Devojka se smeje.

Kad kažete ovih pet DA, dobro vozite i život, i posao

Ko još ne želi da izbegne svakodnevni pritisak i stres? Bilo da ste preduzetnik, vlasnik svog posla i poslodavac, ili jedan od zaposlenih, stres vam je saputnik kojim god putem da krenete.

U istraživanju koje je sprovela Klinika u Klivlendu pre godinu dana, jedan od tri ispitanika ocenili su svoje mentalno zdravlje kao loše.

Četrdeset pet odsto je reklo da su se suočili sa anksioznošću u prethodnoj sedmici.

Trideset šest odsto je navelo da su iskusili tugu ili depresiju.

Ove brojke mogu se okvirno uzeti kao slika stanja među zaposlenima. To su problemi za koje nema lakih rešenja. Istraživanje objavljeno u Journal of General Internal Medicine otkrilo je da samo oko trećine ljudi kojima je nedavno dijagnostikovana depresija traži neki oblik pomoći ili podrške. Druge studije pokazuju da jedna od četiri osobe kaže da ’nema ideju kako da poboljšaju nivo svoje sreće’ i ’opšteg emocionalnog dobrog stanja’.

Svi imaju tačku sreće

Savremeni istraživači i psiholozi često pominju termin ’tačka sreće’. Istraživanja pokazuju da je približno 50 odsto vaše ’tačke sreće’ ili ’nivoa sreće’ određeno naslednim osobinama ličnosti. Misli se na vašu prirodu, a ne na vaspitanje, i ono što ste naučili kroz život.

Ono što ovo zapravo znači jeste da polovina vaše ’sreće’ ili subjektivnog osećaja blagostanja pod vašom kontrolom i ne zavisi od toga kako ste ’napravljeni’. Ako se oslonite na ovakva istraživanja, to je dobra vest.

Kako ste ’napravljeni’? To utiče na vašu sreću, osećaj sreće. Ali, isto tako utiče i ono što radite. Posebno na ono što redovno ili svakodnevno radite.

Ako možete da odgovorite ’DA’ na jedno ili više od sledećih pitanja, kako nauka kaže, velike su šanse da dobro vozite i život, i posao, sve postaje ispunjenije.

’Jao meni’ – mora da se menja

Trudim se da budem pozitivna, ne srećna. Ovo je prva izjava ili pitanje na koje bi bilo dobro da odgovorite ’DA’.

Studija iz 2020. objavljena u The Journal of Positive Psychology utvrdila je da većina ljudi spada u jednu od dve osnovne kategorije:

Jedni su usredsređeni na to da budu srećni. Sreća je njihov cilj. Oni razmišljaju o sreći čak i u trenucima kada se osećaju srećno. Kada nisu srećni, misle da nisu uspešni. Suočeni s negativnim emocijama, imaju tendenciju da se bore i ocenjuju sebe kao relativno nesrećne.

Drugi su usredsređeni na to da budu pozitivni i optimistični. Oni traže načine da se osećaju i ostanu pozitivni. Organizuju svoj dan tako da maksimalno uvećaju pozitivne i maksimalno smanje ili izbegavaju negativne stvari i pojave. Kao rezultat ovakvog stava, oni negativne emocije doživljavaju kao sastavni deo života.

Otac i sin se igraju.

Zašto je važno da se usredsredite na to da budete pozitivni, ne srećni? Studija iz 2014. objavljena u Journal of Experimental Psychology otkrila je da je ’emodiverzitet’ ili raznolikost i relativna zastupljenost emocija koje ljudi proživljavaju, dobar predznak mentalnog i fizičkog zdravlja.

Čudno je to, ali istinito – ako želite da budete srećniji, ponekad treba da se osećate i tužno.

A kada se osećate tužno, ključ je da radite na problemu i utvrdite kako da okolnosti učinite boljim. Ključ je da pretvorite osećaje stresa ili anksioznosti u akciju. Stav ’jao meni’ treba da pretvorite u emocionalno neutralno stanje i na kraju taj minus pretvorite u plus ili optimizam, makar tako što ćete pronaći načine da osigurate da se to što se desilo ne ponovi.

Ne možete kontrolisati šta vam se događa, ali možete kontrolisati kako reagujete, učili su stoici. Ili u ovom slučaju prevedeno, ’ne mogu uvek biti srećna, ali uvek mogu da pokušam da ostanem pozitivna’.

Vaša budućnost uvek zavisi od vaših akcija sada.

Vreme napolju

Drugo pitanje je: Da li provodite vreme napolju, u prirodi?

Istraživanje iz 2019. godine objavljeno u Scientific Reports otkrilo je da provođenje dva sata sedmično napolju može značajno da poboljša opšte stanje i tela i duha. Zašto?

Moguće je zato što boravak napolju podstiče da se krećete. Studija objavljena u Frontiers in Psychology otkrila je da se psihološke koristi mogu postići i ako samo sedite u prirodnom okruženju (za razliku od urbanih).

Možda je stvar u tome da srećniji ljudi provode više vremena napolju, u prirodi. Ali, studija objavljena u Landscape and Urban Planning otkrila je da žene s rakom dojke koje su provodile dva sata sedmično u prirodi doživljavaju „obnovu kognitivnih resursa iscrpljenih stresom zbog dijagnoze i lečenja”, osećaju da su manje pod stresom.

