Hodajte danas da biste se setili svega u starosti

Fizička aktivnost, umerenog do visokog intenziteta, u srednjoj životnoj dobi utiče na manju verovatnoću oštećenja mozga u kasnijim godinama

Koliko sam samo tekstova napisao o hodanju, trčanju i vožnji bicikla i svim zdravstvenim koristima od njih, i opet tako malo ljudi vežba. Naučio sam da nekad strah za sopstveno zdravlje može da pomogne. Skorašnji članak koji sam pročitao u časopisu Neurology otkriva da fizička aktivnost, umerenog do visokog intenziteta, u srednjoj životnoj dobi utiče na manju verovatnoću oštećenja mozga u kasnijim godinama.

Očigledno je da fizička aktivnost opet ima efekte koji ne mogu da se postignu ni lekovima, čak i u takvim stanjima kao što je demencija. Istraživanje sugeriše da bi vežbanje od sat vremena i 15 minuta nedeljno ili više, tokom srednjih godina, moglo biti važno za očuvanje strukture mozga.

Šetnja s partnerom može da bude dodatno motivišuća, dok sa prijateljem imate vreme koje inače retko nalazite u regularnom dnevnom ritmu

Pozitivni rezultati

Istraživači su klasifikovali 1.604 učesnika prema vremenu vežbanja tokom nedelje, prvo na početku studije, a zatim još dva puta kasnije. Istraživači su ih klasifikovali u četiri grupe: one koji ne vežbaju i one koji vežbaju niskim, srednjim i visokim intenzitetom. Učesnici, prosečne starosti 53 godine, pregledani su pet puta tokom 25 godina.

Na kraju studije, istraživači su tražili lezije, povrede ili bolesti na mozgu učesnika i merili sivu i belu moždanu masu. Nakon obrade demografskih podataka i faktora životnog stila, otkriveno je da su ljudi koji nisu vežbali imali 47 odsto više malih oštećenja mozga od ljudi koji su vežbali umerenim i visokim intenzitetom.

Kao i kod svake studije, postojala su neka ograničenja, pre svega zbog toga što su učesnici sami prijavljivali fizičku aktivnost, što često nije u potpunosti tačan podatak. Limit studije takođe je u tome što istraživači nisu uključili fizičku aktivnost u vezi sa radom ili ostalu fizičku aktivnost van treninga.

Ovo istraživanje pokazalo je još nešto, a to je da samo trećina ljudi misli da je moguće smanjiti rizik od razvoja demencije, u poređenju sa 77 odsto onih koji veruju da je moguće smanjiti rizik od srčanih bolesti.

Ono što je dobro za vaše srce, dobro je i za vaš mozak

Tri puta nedeljno sat vremena

Međutim, iako ne postoji siguran način sprečavanja demencije, naš mozak svakako ne funkcioniše izolovano od ostatka našeg tela. Prema rečima dr Palta, glavnog istraživača, pravilo je – ono što je dobro za vaše srce, dobro je i za vaš mozak.

I ovaj rad pokazuje da fizički i mentalno aktivni ljudi, koji se uravnoteženo hrane, ne puše, piju u preporučenim granicama, održavaju telesnu težinu, holesterol i krvni pritisak u granicama, mogu da očekuju ne samo da budu zdravi, već i da nemaju promene na mozgu i dostignu lepu starost.

Pa u čemu je veliko otkriće? Dobili smo informaciju koju smo mogli da očekujemo. Ali je pohvalno što je upotrebljeno toliko godina u praćenju ljudi, da bi se dokazalo da fizička aktivnost opet može da pomogne tamo gde i lekovi ne mogu.

Sve to očigledno nije dovoljno, jer u našoj zemlji, prema raznim podacima, ne vežba redovno više od 10 odsto populacije. Kada kažem redovno, mislim na tri puta nedeljno sat vremena ili minimalnih 150 minuta nedeljno. Postoji toliko različitih parametara koji se prate i preporuka, i prosto je neverovatno koliko je malo ljudi spremno da ih ispuni.

Da završim sa nečim jednostavnim – hodanjem. Za cilj od 10.000 koraka verovatno ste toliko puta čuli. Danas ga je toliko lako izmeriti, jer je to moguće na svakom mobilnom telefonu.

Međutim, u studiji iz 2019. godine, koju su vodili istraživači sa Harvarda (Harvard Medical School), meren je broj koraka kod skoro 17.000 žena (prosek godina 72) tokom četiri godine. Pokazalo se da je većina hodala manje od 10.000 koraka.

Samo trećina ljudi misli da je moguće smanjiti rizik od razvoja demencije, u poređenju sa 77 odsto onih koji veruju da je moguće smanjiti rizik od srčanih bolesti

Najmanje aktivne žene su u proseku hodale oko 2.700 koraka dnevno, a samo malo povećanje hodanja, na 4.400 koraka, smanjilo je stopu smrtnosti za 40 odsto, što se povećavalo sve do 7.500 koraka dnevno, kada su stope smrtnosti izravnane.

Pošto sam o hodanju već pisao, podsetio bih vas na glavne preporuke:

1. Menjajte rutu. Hodajte u delu grada koji volite, ili u delu grada koji želite da upoznate.

2. Podelite vreme za šetnju. Ako je cilj 60 minuta dnevno, podelite to u dve šetnje od 30 minuta, pogotovo ako nemate vremena da se posvetite hodanju u celosti.

3. Menjajte vreme hodanja. Ako redovno šetate ujutro, probajte uveče ili obrnuto.

4. Šetajte s partnerom ili s prijateljem. Šetnja s partnerom može da bude dodatno motivišuća, dok s prijateljem imate vreme koje inače retko nalazite u regularnom dnevnom ritmu.

5. Slušajte omiljenu muziku ili audio-knjigu.

6. Nagradite sebe. S vremena na vreme kupite nove patike za hodanje, sportsku opremu ili možda dobre blutut slušalice.

I nikada ne zaboravite da ćete imati lepšu starost i verovatno manje problema s pamćenjem i sećanjem, oličenim u tako strašnim bolestima kao što su demencija i Alchajmer.