Otpisane
Poznata je moja stara šala da je u ovoj zemlji, za ženu, sve preko broja 40, bez obzira da li se radi o broju cipela ili o godinama, ravno katastrofi.
Ali, to više nije šala. Sada su godine odjednom postale neka vrsta društvenog žiga kojim se označavaju žene, bez obzira čime se bave, kako bi im se, i simbolički i stvarno, opalila etiketa prolaznosti i potrošnosti. Prilično tužna činjenica posle svog onog feminizma – kao društvo smo mnogo nazadovali, i vratili se u devetnaesti vek kada su godine žene striktno određivale njen život, i njenu društvenu zanimljivost (Ana Karenjina je sa tridesetak godina za svog tvorca dobrog grofa Tolstoja, bila „sredovečna” žena).
Kao društvo smo mnogo nazadovali, i vratili se u devetnaesti vek kada su godine žene striktno određivale njen život, i njenu društvenu zanimljivost
O toj iznenadnoj sveopštoj zluradosti prema ženi, pogotovo prema uspešnoj ženi, najrečitije svedoče tekstovi u domaćim novinama, u kojima se skoro bez izuzetka, uz pominjanje imena uspešne žene iz bilo koje oblasti, u zagradu stavljaju njene godine, čime se na jedan primitivan način koji u sebi čak ni ne krije tabloidnu zavist prema njenom uspehu, pokušava zapečatiti njena životna, biološka, pa ako hoćete i društvena sudbina. Nisam primetila da se muškarcima pominju godine, a i ako se pominju, muškarcu se nikada ne dodaju. Zanimljivo, zar ne?
Vrlo često, u poslednje vreme, otkada je tabloidni primitivizam zapahnuo našu javnu scenu, čak i u naslovima se govori o ženama koje su „ušle u četvrtu, petu, šestu, sedmu deceniju” čak i kada su napunile 30, 40, 50 ili 60 godina – jer se ispostavlja da je to pominjanje decenija, neka društvena macola koja ženu još više otpisuje, gazi i unižava. Poruka je tako providna – „Iako je ušla u četvrtu deceniju (30 godina, na primer) odlično izgleda”, „u petoj deceniji (40 godina) skinula se u kupaći”, „i u šestoj deceniji (50 godina) dobro joj stoji minić”, „i u sedmoj deceniji (60 godina) još uvek glumi” – i glasi: „Otpisane ste, džabe se trudite”. Ko je ovde lud?
Nisam primetila da se muškarcima pominju godine, a i ako se pominju, muškarcu se nikada ne dodaju
Ne samo da je balkanski prirodno i normalno ponižavati i srozavati žene, nego je stvarno zapanjujuće da su godine, zloupotrebljene u javnom prostoru, postale tako moćno oružje. Vrednost žene tako je određena isključivo njenim godinama, a njen „rok trajanja na berzi lepote, mladosti i poželjnosti” dramatično je skraćen.
Iza toga, međutim, stoje uglavnom isfrustrirani muškarci (i poneka žena) koji mrze žene, koji mrze uspešne žene, i koji samim tim mrze život.