Kako da prevaziđemo osećaj stida

Stid je destruktivna, bolna, samosvesna emocija i nelagodno afektivno stanje.

Osoba koja oseća stid kao nezdravu emocionalnu reakciju donosi određene vrste zaključaka poput:

• „Nisam dostigao svoj ideal.” Ljudi se stide zato što zaključuju da su podbacili u svom ponašanju, u onome što misle ili razmišljaju, u onome što osećaju, ili u pogledu nekog aspekta svog fizičkog izgleda – preveliki nos, predebela zadnjica i/ili butine ili mršava građa.

• „Drugi negativno sude o meni.” Teško da osoba može osećati stid, a da prethodno ne zaključi da neka druga osoba ili grupa ljudi, negativno sude o njoj.

Stid nije urođen, on se razvija tokom detetovog odrastanja i zavisi od interakcije članova unutar porodice, gde sve počinje od roditeljskih zahteva, a nastavlja se kroz vrtić i školu. Sve to vreme dete se trudi da se prilagodi očekivanjima, a stid može da blokira put ka ličnom rastu i razvoju. U tom periodu dete uči da li je dobro ili ne! Te poruke prima u vidu pohvala ili kritika, zanemarivanja, ljubavi ili nežnosti. Dete tako formira temelj samopoštovanja koji je kasnije važan oslonac samopouzdanja, kao i vere u sebe i svega što čini.

Suprotno od stida može biti ponos, kao pozitivan osećaj sopstvene vrednosti, a može i da označava samopoštovanje i dostojanstvo.

Može biti i bestidnost, kao nedostatak moralnih kočnica i osećaja stida.

Nezdrave emocije – stid i osećaj krivice

Stid i krivica često su povezani u ljudskoj svesti i obično se doživljavaju kao slične emocije. Iako postoje izvesne sličnosti, postoje i važne razlike, jer se odnose na različita iskustva. Zato se i tretiraju nezavisno.

Stid označava ono kako se osećamo prema sebi, a osećaj krivice je posledica svesnosti da smo povredili druge.

U terapiji pacijenta važno je napraviti razliku između stida i osećanja krivice, jer je njihova kombinacija razorna po psihičko blagostanje i zdravlje.

Samoobezvređivanje kod stida

U osnovi stida nalaze se rigidna / iracionalna uverenja vezana za stid.

Ta uverenja imaju dve glavne komponente: rigidan zahtev i samoobezvređivanje.

Rigidan zahtev je jednostavan. On je apsolutistički i dolazi u oblicima tipa „mora”, „apsolutno treba”, „neophodan je” ili „nužno je”.

Samoobezvređivanje podrazumeva da osoba donosi sveobuhvatno negativan sud o sebi kao celini. Kod stida je samoobezvređivanje raznovrsnije. Osoba ne procenjuje samo deo sebe već sebe u celosti i procenjuje sebe kao da je u celini defektna.

Često se srećemo i sa izjavama:

„Ja sam beznačajan.”

„Nisam dovoljno dobar.”

„Ja sam slaba / jadna osoba.”

„Ja sam odvratna osoba.”

Shutterstock.com

Telesne reakcije na stid

Telo često reaguje i pre nego što postanemo svesni stida. Uobičajeni znaci su:

crvenilo u licu i osećaj topline;

spuštanje pogleda i nesiguran ton glasa;

instiktivna želja da se sakrijemo i udaljimo od ljudi.

Kada osoba oseća stid, biće izrazito sklona tome da se udalji od ljudi za koje misli da su bili svedoci njenog „sramnog” ponašanja i da je zbog toga negativno ocenjuju. Kada osoba podlegne toj sklonosti i zaista se povuče od tih ljudi, odmah će osetiti olakšanje. Ali, olakšanje je kratkotrajno.

Fizičkim povlačenjem od drugih nakon što im, na primer, osoba otkrije svoju slabost, ona zapravo govori: „Ako ostanem sa ovim ljudima nakon što sam pokazao svoju slabost, oni će me tako i gledati, i zato ću otići.”

Posledice koje stid ostavlja na psihofizičko zdravlje

Kada osoba doživi stid u prisustvu drugih, najčešće obori pogled i izbegava tuđe poglede, čime nesvesno ojačava svoja iracionalna uverenja vezana za stid. Skretanje pogleda od drugih je oblik psihološkog povlačenja.

Kada stid dugo traje, ostavlja ozbiljne posledice po psihofizičko zdravlje i može biti pokretač za brojna destruktivna ponašanja: bes, različite zavisnosti, poremećaj u ishrani, krize ličnosti…

Osoba se fokusira na svoje emocije i način na koji ih izražava. Na primer:

• Oseća nezdrav bes prema ljudima do kojih joj je stalo.

• Pokazuje bes na „ružan” način.

• Javno pokazuje nezdravu ljubomoru.

• Oseća zlonamernu zavist prema prijateljici zbog njene trudnoće.

Možemo zaključiti da se stid kao nezdrava emocija rađa i iz straha od odbacivanja i želje da budemo prihvaćeni u grupi.

Terapijski proces

U terapijskom procesu mi osvešćujemo iracionalna, štetna osećanja, misli i ponašanja, s namerom da izgradimo zdrave alternative.

Da bi naš klijent u tome uspeo, neophodno je da razvije veće saosećenje u odnosu na sebe, svoju pogrešivost, da prihvati sebe i potom lagano menja ono što mu škodi.

Treba da prihvati sadašnja i prošla bolna iskustva, da izrazi svoje potrebe kroz komunikaciju sa drugima i da se pozabavi sobom.

Sve to rezultira građenjem više zadovoljavajućih odnosa i nepristajanjem na toksične odnose.

A onda će to rezultirati boljim kvalitetom života i povećavanjem klijentovog zadovoljstva svojim životom.

Shutterstock.com

Naslovna fotografija – Shutterstock.com