Biram Beograd

Rođeni smo blagosloveni mogućnostima za putovanje i na dobroj poziciji na planeti – blizu planetarnih turističkih dragulja; uz to – većinu naših života vize nam nisu bile potrebne.

Sad već u zrelim godinama, imamo omiljeni restoran u Parizu, sećanje na nedostižan butik u Londonu, emotivnu priču sa putovanja po Italiji, Portugalu, deci poluispričane, pola neispričane priče sa skijanja u Poljskoj, Francuskoj, Austriji i onom planinskom domu u Sloveniji. Dok se prisećam snegova, smejuljimo se, sećanja nam donose spokoj, a mir u duši briše bore. To svi znaju!

U naše vreme, svako je birao neki grad na svetu da bude njegov. Da mu se vraća kao kad se vraća sebi!

Kroz knjigu, film, sliku ili neku omiljenu ličnost. Maštale smo kao mlade kako bi izgledalo da živimo negde drugo.

Moj odabir je uvek bio Beograd. Dunav je uvek imao sve odgovore na moja pitanja.

Olja Ivanjicki, Jelisaveta Načić, Draga Ljočić, Isidora Sekulić, Milunka Savić, kao i mnoge druge veličanstvene ličnosti svog vremena, takođe su svoje srce poklonile Beogradu.

Zbog košave i ćevapa, zbog Zemunske pijace i alasa, zbog mirisa lipe i zagrljaja na Kalemegdanu, zbog sebe i zbog mirisa pečenih paprika.

Zbog ukusa vrućeg hleba i seckanja belog luka, crnih noktiju od ljuski zagorelih crvenih „kurtovskih kapija” – ajvar je jesen, a naša pesma je 442 do Beograda.

Koja je vaša pesma ove jeseni?

Dostojno jest.