Šta pokreće ciklus davanja i primanja

Kako razmišljamo o davanju i primanju – da li je to prenos resursa od onih koji imaju onima koji nemaju?

To se uklapa u sve što su nas učili od malih nogu – plemenitije je davati nego primati! Takav stav se veliča u čitavom svetu, milijarde ljudi daju novac, vreme, pomoć i talenat kako bi pomogli ljudima u nevolji.

Možemo to videti i u našoj kulturi. Ukratko, davanje je svuda priznato kao vrlina!

Potpuno se slažem sa duhom davanja, i uverena sam u to da smo u obavezi da pomognemo ljudima u nevolji. Takođe, verujem da je velikodušnost i vrlina, i samoj sebi nagrada!

Ima li vrline u primanju?

Skloni smo da pripisujemo i projektujemo sve vrste vrlina onima koji daju, ali smo uglavnom nemi kada se radi o vrlinama onoga ko prima.

Naime, svi smo mnogo puta čuli kako je bolje davati nego primati! Na prvi pogled, ovo ima smisla. Želimo da živimo u kulturi davanja. Pa da li to hoćemo da kažemo da je loše ili „manje dobro” primati?

Naučila sam da jeste velikodušno davati, ali je još velikodušnije – i davati i primati! Ova dva postupka su kao dve strane novčića. Nema davanja bez primanja, i nema primanja bez davanja.

A ceo ciklus počinje od traženja.

Ako razmislite o najuglednijim i najproduktivnijim ljudima koje poznajete, shvatićete da su to ljudi koji takođe traže ono što im je potrebno.

Adam Grant takve ljude naziva „drugobitni”, jer kombinuju brigu za druge i brigu za sebe. Upravo to su ljudi koji održavaju ciklus davanja i primanja.

Tipovi davalaca i primalaca

Postoje četiri tipa davalaca i primalaca, i tako ćete moći i vi da vidite gde stojite u odnosu na druge ljude.

·       Preterano velikodušni davaoci

Ponekad se može desiti da „sagore” u svojoj velikodušnosti, i mogu se osećati ispražnjeno zbog toga, a posebno, može se desiti da tada zaborave na svoje potrebe. Ovaj tip davalaca je zavodljiva uloga!

Mogu da uživaju u divljenju drugih ljudi, a pozitivna povratna sprega koju dobijaju za svoja dobra dela jača im samopoštovanje.

Međutim, problem je što oni ne pokazuju ranjivost i ne pokazuju šta je njima potrebno, pa mogu propustiti razne informacije i prilike koje bi njima bile od važnosti (posebno u poslu).

Ako spadate u ovu kategoriju preterano velikodušnih davalaca, budite svesni da je to moguće promeniti.

·       Sebični uzimaoci

Kao što i naziv govori, toliko su obuzeti sobom da veoma retko, ili čak nikada, ne uzvraćaju velikodušnost koju primaju.

Sebični uzimaoci mogu imati kratkoročne koristi, ali na kraju se ljudi opamete i prestanu da im pomažu.

Isto kao što velikodušnost biva nagrađena, škrtost biva kažnjena.

Dobra vest je da će čak i najsebičniji uzimaoci ipak i davati – u odgovarajućim okolnostima, ali u mnogo manjoj meri nego davaoci. Oni daju kada veruju da je to u njihovom interesu na duže staze.

●  Vukovi samotnjaci

Vukovi samotnjaci su okoreli individualisti.

Pošto najviše cene oslanjanje na sopstvene snage, pomoć traže veoma retko, možda i nikad. Takođe je i ne pružaju.

Neki ljudi namerno biraju stil vukova samotnjaka, misleći (pogrešno) da put ka uspehu zahteva da sagnete glavu, usmerite se na svoje ciljeve i gurate dalje – sami. Oni uspeh smatraju za trku ka vrhu. Zašto bi usporavali ili se zaustavljali da pomognu drugim trkačima?

Vukovi samotnjaci nisu cenjeni, zato što ne pomažu drugim ljudima. Pošto se drže izdvojeni, gube povezanost sa drugim ljudima oko sebe.

Društvena izolacija često je simptom disfunkcionalnog radnog okruženja. Od zaposlenih se očekuje da sede na svom mestu i obavljaju svoje zadatke tiho i sami, a traženje pomoći smatra se za siguran znak da su nesposobni i da ne umeju da rade svoj posao.
Osim ishoda na radnom mestu, vuk samotnjak ima problem i sa zdravljem, srećom i blagostanjem.

U našoj kulturi ovaj tip ne kotira se dobro. Bolje je biti i sebični uzimalac nego vuk samotnjak. Čak je i on povezan sa ljudima, pa nije sam.

Shutterstock.com

● Davaoci-tražioci

Oni žive u skladu sa zakonom davanja i primanja. Pružajući pomoć, stiču ugled zbog velikodušnosti. Tražeći je, dobijaju ono što im je potrebno za uspeh.

Brojne studije pokazuju da je ovo ravnoteža kojoj treba da težimo.

Poznato je da kada ljudi i daju i primaju pomoć, osećaju porast pozitivnih emocija, a opadanje negativnih. Razlog je taj što davanje pomoći stvara topli sjaj davanja, dok primanje pomoći daje „meko i toplo” osećanje zahvalnosti.

Za čitaoce: Razmišljanja i postupci

1. U kolikoj meri primenjujete zakon davanja i primanja?

2. Kojem od četiri tipa pripadate – i zašto?

3. Šta vam je u ovom trenutku potrebno da rešite svoj problem, ili da napredujete sa ostvarenjem trenutnog zadatka? Tražite to.

4. Osvrnite se oko sebe. Vidite li nekog kome treba pomoć?

5. Nađite način da pomognete toj osobi. Ako ne direktno, možete je upoznati sa osobom koja može da pomogne.