zdravi-i-lepi
Ishrana kao vodeći faktor rizika za nastanak bolesti debelog creva - To sam ja
žena u zubima drži zrno graška

Ishrana kao vodeći faktor rizika za nastanak bolesti debelog creva

Neodgovarajuća ishrana dovodi se u vezu sa rakom kolorektuma. Dijetetska vlakna iz voća, povrća i integralnih cerealija (žitarica) doprinose smanjivanju rizika od raka kolorektuma

Maligne bolesti predstavljaju veliki javnozdravstveni problem u svetu i sve više doprinose ukupnom opterećenju društva bolestima. One utiču na kvalitet života bolesnika i članova njihovih porodica i imaju veliki ekonomski značaj usled smanjenja prihoda i velikih izdataka za lečenje i negu obolelih.

Procenjuje se da će se do 2030. godine broj obolelih od malignih tumora na svetskom nivou povećati na 26,4 miliona, usled sve većeg broja stanovnika i starenja populacije. Porast broja gojaznih osoba i osoba sa sedentarnim načinom života, kao i usvajanje loših navika, kao što su konzumiranje alkohola, pušenje i zapadnjački način ishrane, takođe će doprineti porastu obolevanja.

U svetu, 2012. godine, rak kolorektuma (1,4 miliona − 9,7 odsto) bio je treći vodeći uzrok obolevanja, iza raka pluća (1,8 miliona − 12,9 odsto) i raka dojke (1,7 miliona − 11,9 odsto), a četvrti uzrok umiranja (694.000 − 8,5 odsto), iza raka pluća (1,6 miliona − 19,4 odsto), raka jetre (745.000 − 9,1 odsto) i raka želuca (723.000 − 8,8 odsto).

Faktori rizika koji doprinose smanjivanju rizika od nastanka raka kolorektuma su: odgovarajuća ishrana, redukcija gojaznosti, fizička ativnost, prestanak pušenja i konzumiranja alkohola

Nepromenjivi faktori rizika za nastajanje raka kolorektuma

Rizik od raka kolorektuma raste sa godinama starosti. Oko 91 odsto obolelih i 94 odsto umrlih od ovog malignoma je uzrasta 50 i više godina. Incidencija (stopa obolevanja) za rak kolorektuma je za više od 14 puta veća kod osoba sa 50 i više godina, nego kod mlađih od 50 godina.

Pozitivna lična anamneza za polipozu povećava rizik od raka kolorektuma. Polipi veći od 1 cm mogu, sa verovatnoćom od oko 15 odsto, da pređu u karcinom za desetak godina. Takođe, osobe operisane od raka kolorektuma imaju četiri puta veći rizik od pojave novog primarnog tumora, a rizik je još veći ako se bolest prvi put javila u mlađem uzrastu.

Procenjuje se da oko 70 odsto kolorektalnih karcinoma nije nasledno, a da se u 20-30 odsto slučajeva javlja familijarna ili hereditarna forma bolesti. Osobe čiji su prvostepeni srodnici bolovali od raka kolorektuma imaju 2–3 puta veći rizik da obole od iste bolesti. Ukoliko je kod prvostepenih srodnika bolest dijagnostikovana u mlađim godinama, onda osobe imaju 3–6 puta veći rizik da dobiju isto oboljenje.

Rizik od raka kolorektuma kod pacijenata sa ulcerativnim kolitisom je 2 odsto posle 10 godina, 8 odsto posle 20 godina, a 18 odsto posle 30 godina aktivne bolesti. Rezultati metastudije pokazuju da osobe sa Kronovom bolešću imaju 2,5 puta veći rizik od raka kolorektuma nego zdrave osobe.

Nepromenjivi faktori rizika za nastanak raka kolorektuma su: uzrast iznad 50 godina, lična anamneza za polipozu ili rak kolorektuma, postojanje inflamatornog oboljenja creva (ulcerozni kolitis ili Kronova bolest), porodična anamneza za rak debelog creva, porodična adenomatozna polipoza i nasledni nepolipozni kolorektalni kancer

Ishrana kao faktor rizika za nastanak raka debelog creva

Ishrana bogata mastima ima važnu ulogu za nastanak raka kolorektuma, a posebno descedentnog i sigmoidnog kolona. Masti čine 40–50 odsto ukupnog kalorijskog unosa u zemljama Zapada, gde su i stope incidencije najveće. Masti iz hrane povećavaju sintezu holesterola i žučnih kiselina u jetri.

U digestivnom traktu, pod uticajem bakterija, ova jedinjenja se pretvaraju u sekundarne žučne kiseline, metabolite holesterola i druge toksične materije. Žučne kiseline aktiviraju enzim protein kinaza C, koji je uključen u prenos ćelijskih signala i kada je aktiviran uzrokuje hiperproliferaciju ćelija.

Poslednja istraživanja ukazuju da rizik od raka kolorektuma raste za 14 odsto na svakih 100 grama/dan konzumiranog crvenog mesa i mesnih prerađevina, a za 25 odsto za rak kolona i za 31 odsto za rak rektuma.

Slično je dobijeno i u metastudiji Američkog instituta za rak i Svetskog fonda za istraživanje raka, gde rizik za rak kolona raste za 37 odsto na svakih 100 grama/dan unetog crvenog mesa i mesnih prerađevina, dok za rak kolorektuma za 29 odsto pri konzumiranju 100 grama/dan crvenog mesa i za 21 odsto unošenjem 50 grama/dan mesnih prerađevina.

