Relativizacija zla
Svet krupnim koracima grabi ka ivici ambisa, i to nije samo zbog ratova, hemijskih i informacionih otrova, zbog otvorenog nasilja, slavljenja smrti i indukovane masovne konfuzije, nego pre svega zbog sve očitijeg rušenja moralnog sistema na kome počiva poredak stvari.
Samo u prošloj nedelji dve naizgled male priče dokazuju programirano satanističko ludilo koje se nesmetano širi javnim prostorom.
Naime, svetska pop zvezda Tejlor Svift se udala, i dala pozamašnu donaciju Fondaciji za decu Dolivud, čuvene kantri zvezde Doli Parton, a Doli joj se zahvalila na mreži Iks, pokazujući đavolji znak rukom i pitala da li će dobiti prvorođeno dete iz tog braka?!?
Bizarnost ovog pitanja i đavoljeg znaka otvorila je ponovo mračne priče o okultu i žrtvovanju dece, užasne priče aktuelne i u moderna vremena, priče koja od skandala Epstajn ne jenjava. (Zanimljivo, nijedan korisnik „usluga” Epstajnove mreže nije uhapšen!) I još zanimljivije je to što se, na primer, Alen Deršovic, čuveni advokat, inače jedan od posetilaca mračnog ostrva, poslednjih meseci zdušno bori da se snizi starosna granica za kriminalizaciju seksualnih odnosa sa decom!
Uz to, kao dodatak ovom talasu morbidnosti, Randal Adam Fajn, američki političar iz Floride, ovih dana je dao bizaran intervju u kome je utvrdio da nisu sve civilizacije jednake, da ljudi vole da misle da su svi ljudski životi jednako vredni. Fajn misli da to nije istina, i da su postojala vremena kada je „u nekim civilizacijama jedenje ljudi bilo OK”. Dodao je, kao da govori o „masti i hlebu”, da su postojale civilizacije u kojima je „žrtvovanje dece bilo OK”. Da li je mislio samo na drevnu Kartaginu, Asteke, neka afrička plemena, na Japance koji su iz ritualnih razloga pojeli četiri američka vojna pilota u Ogasavara incidentu 1944, ili odobrava aktuelne prakse, nije više ni bitno.
Zvučalo je to kao pokušaj relativizacije užasa i uvođenje u normu jezivih tradicija, ne samo drevnih civilizacija i „primitivnih civilizacija” nego i okultnih praksi tajnih društava.
Ideja da svi ljudski životi nisu jednako vredni, mogla se otvoreno čitati poslednjih godinu dana, na primer, u svim izjavama podrške projektu sravnjivanja Palestine sa zemljom, ali ovako otvoren diskurs o deci, smrti i seksu, i žrtvovanju drugog (dece!!!) samo je početak mnogo ozbiljnije boleštine.
A ta boleština leži u tendencioznom labavljenju društvenih reakcija na užase koji se događaju svuda oko nas.
Nijedna kultura koja je prigrlila moralni relativizam, nije opstala.