, odmah se obratite lekaru.
Bol ili nelagodnost u stomaku su takođe simptomi koji se često povezuju sa rakom debelog creva. Pacijenti mogu osetiti grčeve, bol ili upornu nelagodnost u stomaku. Ovi simptomi mogu biti rezultat rasta tumora ili blokade u crevima. Ako osetite takav bol koji traje duže vreme ili se pogoršava, važno je da se konsultujete sa lekarom kako biste isključili ozbiljnije zdravstvene probleme.
Neobjašnjiv gubitak težine može biti znak raka debelog creva. Ako primetite značajan gubitak težine bez promene navika u ishrani ili fizičke aktivnosti, ovo može biti alarmantan simptom. Rak debelog creva može uticati na apetit i sposobnost tela da apsorbuje hranljive materije iz hrane, što dovodi do gubitka težine.
U takvim slučajevima važno je brzo reagovati i posetiti lekara radi dalje procene!
Pored toga, ljudi sa rakom debelog creva mogu se osećati umorno i slabo.
Ovaj umor može biti hroničan i neobjašnjiv, čak i nakon adekvatnog odmora. Rak debelog creva može iscrpiti telo i izazvati opštu slabost i umor. Ako primetite uporan umor koji nije povezan sa drugim uslovima ili okolnostima, važno je da se konsultujete sa lekarom da proverite da li postoji mogući rak debelog creva.
Simptomi raka debelog creva su različiti, kod nekoga se čak ni ne moraju pojaviti. Ipak, naveli smo one koji se najčešće javljaju jer je važno da budemo svesni ovih znakova kako bismo ih prepoznali i mogli da reagujemo na vreme. Promene u navikama creva, krv u stolici, bol u stomaku, gubitak težine i umor su najčešći simptomi raka debelog creva.
Važno je naglasiti da ovi simptomi nisu uvek znak raka debelog creva, ali njihovo prisustvo zahteva dalju medicinsku procenu kako bi se isključila ozbiljnija medicinska stanja. Rano otkrivanje raka debelog creva igra ključnu ulogu u poboljšanju šansi za uspešno lečenje. Stoga, svaku sumnju ili zabrinutost treba shvatiti ozbiljno i potražiti stručnu medicinsku pomoć.
Kako se otkriva rak debelog creva?
Neophodna je primena skrininga (gvajak ili imunohemijskog testa za otkrivanje okultne krvi u fecesu) u presimptomatskoj fazi bolesti, u cilju njenog ranog otkrivanja kod osoba uzrasta 50–74 godine. Sve osobe koje su skriningom označene pozitivno, obavezno se podvrgavaju kolonoskopiji.
U našoj sredini neophodna je neodložna akcija ranog otkrivanja raka debelog creva skriningom!