Procenjuje se da oko 70 odsto kolorektalnih karcinoma nije nasledno, a da se u 20-30 odsto slučajeva javlja familijarna ili hereditarna forma bolesti

Postoje dokazi da se pripremanjem mesa na visokoj temperaturi stvaraju heterociklični amini i policiklični aromatični ugljovodonici koji imaju mutageni efekat.

Konzervansi, posebno nitriti, koji se dodaju mesu, pretvaraju se u organizmu u nitrozamine koji su kancerogeni. Uzorci stolice osoba koje ishranom više unose meso, u odnosu na vegetarijance, sadrži visok nivo N-nitrozo jedinjenja. Ova jedinjenja su mutageni i snažni kancerogeni agensi kod životinja.

Jedna od glavnih razlika između crvenog i belog mesa je molekul hema u mioglobinu mišića, koji je prisutan u crvenom mesu u visokim koncentracijama. Korpet i saradnici su pokazali doznu zavisnost između unetog hema gvožđa i nastanka raka debelog creva.

U brojnim studijama uočeno je da osobe sa niskim unosom voća i povrća imaju veći rizik od raka kolorektuma. Voće i povrće sadrže vitamine, minerale, vlakna i antioksidanse koji značajno smanjuju rizik od raka kolorektuma.

U većini studija, rizik od raka kolorektuma ne samo da se smanjuje konzumiranjem 10 grama/dan dijetetskih vlakana, nego redukcija rizika raste sa njihovim sve većim unošenjem. Zaštitna uloga nerastvorljivih dijetetskih vlakana ogleda se u vezivanju vode, žučnih kiselina i drugih toksičnih materija, kao i u njihovom izbacivanju, čime se smanjuje koncentracija kancerogenih materija koje dovode do mutacija i nastanka raka debelog creva.

U mnogim studijama uočena je povezanost između ukupne količine konzumiranog crvenog mesa i mesnih prerađevina, kao i zasićenih masti, i rizika od raka kolorektuma

Osim toga, ona povećavaju zapreminu stolice i ubrzavaju peristaltiku creva, što doprinosi skraćivanju dužine kontakta kancerogenih materija sa sluznicom digestivnog trakta.

Dijetetska vlakna rastvaraju kancerogene i utiču na mikrobiološku floru creva koja je, s jedne strane, odgovorna za sintezu enzima i vitamina, a s druge za razlaganje životinjskih masti i proteina. Zahvaljujući rastvorljivim dijetetskim vlaknima sprečava se brz porast šećera u krvi i smanjuje se nivo holesterola u krvi.

Što se tiče ugljenih hidrata, zna se da veći energetski unos pogoduje rastu i proliferaciji svih ćelija, a naročito maligno izmenjenih. Ishrana bogata skrobom i šećerom povećava rizik od kolorektalnog kancera, što podržava hipotezu o ulozi postprandijalne hiperinsulinemije (povećana količina insulina u krvi nakon jela) u nastanku ove bolesti.

Konzumiranjem mleka i mlečnih proizvoda smanjuje se rizik od raka kolorektuma. Pretpostavlja se da kalcijum smanjuje abnormalan razvoj tkiva i podstiče normalnu regeneraciju ćelija u gastrointestinalnom traktu.

Osobe koje konzumiraju 2–4 alkoholna pića dnevno imaju za 23 odsto veći rizik od ovog malignoma nego one koje ne konzumiraju alkohol. Alkohol remeti sintezu DNK, dovodi do stvaranja oksidativnih radikala, inhibiše reparativne enzime, a remeti i ekskreciju i recirkulaciju žučnih kiselina, kao i nivoa estrogena. U alkoholnim pićima mogu da budu i drugi kancerogeni agensi: krotonaldehid, nitrozamini i policiklični aromatični ugljovodonici.

Konzumiranjem voća i povrća, kao i mleka i mlečnih proizvoda, smanjuje se rizik od raka kolorektuma

Bivši i sadašnji pušači imaju veći rizik od raka kolorektuma nego nepušaći.

Prevencija

Pravilnom ishranom, redukcijom gojaznosti i sprovođenjem fizičke aktivnosti može se doprineti smanjivanju rizika za nastanak raka kolorektuma.

Neophodna je primena skrininga (gvajak ili imunohemijskog testa za otkrivanje okultne krvi u fecesu) u presimptomatskoj fazi bolesti, u cilju njenog ranog otkrivanja kod žena i muškraca uzrasta 50–74 godine

Uočeno je da aspirin i drugi nesteroidni lekovi imaju antikancerogeno dejstvo i da smanjuju rizik od raka kolorektuma zbog svog antiinflamatornog dejstva. Žene koje koriste hormone u menopauzi imaju manji rizik od raka kolorektuma u odnosu na one koje ih ne uzimaju.

Neophodna je primena skrininga (gvajak ili imunohemijskog testa za otkrivanje okultne krvi u fecesu) u presimptomatskoj fazi bolesti, u cilju njenog ranog otkrivanja kod osoba uzrasta 50–74 godine. Sve osobe koje su skriningom označene pozitivno, obavezno se podvrgavaju kolonoskopiji.

U našoj sredini neophodna je neodložna akcija ranog otkrivanja raka kolorektuma skriningom!