Na koliko da zamrznemo tople zagrljaje i poljupce

Maske i rukavice su podsetnik da je u vreme korone rizičan izliv emocija koji uključuje lepezu dodira, i da mali komadi platna i lateksa čine razliku između izolacije i slobode

Mi smo srdačan i druželjubiv narod, ali dok je korona među nama ove lepe osobine moraćemo da zaboravimo. Maske i rukavice biće podsetnik da je rizičan svaki izliv emocija koji uključuje lepezu dodira, zagrljaja i poljubaca, i da mali komadi platna i lateksa čine razliku između izolacije i slobode.

Pre mesec i po Francuzi i Italijani uporno su ponavljali da ne mogu da se odreknu susreta sa prijateljima, zagrljaja i poljubaca, i mada je to zvučalo nerazumno, zapravo je bilo razumljivo, jer su ovi mali društveni rituali deo identiteta polovine čovečanstva.

Prijateljski i romantični poljupci deo su identiteta polovine čovečanstva

Statusni simbol

O poreklu poljupca stručnjaci imaju različito mišljenje, dok jedni smatraju da je to instinktivan čin, drugi kažu da ga je Aleksandar Veliki doneo u Evropu iz Indije. U kontekstu pandemije zanimljiva je tvrdnja da je poljubac bio značajna poluga u evoluciji čovečanstva, jer dodirom usnama ljudi razmenjuju više desetina miliona bakterija, što je osnažilo imunitet naših dalekih predaka.

Poljupci, koji su kroz istoriju veličani i zabranjivani, nisu samo romantični ili prijateljski gestovi. Oni su, takođe, bili pokazatelj društvene hijerarhije; ljudi istog statusa ljubili su se u usta, a potčinjenima su bili namenjeni obrazi, ruke, stopala, porubi odeće ili zemlja po kojoj hodaju „uzvišeni”.

U prošlosti vladari su pokušavali da zabrane poljupce, ali uzalud, jer ljudi očigledno vole da se ljube

Pojedini vladari pokušavali su, zbog kuge i drugih bolesti, da zabrane ljubljenje, ali to im nije pošlo za rukom, baš kao ni crkvenim velikodostojnicima koji su u tom činu nalazili greh. Ljudi jednostavno vole dodir kože i usana. Kada su francuske zdravstvene vlasti prošlog meseca upozorile da je zbog virusa prošlo vreme toplih zagrljaja i „cmakanja”, jedno istraživanje je pokazalo da je više od polovine Francuza nastavilo da se ljubi u oba obraza.

Deca cveća bez tabua

Uprkos riziku, ovi običaji opstaju jer su mnogo složeniji nego što se to čini. Džuli Enfild, autorka knjige Intimna istorija poljupca, kaže: „Sve počinje poljupcem. Rađamo se u prvom poljupcu svojih roditelja, a naša najranija sećanja jesu sećanja na majčine nežne poljupce. Od svih poljubaca koji slede, nijedan nije intenzivniji od prvog romantičnog poljupca.”

Kako da promenimo način života, ponavljali su Italijani, sve dok strašne slike ovu dilemu nisu preobratile u borbu za život

Iz familijarnog i prijateljskog kruga poljupci su izašli 1968. godine sa hipi pokretom. Deca cveća, pod sloganom Vodite ljubav, a ne rat, razbijala su tabue i doprinela seksualnom oslobađanju, a poljupci na javnom mestu postali su uobičajeni. Ali, društveni običaji se razvijaju i menjaju, pa su krajem prošlog veka kancelarije bez zidova demokratizovale kontakte među zaposlenima, a zajednički doprinos poslu manifestovao se i kolegijalnim (korporativnim) zagrljajem ili poljupcem u obraz – jednom, dva ili tri puta, kako je uobičajeno u Srbiji.

Ovi topli rituali, prijateljski ili romantični, tako uobičajeni u Evropi, morali bi, prema zdravstvenim preporukama, da budu zamrznuti izvesno vreme. Kao i rukovanje, tapšanje po ramenu, nežni dodiri pesnicom u telo, pa čak i ono novo koronaško pozdravljanje laktovima u koje smo donedavno, prema preporukama medicinara, mogli da kijamo i kašljemo…

Kako da promenimo način života, ponavljali su Italijani, sve dok strašne slike i ispovesti o zarazi ovu dilemu nisu preobratile u borbu za život. A to i njih, i nas, i veći deo sveta čeka i kad izađemo iz karantina.