Kad srce stiska gas, a mozak kočnicu
Da li srce i mozak treba da budu povezani da bismo govorili o uspešnoj ljubavi?
Ljubav je veoma važna reč, a isto tako i reč koja nas najviše zbunjuje.
Rekla bih da je, u stvari, nedokučivost prava priroda ljubavi, jer što se više trudimo da je uhvatimo, to nam ona sve više izmiče.
I svetovni i religijski mislioci smatraju da ljubav ima centralnu ulogu u našem životu.
Puno je knjiga, pesama i filmova u kojima tematika ljubavi ima ključnu ulogu, i često smo i svedoci da je razum pružao otpor snazi srca, pa je ljubav bila na gubitku.
Zato ovaj tekst treba da otkloni zabunu koja prati pojam ljubavi i da našu pažnju skrene na onu vrstu ljubavi u kojoj nam je neophodna i razumska prisutnost da bismo sačuvali i svoje emocionalno zdravlje.
Euforično iskustvo zaljubljivanja
Ljubav ne treba tražiti – sakriće se od vas.
Ako je prizivate da dođe jer ste sada spremni da je primite – izmaći će vam.
Ljubav je kao nezvani gost. Doći će kada ona hoće.
Ona mora biti u ravnoteži, a ne u euforiji.
Kako bismo objasnili ponašanje sažeto u tvrdnji – učinila sam to iz ljubavi prema njemu?
Ovim pokušavamo da opravdamo niz naših neracionalnih postupaka, kada je srce bilo u gasu a razum poklekao, dok smo mi pokušavali da napunimo naš „emocionalni rezervoar” ljubavlju, zaboravljajući da nam je ljubav bila potrebna mnogo pre nego što se zaljubimo u nekoga, još u detinjstvu.
Ali, emocionalna potreba za ljubavlju nije samo fenomen detinjstva. Ta potreba nas prati i u odrasloj dobi, zato je važno da napravimo dobar sklad između razuma i našeg ljubavnog osećaja.
Na svom vrhuncu, stanje zaljubljenosti je euforično!
Želimo da provodimo sve vreme sa voljenom osobom, ona nam je stalno u mislima, budimo se razmišljajući o njoj, mogli bismo se ljubiti beskrajno, a kada se zagrlimo, vreme kao da je stalo…
Zapravo, mi smo u predvorju raja, emocionalno opsednuti jedno drugim. Razum nema kočnicu!
Šta je ljubav koja sadrži i kočnicu razuma
Ta vrsta ljubavi u suštini je utemeljena na emocijama, ali nije opsednutost. To je ljubav koja ujedinjuje razum i emocije.
Ona obuhvata volju i zahteva disciplinu, prepoznaje potrebu za ličnim razvojem i usavršavanjem. Naša najosnovnija emocionalna potreba nije da budemo zaljubljeni, nego da volimo i budemo voljeni, da upoznamo i doživimo ljubav koja proizilazi ne samo iz emocije i nagona, nego i iz razuma i sposobnosti biranja.
Takva vrsta ljubavi zahteva napor i posvećenost, osluškivanje i onoga što nam razum poručuje.
Srce je sporije od uma! Um zna kako bi treblo da se ponašate, ali srce to ne zna.
To je zato što su vaša osećanja smeštena dublje u vašem srcu. Ljubav vas je pronašla i dajete celu sebe bez računa i straha i učinile biste i nemoguće, ne sputavate svoje emocije, ali razum je tu da „ukoči” jedno od najgorih osećanja – verovanje da niste bitni, koje često bude posledica osećaja da ste se nekom bezrezervno dali.
Zastanite i skinite nogu sa gasa, možete vi to i bez kritizerskog uma, jer mi smo žene koje mogu skoro pa sve.
Svesne da sjajna veza nije ona koja dobro počinje, u euforiji, već ona koja dobro završava.
Pametno izaberite čak i njen završetak!
Savet za kraj
Izrazi ljubavi su mali u poređenju sa velikom stvari koja iza nje počiva.
Zato, kada vas ljubav pozove, pođite za njom iako su njene staze tegobne i strme.
A kada vas zagrli – prepustite joj se, uvek imajući na umu da vas mač sakriven u ljubavnom zanosu može povrediti. Zato budite „u gasu”, ali uvek spremni da zakočite!