Kako do pamćenja za Ginisa – tehnike, vežbe i trikovi

Opadanje memorije počinje već od 40. i ubrzava se posle 65, mada danas i sasvim mladi ljudi, koji se previše oslanjaju na elektroniku, kubure sa pamćenjem.

Ipak, memorija može da se održava i da se vežba. Neko rešava sudoku, neko uči pesme ili strane reči, a postoje i neki provereni trikovi i tehnike za poliranje mentalne oštrice.

Iako smo se u mladosti gnušali učenja napamet, u zrelim godinama upravo to može da nam pomogne u održavanju mentalne elastičnosti. Ginisov rekorder u pamćenju otkriva neke svoje trikove.

Recitujte poeziju i učite strane jezike

Sudoku se smatra najboljom i najjednostavnijom vežbom za memoriju, korisnom čak i onima koji nisu veliki ljubitelji brojeva. Nije nekorisno ni slaganje pazle, a i na internetu se mogu pronaći brojne igrice različitih nivoa koje se reklamiraju kao dobre mentalne vežbe.

Jedna od najstarijih, i nikada sasvim demodiranih je i učenje poezije napamet. Naučite napamet jednu pesmu nedeljno i za svoju memoriju učinili ste više nego da ste popili celo pakovanje ginko tableta.

Saveti Vladete Jerotića

Učenje pesama napamet pominjao je kao način na koji održava memoriju i naš čuveni psihijatar i akademik Vladeta Jerotić, poznat po dobrom pamćenju i oštrom umu i u poznim godinama. On je takođe pričao kako je posle 60. godine počeo da, pored francuskog i nemačkog koje je znao od mladosti, uči engleski jezik, tako što je svakog drugog dana pamtio po deset reči.

Iako se mnogima može učiniti zastrašujućim da u tim godinama počnu da uče novi strani jezik, ništa bolje od toga ne mogu da učine za svoju memoriju i uopšte za održavnje oštirne uma.

Naročito je blagotvorno upisati se u neku školu stranih jezika, gde bi učenje bilo kombinovano sa odlaskom na časove dva ili tri puta nedeljno. Tako se novoj mentalnoj aktivnosti dodaju blagotvorna dejstva odlaska u novi ambijent i upaznavanje novih ljudi (nastavnik, drugi polaznici kursa).

Tehnike Ginisovog rekordera Dejva Faroua

Ipak, učenje novog jezika nije šala, a poteškoće i početni neuspesi mogu da nas demorališu. Zato je korisno prethodno naučiti neke trikove i tehnike kako da lakše zapamtite listu reči, koje prelaže Dejv Farou, čovek koji drži Ginisov rekord upravo u pamćenju lista reči. Dejvove tehnike korisne su i u mnogim drugim situacijama, ali ih prvenstveno treba shvatiti kao provereno delotvoran fitnes program za mozak.

Ako običan čovek ima dva minuta da čita listu od 12 nepovezanih reči (npr: lampa, čarapa, vrata, pas, šrafciger, lala, kolač, drvo, avion, mleko i magla), uspeće da zapamti svega pet ili šest. Rezultati Dejvida Faroua su tri puta bolji, iako on nije rođen sa ekstremno dobrom memorijom. Naprotiv, u 14. godni dijagnostikovana mu je disleksija. Pošto nije bilo odgovarajućeg tretmana, Dejv je zaključio da mora da se snađe sam, inače neće imati nikakve šanse u životu.

Neke od svojih proverenih metoda, koje se zasnivaju na angažovanju različitih delova mozga, objavio je u knjizi Brainhacker, ili u audio-knjizi Your Memory in One Hour.

Tehnika Palata pamćenja (Memory Palace)

Po legendi, ovu tehniku je izumeo starogrčki pesnik Simonides. Ide otprilike ovako: uzmite listu reči s početka ovog teksta. Zatim izaberite jednu prostoriju u svom stanu koja vam je dobro poznata. Pođite redom i svaku stvar sa liste u mislima smeštajte u određeni deo izabrane prostorije, ali tako da pozicija bude što neobičnija.

