Koliko košta rad u kući

Sve je manja razlika između ženskih i muških kućnih poslova

Nevidljivi, uzaludni, potcenjeni, beznačajni, dosadni – ima još mnogo naziva za spektar kućnih poslova koje obavljamo besplatno u slobodno vreme.

Možemo li da naplatimo taj rad i ko bi u tom slučaju bio naš poslodavac? Iako ova pitanja možda zvuče pomalo neobično, ili čak ne želimo da se zamislimo nad njima, zapravo veoma lako možemo da izračunamo koliko on košta, odnosno koliko novca mesečno uštedimo obavljajući „sitne” poslove u svom domu.

Kako delimo poslove

Zanimljivu polemiku izazvao je svojevremeno potez grupe Nemica koje su ispostavile račune vlastima za dodatne poslove koje su radile kod kuće tokom korona karantina. One su pedantno izračunale da briga o deci, kuvanje, čišćenje, pranje, peglanje i slični poslovi „koštaju” nekoliko hiljada evra.

Koliko bi u našem slučaju koštali kućni poslovi koje svakodnevno radimo? Ukoliko je cena za čišćenje doma po satu oko 500 dinara, a mi kuvamo, glancamo i uopšte radimo sve ono što i svaki dan (nakon posla za koji smo plaćene) prosečno dva sata dnevno – zaradimo, ili bolje reći uštedimo, dvadesetak hiljada dinara mesečno. Ako tome dodamo poslovanje po kući vikendom, za godinu dana prikupila bi se fina svotica novca kojim bismo mogle da finansiramo, na primer, odlazak na odmor iz snova ili profesionalno usavršavanje.

Kada je reč o jednakosti polova, napravile smo neke džinovske korake na društvenom planu, ali ponekad se čini da pomalo klecamo kada je reč o našem malom univerzumu – porodici. Istina, muškarci sada rade više kućnih poslova nego ikada, no neobično je to što mi još izgleda nismo sasvim naučile da delimo poslove s njima.

Za godinu dana poslovanja po svojoj kući možemo da „zaradimo” odmor iz snova

Jedina carica u svojoj kući

Možda bi jaz u vremenu koje mi i oni provodimo u kuhinji mogao dodatno da se smanji uz našu asistenciju, kao i uvek – na sebi. Zašto, na primer, ne prestanemo da hvalimo muževe koji kuvaju, brišu fleke s poda, očeve koji menjaju pelene, kada bi to trebalo da bude normalno? Domaći hleb je možda zdraviji, ali imamo li stalno vremena da ga mesimo? Da li voljenom mužu i deci treba neprekidno da budemo na raspolaganju ili povremeno možemo da im kažemo „ne”, kao što to umemo da kažemo kolegama.

Pre svih ovih zadataka, međutim, možemo da istražimo da li bismo imale više vremena za sebe ako se oslobodimo uverenja da je dom uredan samo ako je pod našom punom kontrolom. Dakle, ako malo promenimo standarde, šta gubimo osim dosadnih poslova koje obavljamo svaki dan. Ne postoji, na primer, jedini ispravni način (naravno naš) na koji se ređaju tanjiri i viljuške u mašinu za pranje posuđa.

Kada je reč o jednakosti polova, napravile smo džinovske korake na društvenom planu, ali ponekad klecamo u našem malom univerzumu

Ova naprava izmišljena je da nam uštedi vreme i uzaludno je da s drugom polovinom ulazimo u žučne rasprave o tome kako se ređa prljavo posuđe ili da ga preređujemo kad ostanemo same u kuhinji.

Nemamo svi isti odnos prema redu i neredu u domu, ali većina može da odredi prioritete i možda se složi da su rasprave zbog svakodnevnog pospremanja kreveta, zatezanja prekrivača, usisavanja ili smeća koje dva dana čeka „dobrovoljca”, besmisleno gubljenje vremena, naročito kada ono ne može da proizvede novac.