Kako da izbegnemo strah od propuštanja

Težnja svih nas je da vodimo smisleniji život, da preuzmemo kontrolu nad njim i na taj način izbegnemo anksioznost i neodlučnost, da živimo život prisutni u momentu i da naučimo kako da prepoznamo i eliminišemo one delove našeg života koji nam izazivaju više stresa nego sreće.

Šta je strah od propuštanja (FOMO)?

FOMO (Fear Of Missing Out) ili Strah od propuštanja je globalna kovanica kojom se opisuje poražavajuća anksioznost koja se javlja kada razmišljamo kako drugi ljudi imaju bolja i značajnija iskustva od nas. Ovo jeste prirodan i biološki odgovor, ali to ne čini stvar manje lošom.

S obzirom na razvoj društvenih mreža, na strah od propuštanja se gleda kao na deo društvene krize. Ali šta je lek za to?

Umesto da PROCENITE opcije (što je vaša unutrašnja borba), ODABERETE jednu i nastavite sa svojim danom, vi odlažete neizbežno (prokrastinirate).

Naučnici su razvili analize zasnovane na prikupljenim podacima i tako pokazali da strah od propuštanja direktno utiče na to kako vidite sebe i kako živite svoj život. Istraživanje univerzitetskih studenata iz 2018. godine, pokazalo je da ljudi koji strahuju od propuštanja pate od povećanog zamora, povišenog stresa, imaju probleme sa spavanjem kao i fizičke simptome.

Ovo otkriće je dalo uvid u to kako FOMO varira kod pojedinca, u zavisnosti od njegovog rasporeda i dnevnih aktivnosti.

Na primer, strah od propuštanja skače u toku dana i kasnije u toku nedelje. Njegov vrhunac dolazi kada radite ono što je neophodno, ali nije nužno zabavno, a to su životne stvari poput posla ili učenja.

Što se tiče razvojnih faza na našem životnom kontinuumu, od rođenja do smrti, vidimo da se, nakon što dostigne vrhunac u ranoj i zreloj fazi odraslog doba, strah od propuštanja povlači u poznijim godinama.

Shutterstock.com

Šta je strah od izbora bolje opcije (FOBO)?

Pored straha od propuštanja (FOMO), postoji još jedan važan strah. To je FOBO (Fear of Better Option) ili Strah od bolje opcije, odnosno strepnja da bi nešto bolje moglo da naiđe, što čini da se čovek teško odlučuje za dugoročno vezivanje kada su u pitanju postojeći izbori.

Ovaj strah svakodnevno upravlja našim odlučivanjem (tj. nedostakom odlučnosti), kako u privatnoj, tako i u profesionalnoj sferi.

Nevolja je što nas mnoštvo mogućnosti tera da sve opcije držimo otvorene kako bismo se zaštitili od rizika. Rezultat toga je život u „možda” svetu, pri čemu zavlačimo i sebe i druge.

FOBO nije samo borba u vama, on se odražava i na ljude oko vas.

Ako ovaj strah ne držite pod kontrolom, on ubrzo može naneti ogromnu štetu vašoj karijeri, ali i šire, vašem životu! Može uticati i na ljude oko vas.

Sa ovim strahom, vi ste teret svim ljudima iz vašeg okruženja koji čekaju da se za nešto opredelite, kako bi svi mogli dalje da nastave da se bave svojim aktivnostima. Oni nikada ne mogu u potpunosti da računaju na vas. Zato nisu u mogućnosti ništa da isplaniraju, ni putovanja, ni odmor, proslave, rokove, datume…

Zašto je FOBO mnogo toksičniji od FOMO-a?

Dok FOMO škodi isključivo osobi koja ga oseća, FOBO ostavlja traga na svima koji tu osobu okružuju i ima tendenciju da postane dugotrajniji problem.

Oba straha su međusobno povezana, jer ako ste skloni strahu od propuštanja, onda ste i pogodni za kompulzivno negovanje otvorenih opcija! Moramo istovremeno da rešavamo oba jer imaju dosta zajedničkih uzroka.

Uticaj društvenih mreža

Dok se mi gušimo u informacijama, naši životi se takođe menjaju, zahvaljujući radikalnoj povezanosti i konstantnom (prekomernom) deljenju (šerovanju).

Od samog početka, ne može se poreći privlačnost društvenih mreža.

Svako bi mogao postati protagonista svog digitalnog života.

Društvene mreže su počele sa objavama statusa i povremenim ʼbockanjemʼ, a ubrzo evoluirale u ʼjavne trgoveʼ na kojima učesnici dele fotografije, video-zapise, mišljenja ili bilo šta drugo što može pridobiti simpatije ostalih.

Znači, uvek je prisutan strah od propuštanja ili strah od bolje opcije. Da li ste ostavili utisak? Da niste nešto propustili? Da li neko ima bolji status sa svojom prezentacijom na društvenim mrežama?

Zašto gledati televiziju kada možete režirati sopstvenu dramu i pritom dobiti trenutnu povratnu informaciju.

Promenite način na koji dnosite odluke

„Najbolje je, zapravo, neprijatelj dobrog”, kaže italijanska poslovica.

Zbog ova dva straha živimo u svetu stalnog preispitivanja, a ne jednostavnog ʼdaʼ ili ʼneʼ. Uopšte nije lako tako živeti. Dragoceno vreme i energiju trošimo razmatrajući sve moguće opcije, da bismo odluku odlagali unedogled.

Budite odlučni, odaberite ono što zaista želite i propustite sve ostalo!

U to ime treba da se oslobodimo STRAHA!

„Koliko sam toga propustio samo zato što sam se plašio da ću to propustiti.” Paulo Koeljo

Da biste zauvek pobedili svoje strahove od propuštanja i izbora bolje mogućnosti, tj. od donošenja odluka, morate se okrenuti uzrocima.

Treba da promenite način na koji donosite odluke.

Kada pronađete snagu da odaberete ono što zaista želite, ali i hrabrost da propustite sve ostalo, osetićete slobodu od stega neodlučnosti i kompulzivnog nagona da ostvarite sve.

Iako ćete morati da eliminišete neke opcije, propuštanjem potencijalnih iskustava i prilika i postepenim ograničavanjem obima stvari, vaš pogled na situaciju, u globalu, postaće jasniji i bolji.

Bićete opušteniji, upućeni u tokove, slobodni da krenete napred ka budućnosti bez kajanja.

A što je najvažnije, kada naučite da budete odlučni, bićete ujedno i oslobođeni od strahova.

„Svaka odluka je rizik koji ugrožavaju otpisane mogućnosti, od kojih bi mnoge bile bolje i ispravnije od one koju ste izabrali.” Pol Tilih

Zato, izaberite akciju, a ne opciju!

Naslovna fotografija – Shutterstock.com