Zaboravljeni zeleni saveznici koji imaju moć da čiste vazduh

Jedan hektar klekove šume dnevno može da izluči oko 30 kg baktericidnih materija, što je dovoljno da se unište svi mikroorganizmi jednog grada. I to nije sve što biljke mogu.

Zanimljivo je i da biljne vrste s hrapavim i dlakavim listovima zadržavaju i do šest puta više prašine od vrsta sa sjajnom i glatkom površinom lista.

Zeleni planetarni saputnici ljudi veoma su ukusni i bogati hranljivim materijama. Mnoge vrste su veoma dekorativne, pa svakodnevicu čine prijatnijom i tako povoljno utiču na raspoloženje ljudi. Okruženje čine bogatije bojama i oblicima i menjaju se s promenama godišnjih doba, pa biljni prizori nikada nisu isti. I lepota je u promeni.

Ipak, biljke mogu da ponude mnogo više od ukusnog obroka i dekora, i to je ono što ljudi zaboravljaju i zanemaruju.

 Zagađenije nego ikad

Decenijama unazad svi osećaju posledice odsustva biljnog sveta u životnom okruženju ljudi. Živi se zagađenije nego ikad, klima se menja iz dana u dan, stručnjaci upozoravaju da prirodi preti i sunčevo zračenje, a buka je postala svakodnevna pojava na koju se svi navikavaju, ne razmišljajući o posledicama. Danas je uz vremensku prognozu obavezan i podatak o zagađenosti vazduha i upozorenjima. Primetna je i povećana prodaja aparata koji prečišćavaju vazduh u zatvorenim prostorijama. Nepokretne i neme biljke su životni saputnici ljudi, njihova pomoć ljudskim bićima je nemerljiva i ne može se izraziti. Takođe, nemaju zamenu ni u jednom aparatu ili izumu, ma koliko napredan bio.

Kleka – Shutterstock.com

Fabrika kiseonika

Interesantan je mehanizam delovanja biljaka na sastav i kvalitet vazduha, pišu inženjeri pejzažne arhitekture kojima se pridružuju i botaničari. Kopnene biljke su drugi po važnosti proizvođači kiseonika na Zemlji (odmah iza fitoplanktona), a istovremeno smanjuju sadržaj ugljen-dioksida. Kroz prirodan sistem filtera sastavljenog od lišća, grana, grančica i stabla, biljke apsorbuju zagađujuće gasove i prašinu koje zatim kiša spira i one padaju na tlo. Efikasnost filtracije vazduha zavisi od vrste kojoj biljka pripada, otpornosti, starosti, površine listova ili godišnjeg doba.

Posebnu ulogu imaju takozvane ’žive ograde’. Zbog velike relativne površine imaju i veliku sposobnost zadržavanja izduvnih gasova. Četinarske i zimzelene vrste, zbog stalnog prisustva listova, preko cele godine zadržavaju i do tri puta više prašine od lišćara.

Najotpornije vrste na zagađenost vazduha koje izdvajaju pejzažne arhitekte i botaničari su:

• Ailanthus glandulosa (kiselo drvo, pajasen)
• Celtis australis (beli grab, koprivić)
• Acer rubrum (crveni javor)
• Cornus mas (dren)
• Corylus colurna (mečja leska)
• Plantatus sp. (platani)
• Robinia pseudoacacia (bagrem)
• Juniperus sp. (kleka)
• Quercus robur (hrast lužnjak)
• Hedera helix (bršljan)
• Thuja occidentalis (tuja)
• Juglans nigra (crni orah)
• Acer platanoides (javor)

 Stimulacija jonima

Biljke povećavaju količinu lakih/negativnih jona u vazduhu, što stimulativno deluje na sva živa bića, pišu botaničari. Potvrđuju i da ovo povećanje jona ljudima pomaže da efikasnije usvajaju kiseonik, bolje razmenjuju materije i da budu otporniji. Sve to kao posledica delovanja lako isparljivih supstanci (terpentini) koje lebde iznad biljke i ultraljubičastog zračenja (najpovoljnije stanje jonizacije vazduha je nakon nevremena, olujnih pljuskova i grmljavina kada dolazi do atmosferskog pražnjenja i kada je znatno više negativnih nego pozitivnih jona).

Proizvodnja negativnih jona varira od vrste do vrste, a najbolje u tome su sve četinarske vrste, crveni hrast, jarebika (Sorbus aucuparia), patuljasta breza (Betula nana), bela topola (Populus alba), vrba (Salix sp.).

Platani – Shutterstock.com

Ubice bakterija

Biljke imaju još jednu čudesnu sposobnost koju su botaničari utvrdili pre nekoliko decenija. Dokazali su da mnogi biljni organizmi stvaraju i emituju lebdeće čestice koje uništavaju neke od štetnih mikroorganizama. Naziv ’fitonocidi’ dobile su zbog baktericidnih svojstava. Jednu vrstu bakterija uništavaju, dok druge sprečavaju u razvoju.

Ovo su neke od vrsta koje su pokazale visoku fitonocidnu aktivnost:

• Larix europaea (evropski ariš)
• Abies concolor (bela jela)
• Cedrus atlantica (atlantski kedar)
• Populus alba (bela topola)
• Pinus excelsa (himalajski bor)
• Taxodium disticum (močvarni čempres)
• Platanus orientalis (istočni platan)
• Thuja gigantea (divovska tuja)
• Cornus mas (dren)
• Crategus monogyna (glog)
• Aesculus hippocastanum (divlji kesten)

Ovakve informacije treba ponavljati iznova i iznova, podvlačiti i podsećati ljudsku vrstu da joj bez biljaka nema života.

U biljkama su svi lekovi – bilo da ljudi žive okruženi zelenim saveznicima, bilo da ih služe kao obrok ili konzumiraju u obliku lekovite terapije.

Sadite biljke, negujte ih i zahvalite se na njihovim moćima!

Crveni javor – Shutterstock.com

Naslovna fotografija – Tuja -Shutterstock.com