Letnji solsticij – najduži dan za susret sa „sopstvenom svetlošću”

Kao dete, volela sam najduže dane u godini, koji su značili više igre na ulici, bose noge i branje trešanja u komšijskom dvorištu. Imala sam osećaj da vreme sporije prolazi i da dan ima beskrajno prostora za sve što želim da doživim. Večeri su trajale dugo, nebo je menjalo boje satima, a svet je izgledao kao da nije u žurbi. Taj osećaj svetlosti, širine i vremena koje se ne štedi, ostao je u meni i danas.

Možda upravo zato svake godine s posebnom pažnjom dočekujem letnji solsticij 21. juna – najduži dan u godini i zvaničan početak leta na severnoj hemisferi. Sa astronomskog stanovišta, to je trenutak kada Sunce dostiže svoju najveću prividnu visinu na nebu. Dan je najduži, a noć najkraća. Nakon tog vrhunca, svetlost će i dalje biti prisutna, ali će dani, gotovo neprimetno, početi da se skraćuju.

U ritmu prirode

Zanimljivo je da su gotovo sve stare civilizacije pridavale veliki značaj ovom periodu. Ljudi su vekovima posmatrali ritmove prirode i znali ono što danas često zaboravljamo – da smo i mi deo tih ritmova. Iako živimo okruženi tehnologijom, klimatizovanim prostorima i veštačkim osvetljenjem, naše telo i dalje veoma snažno reaguje na prirodne cikluse svetlosti. Nauka danas potvrđuje da količina dnevne svetlosti utiče na lučenje hormona, kvalitet sna, nivo energije, raspoloženje i funkcionisanje nervnog sistema.

Sunčeva svetlost učestvuje u regulaciji cirkadijalnog ritma – unutrašnjeg biološkog sata koji upravlja mnogim procesima u organizmu. Kada smo više izloženi prirodnoj svetlosti, često osećamo više energije, veću motivaciju i bolju mentalnu jasnoću. Nije slučajno što se tokom letnjih meseci mnogi ljudi osećaju otvorenije, društvenije i spremnije za nove početke. Kao da priroda svojim primerom pokazuje šta znači biti u punom izrazu života.

U astrologiji, letnji solsticij označava ulazak Sunca u znak Raka. Nakon perioda spoljašnje aktivnosti i kretanja, pažnja se polako usmerava ka domu, porodici, emocijama i onome što nam pruža osećaj pripadnosti. To je zanimljiv spoj dve energije: spolja imamo maksimum svetlosti, a iznutra dobijamo poziv da se povežemo sa svojim emocionalnim svetom.

Upravo zato, ovaj period kod mnogih ljudi ima potencijal da otvori važna pitanja:

·   Gde sam danas u svom životu?

·   Šta je sazrelo da „ugleda svetlost dana i zasija” u mom životu?

·   Šta je ono što me „mrači” i vreme je da otpustim?

·   Šta želim da negujem u narednim mesecima?

U svom radu sa zvukom, glasom i dahom često primećujem koliko je čoveku potrebno da se povremeno vrati sebi. Većina nas živi u neprekidnom nizu obaveza, informacija i spoljašnjih zahteva. Toliko smo usmereni na ono što treba uraditi da retko zastanemo da osetimo ono što se dešava u nama.

A upravo je prisustvo mesto na kome počinje svaka promena. Kada usporimo, dah postaje dublji. Kada dah postane dublji, nervni sistem dobija signal da je bezbedan. Kada se telo opusti, počinjemo jasnije da čujemo sebe.

Simbolika solsticija

Zato volim simboliku solsticija. On nas ne poziva da budemo više. Ne traži od nas da postanemo uspešnije, savršenije ili produktivnije. Poziva nas da prepoznamo ono što već jesmo. Da osvestimo koliko smo porasle, koliko smo naučile, koliko smo puta ustale nakon padova koje možda niko nije video. Za mnoge žene, posebno nakon četrdesete godine, svetlost više nije povezana sa spoljašnjim dokazivanjem. Ona postaje unutrašnja, tiha i stabilna, a zapravo svetlost iskustva, mudrosti, intuicije i autentičnosti.

Kada posmatramo život kroz prizmu energije, možemo reći da je solsticij trenutak maksimalne ekspanzije. U prirodi je sve vibracija. Svetlost je vibracija. Zvuk je vibracija. Naše misli, emocije i stanje svesti takođe nose svoju frekvenciju.

Možda upravo zato najduži dan u godini nije poziv da uradimo više već da budemo prisutnije. Kako?

Da osetimo sunce na licu.

Da čujemo sopstveni dah.

Da provedemo vreme s ljudima koje volimo.

Da se setimo da život nije samo lista obaveza, već iskustvo koje treba živeti.

Shutterstock.com

Tri jednostavna rituala

Evo mog predloga za tri jednostavna rituala za letnji solsticij:

1. Buđenje uz izlazak sunca

Osnovni i najlepši ritual ovog dana jeste buđenje uz izlazak sunca. Ne u smislu obaveze već u smislu susreta s novim danom. Otvorite prozor ili izađite napolje i nekoliko minuta posmatrajte kako se svetlost polako pojavljuje. Dišite duboko i dozvolite sebi da osetite početak dana bez žurbe.

2. Šetnja u tišini

Odvojite najmanje dvadeset minuta za šetnju bez telefona, muzike i razgovora. Posmatrajte svetlost, boje, zvuke prirode i ritam svog disanja. Ova jednostavna praksa vraća nervni sistem u stanje ravnoteže i pomaže da se povežemo sa sopstvenim unutrašnjim ritmom.

3. Pismo sebi do zimskog solsticija

Napišite sebi pismo koje ćete otvoriti za šest meseci, na zimski solsticij. Zapišite kako želite da se osećate, šta želite da negujete i šta želite da razvijete u sebi tokom narednog perioda. Kada priroda bude ulazila u period tame, podsetićete se svetlosti koju ste u sebi posadili upravo sada.

Letnji solsticij svake godine nas podseti na jednostavnu istinu: svetlost nije tu da bismo joj se divili izdaleka. Ona je tu da nas podseti ko smo kada prestanemo da se krijemo u sopstvenoj ili senci drugih ljudi. Ko smo kada sijamo baš kao Sunce u našoj životnoj galaksiji!

I zato ovog najdužeg dana u godini ne pitajte samo šta želite da ostvarite, već se pitajte:

Gde još uvek umanjujem svoju svetlost?

Šta bi se dogodilo kada bih sebi dozvolila da zasijam punim sjajem?

Jedva čekam da čujem odgovore!

Grlim vas glasom,

Ana

Naslovna fotografija-Shutterstock.com