Znamo lice, ali ime nam je navrh jezika

Nema loše i dobre memorije za imena, ima samo dobre i loše strategije. Pokušavamo da budemo interesantni, umesto da budemo zainteresovani

Koliko nam se puta desilo da nam se novi poznanik obrati imenom i uz široki osmeh, a mi tačno znamo gde smo ga i kada upozanali, ko je i šta je, ali ime… Ime nam je navrh jezika, ali s tog vrha nikako da nam sine u glavi. I onda u razgovoru učestvujemo samo s pola kocentracije, premeštamo težište s noge na nogu, počnemo i da se preznojavamo. Zbrzamo razgovor i gledamo da što pre pobegnemo od sopstvene zaboravnosti.

Kad je u pitanju nova komšinica ili mladi pripravnik u firmi, problem je rešiv. Ali često se to dešava i kad se radi o važnoj osobi koju smo upoznali na poslovnom koktelu ili o potencijalnom klijentu. Tada ovakva zaboravnost može da nam da napravi problem.

Pokušavamo da budemo interesantni

Stručnjaci kažu da nema svrhe da povećavamo doze ginka ili ženšena. Ovde se radi samo o tome da prilikom upoznavanja svom mozgu nismo dali dovoljno vremena da procesuira i proveže lice i ime. „Nije razumno očekivati da informaciju koju ste čuli jednom možete da ponovite kad god vam zatreba”, kažu oni.

Ključ je u našem hipokampusu, tvrdi dr Bredli Lega iz istraživačko-medicinskog centra UT Southwestern u Dalasu, jer je ova struktura koja se nalazi u slepoočnom delu našeg mozga zadužena za sposobnost spajanja dve stvari koje inače nisu povezane.

Stručnjaci kažu da nema svrhe da povećavamo doze ginka ili ženšena

U ovom slučaju, hipokampus je taj koji lice koje smo videli i ime koje smo čuli pretvara u jednistveno sećanje. Najčešće, pri upoznavanju, neuporedivo više vremena i pažnje posvetimo licu, pa ga zato i zapamtimo, dok trenutak u kome čujemo sagovornikovo ime traje suviše kratko da bi ono bilo adekvatno procesuirano.

Osim toga, kad nekoga upoznajemo, mi smo više fokusirani na sebe, na to da ostavimo što bolji utisak, nego na drugu osobu. I onda ne treba da se čudimo što sledeći put kad je vidimo ne možemo da joj se setimo imena. „Mi pokušavamo da budemo interesantni, umesto da budemo zainteresovani”, kaže Kevin Horsli, autor knjige Neograničena memorija. Upravo zbog toga, tvrdi on, nema mesta brizi zbog toga što teško pamatimo imena ljudi sa kojima se upoznajemo. Ako malo promenimo svoj stav i naučimo nekoliko tehnika, možemo da prevaziđemo ovaj svoj nedostatak.

Pamćenju je potrebno ponavljanje

Kao što je nerealno da naučimo lekciju samo jednim čitanjem ili se pripremimo za prezentaciju tako što ćemo samo baciti pogled na podatke, tako isto je nerealno očekivati da zapamtimo ime koje smo samo jednom čuli. Zato je prva stvar koju treba da primenimo – ponavljanje (koje je majka znanja, još su stari Latini to rekli).

Dakle, kad nam osoba kaže da se zove Katarina, mi treba da odgovorimo: Drago mi je, Katarina. Već tu dobijamo prvo ponavljanje imena i pomažemo svom hipokampusu da spoji Katarinine crte lica sa njenim imenom.

Najčešće, pri upoznavanju, neuporedivo više vremena i pažnje posvetimo licu, pa ga zato i zapamtimo

Pri upoznavanjima na zabavama, u gužvi, na konferencijama, jedno ponavljanje često nije dovoljno, ali nije nikakva sramota da, ako se razgovor s Katarinom nastavi, a mi shvatimo da je njeno ime izletelo iz našeg sećanja, šarmantno upitamo: Izvini, jesi li rekla Katarina?

Dr Bredli Lega kaže da ćemo lakše da zapatimo neobična imena nego ona koja su nam već dobro poznata. „Problem je u tome što nismo napravili kognitivni napor”, kaže on. Kad upoznamo petu Katarinu u svom okruženju, naš mozak, koji ne želi da se muči više nego što mora, pomisli kako je to lako i kako će Katarinu sigurno zapamtiti. A onda nas pri sledećem susretu ostavi da se bespomoćno preznojavamo, pokušavajući da se setimo da li se osoba zove Katarina ili je možda Kristina ili nešto sasvim treće.

Ključno je prvih 20 sekundi

U takvim slučajevima pomaže da pri upoznavanju vežemo ime koje smo čuli sa nečim što nam je već poznato. Ako već poznajemo neku Katarinu, treba da je zamislimo čim čujemo ime nove poznanice. Horsli savetuje da kod imena kakvo je njegovo, zamislimo konja (horse), a kod drugih da damo sebi na volju, ali da svakako vežemo neku asocijaciju za novo ime.

Kad nekoga upoznajemo, mi smo više fokusirani na sebe, na to da ostavimo što bolji utisak, nego na drugu osobu

On preporučuje da novom imenu damo neko značenje u roku od 20 sekundi nakon što smo ga čuli da bismo pomogli svom hipokampusu. Na početku, ovo će nam izgledati kao priličan trud, ali s vremenom će nam prerasti u naviku, a dobri rezultati će nas motivisati. U svakom slučaju, kad upoznajemo osobe koje su nam važne, ovakav trud je neophodan.

Najsigurnije je da budemo kreativni i da smislimo nešto neobično što ćemo vezati za ime nove osobe, jer se neobično najbolje pamti. Na primer, ako se osoba zove Kevin, oni na engleskom govornom području treba da zamile da su pred pećinom (cave) i da ulazimo u (in) nju, predlaže Horsli. Isti postupak asociranja možemo primeniti i kada je reč o domaćim imenima.

Pomoć prijateljske memorije telefona

Danas, međutim, naša memorija ima korisno proširenje u prijateljskoj memoriji naših telefona. Biće vrlo korisno ako odmah nakon upoznavanja u odeljak beleške (notes) upišemo neku karakteristiku uz ime, na primer: plava, smešne minđuše – Katarina, ili: veliki nos, ćelav – Horsli. Katarininog imena ćemo se setiti i kad je sretnemo bez minđuša. Važno je, naravno, da ovakve zabeleške ostanu krajnje poverljive.

Greška u imenu ostaviće gorak utisak, čak i ako nam je prezentacija sasvim dobra

Ako se, međutim, radi o poslovnim saradnicima, strancima, klijentima, treba da upišemo njihova puna imena i najvažnije podatke, pa da to ponovimo pred događaj na kome očekujemo da ih ponovo sretnemo. Dobićemo poen više ako ih oslovimo imenom, a s druge strane, greška u imenu ostaviće gorak utisak, iako nam je prezentacija sasvim dobra.

U takvim slučajevima nije loše potražiti nove poznanike na društvenim mrežama da bismo osvežili sećanje. Prepoznaćemo ih, čak i ako im je profilna slika sa nacrtanim brkovima.

Jer, nema dobre i loše memorije za imena, ima samo dobre i loše strategije njihovog zapamćivanja.