Nek nas iznenadi neko čistom dušom, toplim rečima, zagrljajem

Pitam se danas, šta je lepše? Kad se zaljubiš zimi ili kad se zaljubiš leti?

Sećate se, rasli smo uz pesme koje opisuju lepotu zaljubljivanja leti. Pa šetnja uz more, pa vetrić. Bilo je u pesmama svega. I kratkih haljina i dugih noći i letnjih kiša i otvorenih bioskopa. Plivanja nizvodno i uzvodno, glisiranja i laganih vožnji barkom.

Brojanja zvezda, noćnog kupanja, a bogami i dočekivanja zore na plaži.

Naravno, razmišljam šta je lakše. Kad čekaš da te neko zove leti ili dok pada sneg?

Spremaš se da izađeš, pa agonija šta obući. Pa ako je hladno, izgledam ko medved, a ako je vruće, doći ćeš sva znojava.

U našim godinama, sve se mislim je lʼ pristojno da ti srce zaigra? Da čekaš nečiji poziv?

Da kupim novi karmin, a imam i onaj džemper koji nisam obukla bar tri godine. Volela bih da me izvedeš negde romantično. Kao iznenađenje.

Da se ponovo zaljubim u tebe! Ovoga puta tokom zime.

Kao iznenađenje i tebi samom. Seti se…

Nek svakog od nas iznenadi neko ovih dana čistom dušom, toplim rečima, zagrljajem.

Jer tu smo da bismo našli ljubav u svemu.

Može jedan ljubavni film dok se krčka sarma.

Jer ko misli da može ljubiti Tebe, a mrzeti brata svoga, lažljivac je i po mraku hoda. Stoga nam ti, Gospode, izvore daruj da istinito volimo sve ljude. Amin.