Beogradski maraton – mesto druženja, smeha i novih granica
„Gde je srce Beograda? Svugde i nigde. Duh Beograda je, najzad, i u osećanju da ste kod kuće, da ne možete propasti jer ste među svojima…”
Reči Mome Kapora, slikara i pisca vanvremenskih književnih dela, zvuče toliko istinito i osećajno – svi se u Beogradu, u nekom trenutku, osećaju kao kod kuće. Prestonica Srbije je često mesto velikih događaja, bilo da su umetnički ili sportski, i uvek ima mesta za sve. Prošli mesec je, slobodno možemo tako da kažemo, obeležio najmasovniji sportski događaj – Beogradski maraton.
To nedeljno jutro počelo je nešto drugačije, veselom muzikom uz koju se zagrevalo preko 13.000 učesnika. Na tu brojku dodajte roditelje, sestre i braću, prijatelje, kolege i slučajne prolaznike koji su čekali takmičare na cilju, pratili ih rutom kojom su trčali, bodrili transparentima, aplauzima… Beograd je 28. aprila bio centar zbivanja!
U organizaciji učestvovalo oko 2.500 ljudi
Ovogodišnji slogan manifestacije bio je „Uvek više” i, u skladu sa njim, ostvareni su visoki ciljevi koji su bili postavljeni. Tradicionalno, start je bio kod Crkve Svetog Marka, a cilj na Terazijama. Distance su bile od 10, 21 i 42 km. Najduža trka startovala je već u 8 časova, a pre nego što je počela, intonirana je himna Srbije.
Iako su brojne ulice u centru grada i na Novom Beogradu bile zatvorene, a 98 linija javnog gradskog prevoza izmenilo svoje trase, ništa tog dana nije smetalo Beograđanima koji razumeju značaj takvog događaja koji je u njihov grad doveo oko 3000 stranih takmičara iz 72 zemlje širom sveta.
Fotografija: © lightman_pic / Shutterstock.com
Direktor Beogradskog maratona Darko Habuš je uoči manifestacije naglasio da je briga o trkačima najvažnija, a da je u samu organizaciju uključeno oko 2.500 ljudi. Na ulicama su bili i volonteri Crvenog krsta koji su bili na usluzi učesnicima kojima je bila potrebna pomoć, dok su na samoj stazi bile postavljene tri poljske bolnice, po uzoru na velike svetske maratone.
„Ove godine imaćemo softversku podršku koju smo testirali u novembru i u svakom momentu znaćemo gustinu trkača na samoj stazi, kao i gde se nalaze sva naša vozila na samoj stazi, preko kontrole GPS uređaja. To će nam omogućiti da znamo tačno gde se koji trkač nalazi pa ćemo sukcesivno moći da otvaramo ulice. To je veliko organizaciono unapređenje Beogradskog maratona, a sve zbog toga da se omogući što je moguće bolje kretanje našim sugrađanima”, najavio je tada Habuš.
Sertifikat Svetske atletike
Beogradski maraton ima tradiciju dugu skoro četiri decenije, a za to vreme je stekao izuzetan ugled kako u domaćim, tako i međunarodnim okvirima. Iz godine u godinu manifestacija raste, usavršava se i postaje nezaobilazno mesto mnogih profesionalnih sportista, ali i rekreativaca.
U prilog tome svedoči podatak da je uvršten u kalendar Svetske atletike, a ima i status događaja od posebnog značaja za Grad Beograd. Sertifikat Svetske atletike predstavlja i potvrdu kvaliteta organizacije trka, ali i ispunjavanje najviših standarda ostalih segmenata samog događaja.
Dobra organizacija, veliki broj ljudi uključen u proces i posvećenost usavršavanju dali su odlične rezultate, koji će sigurno iz godine u godinu biti sve bolji.
„Naš veliki cilj je da organizujemo Evropsko prvenstvo u uličnom trčanju 2027. godine (u disciplinama 10 km, polumaraton i maraton) i verujem da će 18. oktobra Savet Evropske atletike odlučiti da mi budemo domaćini”, izneo je planove za budućnost Darko Habuš.
Kenijski atletičari odneli pobedu
U maratonskoj trci na 42 kilometra i 195 metara startovalo je 2.000 takmičara, a ovogodišnji pobednik je kenijski atletičar Gilbert Kipleting Čumba, sa vremenom od 2 sata 11 minuta i 47 sekundi što je za minut duže od rekorda koji i dalje drži Džafet Kosgeji iz Kenije. U ženskoj konkurenciji pobedila je njegova sunarodnica Ema Čeruto Ndiva, koja je istrčala trku za 2 sata 31 minut i 31 sekundu.
Fotografija: Kenijska atletičarka Ema Čeruto Ndiva na cilju © Burga’sPhotos / Shutterstock.com
Marokanski atletičar Mohamed El Gauzani pobedio je u kategoriji polumaratona, dok je u istoj kategoriji za žene pobedila kenijska atletičarka Valentina Džebet.
Humanitarni karakter maratona
Ukoliko nikada niste prisustvovali maratonu u Beogradu, ono što bi trebalo da znate je da se ne radi samo o trčanju, već su u srcu manifestacije druženje i dobro raspoloženje. Ulice prestonice su ispunjene nasmejanim licima, pozitivnom energijom, gledaocima, posebno onim najmlađim, koji bodre takmičare…
Takođe, Beogradski maraton ima i humanitarni karakter. Tako je ove godine fondacija Heroji Beogradskog maratona od 1. marta aktivirala poseban humanitarni broj, a inicijativa je realizovana uz slogan – Ljubav u pokretu. Slanjem SMS poruke sa sadržajem „heroji” na broj 3023 donira se 200 dinara, a prihod je namenjen upravo poboljšanju kvaliteta života osoba sa invaliditetom, koje takođe učestvuju u maratonu, hrabro prelazeći kilometre u invalidskim kolicima.
Na zvaničnom sajtu Fondacije se navodi da o značaju pokretanja te humanitarne akcije najbolje svedoči podatak da čak 730 hiljada ljudi u Srbiji čine osobe sa invaliditetom, što predstavlja 10 odsto stanovništva zemlje.
„Statistički podaci pokazuju i da je samo 13 odsto njih radno angažovano i da shodno tome veliki broj njih živi u siromaštvu. Cilj fondacije Heroji Beogradskog maratona je da ovom kontinuiranom akcijom doniranja konkretna pomoć stigne do onih kojima je najpotrebnija”, kažu iz Fondacije.
Devedesetogodišnji maratonac
Maraton je mesto susreta različitih nacija i godina, jer nema prepreka niti ograničenja za one koji žele da učestvuju. Na društvenim mrežama se pojavio snimak deda Vlade, koji u svojoj 90. godini samouvereno ide u pohod na maraton.
Uz malu pomoć, naravno, ali njegova želja i volja su dokaz da se čelična volja ne može slomiti i da godine nisu prepreka za ono što želimo da ostvarimo. Moralna pomoć je pristizala i od ostalih učesnika, jer u mnoštvu mladih i fizički spremnih, pojavio se on koji im je hrabro parirao.
Nije poznato koliko je kilometara deda Vlada trčao, ali sama njegova pojava na maratonu je za pohvalu i divljenje. Svojim učešćem je oslikao cilj maratona – nikada nije kasno da se bavimo sportom, uživamo u druženju i upoznavanju novih ljudi.
Naslovna fotografija: © lightman_pic / Shutterstock.com