Razmišljanje o potencijalima

Leto je pravo vreme da razmislimo o potencijalima. Ako smo i posustali zimus, ako nam nije bilo do maštanja, sada je pravo vreme da zaronimo u mogućnosti.

U mašti nema granice u potencijalima, nema ograničenja, a života nema bez želje.

Naša zemlja ima potencijala da bude poljoprivredna sila, da hrani i sebe i Evropu.

Crna Gora – da bude park prirode kome se svi dive.

Bosna i Hercegovina – da bude udžbenički primer pomirenja.

Hrvatska ima potencijala da se pogleda u ogledalo i kaže: Ko je najlepši na svetu?

Makedonija – da rukovodi svetskom cenom domaćeg paradajza.

Slovenija – da leči sve pogledom na vrhove planina posute snegom kao šećerom u prahu.

I vi i ja znamo da biram Crnu Goru. Lovćen, penu mora, štokavsko narečje i ijekavicu, visoke muškarce i „ženu čoeka”. Domaći paradajz i krompir iz Lastve. Široki osmeh i preplanuo ten.

Biram Svetog Vasilija Ostroškog i Ljiljanu Habjanović Đurović.

Dok pohujem tikvice i patlidžan, razmišljam imam li potencijala da ponovo čitam To je ljubav, slepa sila. Strahujem da će me obuzeti razne sile i da ću potencijalno živeti pola godine na primorju.

Nije to bilo koje primorje. To je moja Boka kotorska.

Potencijala imam. Živa sam!

„Ti si zaklon moj, sačuvaćeš me od teskobe, okružićes me radošću spasenja” – psalam 32.