Biti mlad

Džaba svaka fiskultura i savršena spoljašnjost, ako se ne radi na duhu. Na mislima. Uzalud lice bez bora, ako nema osmeha, i uzalud lice bez podočnjaka ako su oči tužne

Pre nekoliko dana srela sam poznanicu koju dugo nisam videla. Izgledala je fenomenalno. Vitka i zategnuta, bez grama sala. Ispod bele majice uvučene u farmerke, mogli su da se nazru njeni trbušnjaci. Ruke su joj kao sajle, a bicepsi izvajani. Lice joj je bilo sveže, iako nisam mogla da ne primetim da je nečija uviđavna ekspertska ruka, tu malo intervenisala. Sve u svemu, ona izgleda savršeno! Čista desetka.

Ali, kad smo sele da popijemo kafu, njeno telo i njeno lice, odjednom više nisu bili dovoljni. Iz nje je izbijala dosada i beznađe, i neka vrsta loše prikrivene panike da je ipak, sve, uzalud. Očima je pratila, a da toga uopšte nije bila svesna, one koji su ulazili i izlazili, da vidi da li je neko primećuje. Da li je neko vidi. Pošto je niko nije pogledao „onim očima”, odjednom je nekako splasnula.

Bekstvo od starenja znači – neprestano misliti o tome. A poznato je da mi, mladi, imamo druge, mnogo optimističnije teme

„Starimo”, rekla je tužno.

 „Ja ne starim”, pobunila sam se, pokrivajući ešarpom izdajničko karantinsko salce iznad pojasa farmerki, na šta me je pogledala skoro sažaljivo.

„Sve je u glavi”, bilo je jedino što sam joj rekla, da ne bih rekla ono što mislim.

Gde god da se čovek okrene, saleću ga bezbrojne slike, spotovi i klipovi o fizičkom izgledu, izvajanom telu, fiskulturi i fitnesu – kako biti zategnut i u formi, kako podići gluteuse, ojačati leđa ili tapacirati stomak mišićnim pločicama. Kako srediti celulit na butinama, kako oblikovati ruke, kako zategnuti lice, podići obraze i izgledati srećno i mlado. Telo je glavna fokusna tačka savremene civilizacije, a atletski izgled je vrhunski estetski ideal. Logično, da se toliko pažnje pridaje telu, s obzirom da je savremeni čovek zakucan za ekran. Fiskultura, odnosno fizička aktivnost sigurno je najbolji način da se čovek pokrene, i uradi nešto sa sobom.

Ali, džaba svaka fiskultura i savršena spoljašnjost, ako se ne radi na duhu. Na mislima. Uzalud lice bez bora, ako nema osmeha, i uzalud lice bez podočnjaka ako su oči tužne.

Jedan od najgorih ultimatuma današnjice glasi – budi sve mlađi! A najgori je, jer ga je nemoguće ostvariti!

Ko se za to uhvati, nema čemu da se nada.

Jer, bekstvo od starenja znači – neprestano misliti o tome.

A poznato je da mi, mladi, imamo druge, mnogo optimističnije teme.