Nekome novac, nekome besparica. Zašto?
Poslednjih dvadeset godina svet je preplavilo na stotine hiljada naslova knjiga, pravaca i treninga koji otkrivaju tajnu novca. Puni su obećanja da nije neka velika nauka živeti u finansijskom blagostanju i uče kako se usredsrediti na novac i tako postati uspešan. Pa ipak, mnogi žive u besparici i velika zarada im baš ne ide od ruke.
Velika trka za novcem je u toku, i retko kome uspeva da se iz ove trke izvuče. Što je više poželjno, bogatstvo je cilj, bogati su cenjeni i poštovani, a kako psiholozi svedoče, većini ljudi danas novac okupira misli 24 časa na dan.
Reklo bi se da je obožavanje novca u toku.
Borba čovek – novac
Sličnu dijagnozu uspostavio je i psiholog i homeopata dr Valerij Sinjeljnjikov. Njegova praksa potvrđuje da je odnos prema novcu gorući problem, da je gotovo svaki čovek upleten u igru u kojoj se novcu služi, u kojoj je novac cilj, a ne sredstvo za život.
Šta u svojoj praksi i na predavanjima Sinjeljnjikov otkriva o novcu i borbi čovek – novac u kojoj poslednjih decenija čovek gubi na više nivoa?
Pre svega, Sinjeljnjikov podseća da novac nije ništa drugo nego predmet pomoću koga se mogu dobiti roba, usluge ili rad. Danas u velikoj meri olakšava život, ali on nije živ, i besmisleno je prema novcu gajiti ljubav. Ali, po ovom psihologu, problem je zapravo mnogo dublji i nekoliko je ključnih razloga zbog kojih neko ima novca, dok neko živi u besparici.
Skrivena podvala
„Prvo”, piše Sinjeljnjikov u svojoj knjizi Put ka bogatstvu , „da biste imali novca, morate umeti da ga koristite i da znate čemu on služi.
Novac je instrument koji treba da koristite da biste došli do stvari i usluga koje su vam potrebne za ostvarenje vaših namera, za korist vašu i drugih ljudi.
Zar se onda ne krije neka podvala u izjavi da treba da volite novac da biste ga privukli? I šta uopšte znači voleti novac? To je kao kad biste izražavali ljubav prema toalet-papiru ili WC šolji – ako ih nemam da ih privučem sebi. Zar to nije smešno?
Pre svega, ovakav odnos prema novcu rađa srebroljublje.
Novcem kupujete trenutne radosti koje vremenom postaju skuplje. Kao narkomanu, trebaće vam sve veća doza stvari za osećaje radosti. A za novac dobijate samo predmete, ne osećanja. Predmeti stare, osećanja nikada. I upravo naša osećanja stvaraju sve predmete na svetu”, u poglavlju o novcu piše Sinjeljnjikov.
Vlast i moć
Svi problemi sa novcem, zapravo, nastaju jer mu je čovek dodelio ogromnu energiju, vlast i moć , i smestio ga iznad sebe i iznad života. Novac je dobio ulogu narkotika.
„Prosudite i sami – većina ljudi se raduje kada dobije novac i postaje razdražljiva i zla kada ga nema. To je vrlo slično zavisnosti od narkotika. Jer, narkoman je zadovoljan kada dobije dozu, a zapada u krizu kada doze nema”, piše psiholog.
Ako znate kako deluje novac, vi ćete steći moć nad njim i tada on počinje da radi za vas, a ne vi za njega. „Od tog trenutka počinjete da gradite bogatstvo”, napisao je Sinjeljnjikov.
Kako deluje novac, odnosno, kako da vi steknete moć nad novcem?
Odnos prema novcu
Sinjeljnjikov ovako postavlja odnos prema novcu:
- Prisustvo bilo kog predmeta u vašem životu zavisiće isključivo od vaših misli u odnosu na taj predmet.
- Kada mislite o nekom predmetu, s njim ste u uzajamnom dejstvu na energetsko-informacionom nivou misli i pažnje i formira se ’polje saznanja’. Ovo polje je zajedničko znanje sa objektom o kom mislite (u ovom slučaju to je novac)
- Ako vam nedostaje novac kao sredstvo, to je isključivo zato što se negde na nivou podsvesti odričete novca. Možete govoriti da ga želite, da vam je potreban, ali to su samo reči. Važna su samo vaša osećanja prema novcu koja jedina odražavaju vaš istinski odnos.
- Negativne i destruktivne misli prema novcu, osećaj egzistencijalnog nemira i razna predubeđenja stvaraće prepreke pojavljivanju novca. Odatle dolazi čitav niz problematičnih situacija: mala plata, gubitak posla, gubitak novca i ostalo.
Kakvi ste prema sebi?
Sinjeljnjikov nastavlja dalje u nizanju uzroka besparice.
Na svojim predavanjima ne propušta da podvuče da je prisustvo novca u vašem životu direktno uslovljeno time kako se vi odnosite prema sebi, koliko sebe cenite i poštujete.
„Količina novca je upravo proporcionalna količini uvažavanja samog sebe”, napisao je Sinjeljnjikov, koji voli da sprovodi male ankete u kojima ispituje sagovornike koliko misle da vrede. Dobija gotovo neočekivane odgovore, ali oni potvrđuju proporciju ’novac – uvažavanje’ . Često od ljudi čuje da misle da ne vrede ni prebijene pare ili da pak vrede onoliko koliko upravo zarađuju ili kolika je vrednost nekretnine u kojoj žive. Njihovu finansijsku situaciju potvrđuju dobijeni odgovori.
Kako se vi odnosite prema sebi? Koliko vi mislite da vredite? Odgovori će vam oslikati vaš odnos prema novcu i finansijski saldo, kako to voli da istakne psiholog Sinjeljnjikov.
Osnovni uzroci besparice
„Ako vam nije potrebno da zakucavate eksere, onda vam ne treba čekić, a to znači da ga nećete držati u ruci.
Ako su vam u kući cevi i ventili u redu, nećete zvati vodoinstalatera. Nije vam potreban. Logično.
Tako je i sa novcem. Ako ga nemate, nije vam ni potreban. I, sada ćete se ljutito pobuniti i reći da vam novac treba, znate da vam treba i znate i koliko”.
„Dragi moji”, piše Sinjeljnjikov i dodaje: „Sve su to prazne reči. Prazne su jer iza njih ne stoje slike, nema odgovarajućih emocija, osećanja”.
Morate tačno znati šta hoćete. Ne šta nećete, već šta hoćete.
Zašto živite? Kuda stremite? Koji je vaš životni san?
Depresija, povlačenje u sebe, gnev, razdražljivost, ojađenost i tuga sigurni su pokazatelji odsustva želje za životom. Ako prepoznajete u sebi ova stanja, šta će vam onda novac? Ne treba vam. „Novac je za one koji žele da žive, koji bi da promene ovaj svet”, svima poručuje autor i psiholog Sinjeljnjikov.
„A šta vi želite?”, sada bi vas jasno i glasno pitao pomenuti psiholog. Šta ćete reći i šta osetiti?