Provedite napolju, u prirodi, bar nekoliko sati sedmično i pomoći ćete sebi i svom osećaju blagostanja i sreće.

Kad novac kupuje sreću

Potvrdan odgovor na pitanje: Da li kupujete sebi malo vremena? donosi mnogo dobrobiti u svakom smislu.

Istraživanje iz 2017. godine objavljeno u Proceedings of the National Academy of Sciences, zanimljiv je primer koji treba da imate na umu. Istraživači su anketirali hiljade ljudi koji su povremeno plaćali drugima da obavljaju zadatke koje oni nisu voleli ili nisu želeli da obavljaju.

Recimo, čišćenje kuće ili rad u dvorištu, obavljanje ritualnih, dosadnih poslova koje svako mora da odradi, ali ne želi uvek.

Žena se sprema da čisti kuću.

Rezultati su pokazali da su ljudi koji su bili spremni da potroše malo novca da kupe malo vremena bili srećniji i osećali su veće zadovoljstvo životom nego oni koji nisu.

Evo u čemu je stvar. Dok su relativno bogati ljudi koji su trošili novac da kupe malo vremena bili srećniji od relativno bogatih ljudi koji nisu, i ljudi na donjoj crti ekonomskog spektra koji su trošili novac da kupe malo vremena bili su srećniji od onih na donjem kraju ekonomskog spektra koji nisu. Nije, dakle, važno da li ste ekonomski ’jaki’ ili ne. Pitanje je da li ste spremni da kupite sebi malo vremena.

Istraživači su zatim dodali obrt time što su učesnicima dali izbor:

Kupiti stvari ili kupiti vreme.

Ispostavilo se da je kupovina vremena ostavljala ljude zadovoljnijim i srećnijim uz osećaj manje stresnog života, nego kupovina stvari.

Više novca može da vas učini srećnijim, ali važno je i šta radite s novcem koji imate.

Kupovina vremena će vas učiniti srećnijim samo ako vreme kupujete s namerom i svrhom. Kupujete ga da biste ga koristili na drugačiji način.

Umesto da čistite kuću, to vreme možete da provedete s porodicom ili prijateljima, da radite na projektu koji ste odlagali, ili da vežbate, da radite nešto što želite da radite u minutima koje ste kupili. Tek tada novac kupuje sreću.

Upoređujte sebe sa sobom

Da li upoređujete sebe samo sa sobom? četvrto je pitanje i željeni odgovor ’DA’.

Poređenja često ubijaju sreću. Upoređivanje s drugima psiholozi nazivaju ’relativna deprivacija’ ili ’uskraćenost ’. To su one situacije kada mislite da su stvari koje drugi ljudi imaju stvari koje i vi treba da posedujete, čak i ako vam nisu potrebne. Za mnoge niste ni znali da vam trebaju i da ih želite, dok ih niste videli kod drugih.

Istraživanje iz 2017. godine objavljeno u IZA World of Labor utvrdilo je da „relativna deprivacija pomaže u objašnjenju zašto prosečna sreća nije porasla uprkos dramatičnom porastu prosečnog prihoda širom sveta”.

Ključ za izbegavanje relativne deprivacije nije da izbegavate da znate za stvari ili osobine koje možda želite da posedujete. To je nemoguće.

Nasmejana devojka na plaži.

Ključ za izbegavanje relativne deprivacije nije da izbegavate susrete s ljudima čijem uspehu možete zavideti. To je takođe nemoguće.

Ključ je da znate šta želite. To su vaši ciljevi, vaši snovi, vaše ambicije, ono što vam pruža najveći osećaj ispunjenosti i sreće. I onda radite na tome da ih postignete, posedujete ili da postanete osoba sa željenim osobinama.

Jer, samo su dva poređenja važna.

Prvo je: Ko ste danas, u poređenju sa onim ko ste bili juče? Kada ovako sebe upoređujete, podsećate se koliko ste daleko dogurali.

Drugo je: Ko ste danas, u poređenju sa onim, kako se nadate, da ćete jednog dana postati?

Prijateljstva su dobitak

Razmišljam o prijateljima više nego o poznanicima, peta je izjava.

Nije tako teško usredsrediti se na izgradnju profesionalne mreže partnera, klijenata, zaposlenih, poznanika. Jedan od razloga je taj što tu postoji neki dobitak.

Ali, postoji veći dobitak u stvaranju istinskih i dubljih veza i odnosa od onih profesionalnih, ili prijateljstava na društvenim mrežama. Povećanje broja prijatelja u korelaciji je s vašim subjektivnim osećajem blagostanja. Istraživaje objavljeno u PLOS One otkrilo je da je udvostručavanje broja iskrenih, pravih prijatelja, u smislu koliko se osećate srećnijim, kao povećanje prihoda za 50 odsto.

Prijateljstva će vas učiniti srećnijim. Ako ste ljubazni prema ljudima koje ne poznajete – učiniće vas srećnijim, kao i ako bar delimično pomažete drugima.

Nauka je ovo potvrdila i verujte joj.