zivotno-iskustvo
Sudbine nacističkih supruga – kad je muž iber ales - To sam ja
ruka na cvetu

Sudbine nacističkih supruga – kad je muž iber ales

Šta su radile Ilze, Magda, Gerda i druge supruge nacističkih vođa dok su njihovi muževi sledili Firera

Šta su radile žene, dok su muškarci podvizima i zločinima punili istoriju? Barem deo odgovora na to pitanje daje knjiga Džejmsa Vajlija Supruge nacista: žene na vrhu Hitlerove Nemačke.

Danas se dobro zna za zločine Geringa, Gebelsa, Himlera, Hajdriha, Hesa ili Bormana, ali autora je zanimalo šta su u to vreme radile i kako su živele Karin, Emi, Magda, Margaret, Lina, Ilze i Gerda. „Dok se drugi istoričari bave onim što su radili muževi, meni su bile interesantne njihove supruge”, rekao je za Njujork post Džejms Vajli.

On objašnjava da su se ove žene udavale, podizale decu, prolazile kroz uobičajene ili neočekivane bračne krize tokom uspona i pada nacizma. Zajednička im je bila nacistička ideologija i obožavanje kulta Hitlerove ličnosti. Među njima je često postojalo rivalstvo, a autor opisuje kako su se Magda Gebels i Emi Gering sukobljavale oko mesta u operskim ložama.

Među njima je često postojalo rivalstvo, a autor opisuje kako su se Magda Gebels i Emi Gering sukobljavale oko mesta u operskim ložama

Romantika u doba zla

Iako se ne može tvrditi da su znale za koncentracione logore i zločine, one su morale biti svesne robovskog rada posluge u njihovim kućama i sumnjivog porekla umetničkih slika koje su stizale na njihove zidove, piše Mail Online.

Ipak, neke od tih priča imale su romantične početke. Tako je Ilze Prel srela 26-godišnjeg Rudolfa Hesa u studentskom hostelu blizu Minhena. Postali su nerazdvojni, a veza je kasnije učvršćena obožavanjem Hitlera. „Mi smo totalni antisemiti”, pisala je Ilze prijateljici. Oboje su obožavali nemačku klasičnu muziku i poeziju.

Međutim, ambiciozni Rudolf živeo je monaški, sa idejom da svoju seksualnu energiju usmeri na ostvarivanje svojih ideja. Kako je i posle sedam godina njihova veza ostala platonska, Ilze je počela da se brine. Jednom prilikom, dok su sedeli sa Hitlerom za stolom, Ilze je povela razgovor o svojim planovima za budućnost, a Hitler je uzeo njenu ruku, stavio je na Hesovu i rekao: „Udaj se za njega.”

Bio je to čudan brak u kome je ona ostala verna želji da se bavi povrtarstrvom i uzgajanjem živine u svojoj kući izvan Minhena, a on ostao uglavnom veran svom zavetu na celibat. Dobili su samo jedno dete, sina Volfa. Ali to što se gadio seksa ne znači da joj je bio veran. Imao je i drugu ženu, kojoj je takođe dao kuću. Pred kraj rata, Hes, koji je tada bio Hitlerov zamenik u stranci, posvađao se sa Firerom i tajno odleteo u Škotsku da Britancima ponudi mir.

Britanci su ga uhapsili i zadržali na Ostrvu, a u Nemačkoj Borman je Ilze stavio pod prismotru. Posle rata Ilze je osuđena na godinu dana zatvora, a Hes na doživotnu robiju. Po izlasku na slobodu, Ilze je redovno pisala mužu i obilazila ga u zatvoru. Ostala mu je verna do kraja. Hes se ubio u zatvoru u 93. godini života, a Ilze ga je nadživela sedam godina i umrla 1995.

Plavokosa zastupnica bigamije

Martin Borman bio je Hitlerov lični sekretar. Njegova supruga Gerda, sa svojom plavom kosom i u bavarskoj narodnoj nošnji, bila je oličenje nacističke žene. Imali su devetoro dece. Kako je slepo sledila nacistički ideal žene, povinovala se mužu i nije se bunila zbog njegovih neverstava.

Njegove afere objašnjavala je potrebom muškarca da se reprodukuje. Ali u oktobru 1943. Borman se zaljubio u mladu glumicu Manju. Konačno je to priznao Gerdi, koja je odmah predložila poligamni brak. „Jedne godine Manja će roditi dete, a sledeće ja, tako ćeš uvek imati suprugu koja je mobilna”, rekla je Gerda i izašla sa idejom da sva deca žive zajedno u kući na jezeru.

Ona je čak tražila da se u Nemačkoj donese zakon kojim će se zdravim imućnim muškarcima dozvoliti da imaju dve supruge. I Bormanu se ta ideja dopala, ali Manja ipak nije bila zadovoljna i otišla je. U borbama za Berlin, Bormana je ubila ruska granata, a Gerda se s decom jedno vreme skrivala u Tirolu. Umrla je 1946. od raka jajnika, ne promenivši svoja nacistička uverenja ni za mrvu.

S Firerom u srcu

U knjizi se takođe može čitati o Geringovoj prvoj ženi, švedskoj kontesi Karin fon Foh, koja je Hitlera smatrala „mitskim superherojem nordijskih legendi”. Vajl navodi i pretpostavku da je Musolini otac jedinog Geringovog deteta.

Posle rata, većina tih suruga koje su ostale žive, pokušavale su da zakopaju prošlost ili su pravdale svoje muževe, svaljujući krivicu na druge

Naravno, tu je i priča o Magdi, koja se udala za propagandistu Gebelsa samo da bi bila blizu svoje prave ljubavi – Hitlera, i koja je posle Hitlerovog samoubistva otrovala svu svoju decu, pre nego što su ona i muž izvršili samoubistvo.

Posle rata, većina tih supruga koje su ostale žive pokušavale su da zakopaju prošlost ili su pravdale svoje muževe, svaljujući krivicu na druge.