Prve tri stvari, lampu, čarapu i vrata, Dejvid bi rasporedio na sledeći način: električnu plavu lampu bi zalepio na plafon, odmah iznad vrata, zatim bi se okrenu levo i na zid zalepio drečavo roze čarapu, a starinska narandžasta vrata položio bi na pod kao tepih i prošetao po njima.

Dejvid bi zatim nastavio i da ostalim stvarima sa liste nalazi ovako nezboravna mesta. Ako je lista duža od 12 reči, koristio bi za raspoređivanje ceo stan, ili čak zamak, odakle potiče i ime ove metode. Kad se jednom dobro uvežba, ovo što Dejvid naziva igra imaginacije omogućava ne samo da reči brzo pamtimo, već i da one ostanu deo našeg trajnog znanja.

Ubrzavanje čitanja

Do određenih godina, svi već imamo svoje automatizovane tehnike čitanja i različite brzine čitanja kad čitamo iz zadovoljstva ili kad samo u većem tekstu tražimo određene informacije. Ipak, Dejv Farou tvrdi da vežbati ubrzavanje čitanja ima na mozak isti efekat kao ubrzavanje trčanja na mišiće.

Čitanje ubrzavamo u dve faze. U prvoj fazi vraćamo se u prvi razred i redove koje čitamo pratimo prstom, tako da brzina pomeranja prsta određuje brzinu naših očiju. Pritom, nastojimo da pročitano ne izgovaramo u sebi, već da vizuelni oblik reči razumevamo direktno. Za početak, brzina prsta treba da bude samo malo veća od naše uobičajene brzine čitanja.

U drugoj fazi udvostručujemo brzinu kojom povlačimo prst i očima pratimo blokove reči. To radimo u trajanju od jednog minuta. Zatim pravimo pauzu od jednog minuta, pa stvar ponavljamo još jedan minut. Dejvid tvrdi da ćemo već posle par nedelja ovakvog vežbanja i sami primetiti da brže čitamo i više pročitanog zapamtimo.

Dejv upozorava da nije moguće da sve vreme čitamo tako da reči ne izgovaramo u sebi, već da ih razumevamo samo na osnovu pogleda, ali da je osećaj neverovatan kad to uspemo.

Koristite suprotnu ruku

Ako ste dešnjak, perite zube levom rukom. To će prodrmati ceo vaš mentalni sistem. Uopšte, uvođenje motorne veštine koja se razlikuje od onoga na šta smo navikli je fantastično za mozak. Novi hobi, naročito ako podrazumeva novu motoriku, odličan je za mozak, bilo da učite da svirate, žonglirate ili samo okrećete hula-hop i bacate jo-jo.

Izađite iz zone komfora

Farou predlaže da dok gledate film na televiziji, svaki put kad počnu reklame ustanete i stojite na jednoj nozi. U redu je ako ste se naježili od ove ideje, jer Farou kaže da stvar i jeste u tome da radimo upravo ono što nam nije naročito udobno i ranije nismo imali običaj da radimo.

Oštrinu uma ne možemo sačuvati u zoni komfora. Naprotiv, potrebno je da redovno imamo dan kada barem u nečemu izađemo iz uobičajenog i probamo neku novu stvar. Čak i ako nam se najprihvatljivije čini odlazak u novi restoran, zašto ne bismo probali da zapamtimo šta se sve nalazi na jelovniku, tako što ćemo u mašti po svojoj dnevnoj sobi polepiti sve njihove specijalitete. Ako ništa drugo, biće nam zabavno. 

Hrana za pamćenje

Isto koliko telesna, toliko i mentalna kondicija zavisi od hrane koju unosimo. Ne samo po tome što polovina jezgra oraha tako neodoljivo podseća na ljudski mozak, već i po hranljivim sastojcima, orah se smatra veoma korisnom hranom. Na prvom mestu je ipak riba, losos ili skuša. U ovom slučaju i kafa se našla na listi, mada u razumnim količinama. Tu su borovnice, brokoli, tamna čokolada i semenke od bundeve.

Ako pripadate generaciji koja ih je u fišecima kupovala i grickala u bioskopima, vreme je da se vratite toj zaboravljenoj „zabavi za zube”, kako smo je nekad zvali.