Živa vatra: „Spržena” životom ili „naložena” na život?

Verujem da u životu svake žene, naročito posle četrdesete, dođe trenutak kada shvati da stabilnost nije isto što i živost, i da sigurnost nije isto što i unutrašnja snaga. Trenutak kada shvati da više ne želi da živi po inerciji. Spolja, sve može izgledati stabilno, uređeno, čak i uspešno – deca su porasla, karijera ima svoj tok, partnerstvo ili samoća imaju svoju rutinu, obaveze su savladane. A ipak, negde u stomaku, u onom toplom energetskom prostoru ispod srca, javlja se osećaj da je unutrašnja temperatura opala. Nema više one varnice koja pokreće, nema unutrašnjeg plamena koji nas budi sa uzbuđenjem.

Donosimo savete i vežbe kako biste je ponovo mogli podstaći.

Posle četrdesete, žena ne gubi snagu – ona često izgubi vatru! Vatra je element transformacije. U prirodi, ona pretvara materiju u energiju, pokreće hemijske procese, menja agregatna stanja. U našem telu, ona je metabolizam, hormonska aktivacija, biohemijska razmena, ali i električni impuls nervnog sistema. To je naša unutrašnja frekvencija, vibracija koja određuje da li smo u stanju stagnacije ili u stanju stvaranja. U psihološkom smislu, vatra je volja, odlučnost, sposobnost da izgovorimo „ne” bez griže savesti i „hoću” bez straha. U energetskom jeziku, to je centar lične moći, solarni pleksus, Manipura – dragulj koji zrači, mesto u stomaku gde osećamo da imamo pravo da utičemo na sopstveni život.

Nauka će govoriti o promenama hormona, o usporavanju metabolizma, o smanjenju dopaminskih skokova koji su nekada spontano donosili motivaciju. Ezoterija će reći da se energija povukla jer smo je godinama usmeravale ka drugima – porodici, poslu, brigama, tuđim potrebama. Međutim, bez obzira kojim jezikom govorimo, poruka je ista: energija više ne ide sama od sebe naviše. Potrebno je da je svesno probudimo, podignemo i udahnemo joj život.

Toplota je početak svake transformacije

Problem nije u tome što nemamo energije, već u inerciji koja utišava našu vibraciju! Inercija je zakon fizike – telo u mirovanju teži da ostane u mirovanju. Ali to je i zakon psihe! Navike, komfor, strah od osude, potreba za sigurnošću, uloga „odgovorne i razumne žene”, sve to postaje gravitaciono polje koje nas drži u poznatom. Polako počinjemo da govorimo tiše, da želimo manje, da smanjujemo svoje zahteve prema životu i tako se, neprimetno, naša frekvencija spušta.

Vatra u stomaku se ne pali čekanjem inspiracije, ona se pali trenjem!

Trenje nastaje kada udahnemo dublje nego što nam je prijatno, kada podignemo glas i dozvolimo da se čuje njegova puna rezonanca, kada kažemo istinu, iako osećamo podrhtavanje u dijafragmi, kada pomerimo telo, znojimo se, ubrzamo puls, probudimo toplotu u centru stomaka. I možda najdragocenije – kada donesemo odluku koja nas plaši, ali istovremeno širi našu energiju.

Svaki put kada izađemo iz pasivnosti i preuzmemo odgovornost za svoj izbor, mi stvaramo unutrašnju toplotu, a toplota je početak svake transformacije.

Mnoge žene su naučene da budu fine, smirene, prilagođene, da ne talasaju. Ali zaboravile smo da je zdrava ljutnja deo naše vitalne inteligencije. Ljutnja nije destrukcija već signal da je granica pređena, da je energija potisnuta, da je naša frekvencija snižena zarad tuđeg komfora. Kada tu energiju ne izrazimo, ona se taloži u telu, u mišićnoj napetosti, u težini, u osećaju umora, u potrebi da kontrolišemo sve oko sebe jer nemamo osećaj unutrašnje moći. Kada je osvestimo i damo joj glas, dah i pokret, ona postaje gorivo.

Isto je i sa strahom od neuspeha. Posle četrdesete, često mislimo da više „nije vreme za greške”. A istina je da bez sagorevanja starog identiteta nema novog plamena. Vatra ne dolazi da bi nas kaznila, već da bi pročistila ono što je preraslo svoju funkciju. Svaki put kada rizikujemo da budemo autentične, mi podižemo svoju vibraciju.

Kako ponovo upaliti vatru?

1. Kroz dah: duboko disanje u stomak koje aktivira dijafragmu i šalje signal nervnom sistemu da smo spremne za pokret.
2. Kroz glas: dozvoliti sebi da govorimo punim tonom, da ne stišavamo zvuk svog bića.
3. Kroz pokret: jer telo mora da oseti toplotu da bi se energija pokrenula.
4. Kroz odluku: jednu dnevno, jasnu i svesnu, koja nas pomera iz zone poznatog.
5. Kroz odgovornost: prestati da čekamo da se okolnosti promene. Zapitati se: Kako i gde danas mogu da podignem svoju frekvenciju?

Shutterstock.com

Suština nije da idemo protiv života, već da osvestimo šta nas nesvesno vuče nadole – stari obrasci, strah od odbacivanja, potreba da budemo prihvaćene po svaku cenu… Kada to prepoznamo, možemo svesno izabrati pokretanje energije naviše – „ da se upalimo”! Ne da pronađemo novu energiju, već da vratimo svoju izvornu vatru, onu koja je oduvek bila u našem stomaku, dahu i glasu. Vatra nije nestala, ona samo tinja utišana dugim godinama prilagođavanja. A kada žena ponovo počne da diše punim plućima, da govori iz stomaka, da deluje iz svog unutrašnjeg centra moći, njen život više ne funkcioniše po sili gravitacije, već po sili svesnog izbora. I tada se ne menja samo njen život. Menja se njena vibracija, a sa njom i svet koji je okružuje.

Grlim vas „vatrenim glasom”,

Ana

Vatreno disanje, za sve koje žele iskustvo:

Naslovna fotografija – Shutterstock.com