Zamija – cveće koje čisti vazduh i upija negativnu energiju 

Zamija, biljka koja je miljenica svakog prostora, bez izuzetka. Koliko joj je lepo i egzotično ime, toliko je jednostavna za gajenje.

Kod nas je popularna poslednjih desetak godina, a svojom tamnozelenom bojom i sjajnim i mesnatim listovima zaslužila je mesto tražene sobne vrste. Izdržljiva je koliko i sanseverija i sukulente. Takođe, ovo je vrsta koja dobro podnosi hlad i slabije osvetljena mesta, pa je svako može gajiti.

Biljku zamiju možete nabaviti i ako nemate baš nikakvog iskustva. Kao i zeleni ljiljan, nije zahtevna, a neka istraživanja su pokazala da zamija čisti vazduh i upija negativnu energiju. U nekim afričkim zemljama veruje se da zamija donosi prosperitet i napredak, i svrstava se u biljke koje privlače novac.

Poreklo joj je istočnoafričko. Originalno potiče iz Kenije i s Madagaskara, pa vam to mogu biti vodilje kada negujete jednu zamiju. Umerena vlaga, toplo i svetlo, uslovi su u kojima je ova egzotična lepotica raskošna i bujna. 

Zamija – cveće egzotičnog porekla 

Egzotičan šarm zamije i njeno tropsko i suptropsko poreklo privlači botaničare još od počeka 20. veka, kada je i dobila ime zamija (zamioculcas zamiifolia). Pokazala je da je otporna na sobne uslove i zato je danas možete videti u svakom bolje uređenom poslovnom prostoru.

Pored toga što svaki prostor ulepšava prelepim, sjajnim listovima koji su lepezasto raspoređeni na čvrstim stabljikama, zamija ima svoje tradicionalno mesto među afričkim domorocima istočne regije.

Neke sorte se koriste u lekovite svrhe, a neke u ritulanim obredima. Otkad je svojim šarmom osvojila ceo svet i napustila granice Afrike, zamiju možete nabaviti u svakom garden centru i to po pristupačnim cenama. U poslednjih nekoliko godina pojavili su se i varijeteti šarenih listova kao i tamnih, purpurnih, što je tek izuzetan prizor. 

Zašto je zamija tako popularna sobna biljka?

Zamija je danas u samom vrhu po popularnosti među dizajnerima enterijera i hobistima zaljubljenim u baštovanstvo. Popularnost je stekla, pre svega, jer je izuzetno dekorativna i oplemenjuje svaki prostor. Zahvalna je za negu, nije zahtevna i za malo pažnje uzvraća raskošnim i čvrstim listovima i ’afričkim’ zelenilom. Biljka zamije uspeva u različitim sobnim uslovima, pa čak i u delovima prostorija koji su slabo osvetljeni.

Zamija će podneti ukoliko je čak i zanemarujete, jer joj ne smeta ako ste prezauzeti i prepustite je periodima bez zalivanja. Ona će se prilagoditi, što je njena izuzetna karakteristika, ukoliko ste početnik i nemate iskustva u gajenju biljaka. Zamija zaista jeste prijateljica užurbanog životnog stila.

Zamija je izuzetno elegantna, i to je još jedan njen adut. Čvrsta i uspravna stabla sa simetrično raspoređenim listovima dobro se uklapaju u svaki enterijer. Veoma je upečatljiva i neće proći neopaženo. Zamija čak nije izbirljiva ni kad je izbor dekorativnih saksija u pitanju. Pristaju joj i velike, rustične ili pak elegantne, svedene i sjajne saksije različitih oblika. Dobro joj stoje i male i velike saksije, što je još jedna prednost zamije.

Ali, ispred svih prednosti je zamijina karakteristika da pročišćava vazduh. Značajno doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha u zatvorenim prostorijama, tako što uklanja toksine i nečistoće. Tako tvrde botaničari.

Postoji još jedna osobina zamije, a to je da upija negativnu energiju. Kao što postoje vrste nalik spatifilumima, za koje se pouzdano zna da štite od loših zračenja, tako je i zamija u grupi biljaka koje čiste od negativne energije. Šta vam još treba od jedne zelene mezimice?

Kako izgleda cvet zamije? 

Zamija nije vrsta koja se gaji zbog cvetova, pogotovo kada raste u kontrolisanim, sobnim uslovima. Njena lepota je u sjajnim listovima i čvrstoj i elegantnoj građi stabljika. U botanici ćete pronaći da u svom prirodnom okruženju zamija proizvodi zelene i bele cvetove. Ali, kao sobna dekoracija, zamija neće cvetati. Ako ipak pokaže cvetove, to znači da joj savršeno odgovaraju uslovi i da ima dovoljno hrane za cvetanje.

Cvetovi zamije su neugledni. Uglavnom su beli ili krem-beli i pojavljuju se u osnovi listova. Veoma podsećaju na cvetove zelenog ljiljana, iako ljiljani u sobnim uslovima često procvetaju. Cvetovi podsećaju na klas žita sa nešto dužim i uzanim laticama.

Ako biste da ipak probate da podstaknete cvetanje vaše zamije, u vreme rasta je prihranjujte. Pošto biste da joj pomognete u formiranju cvetova, odaberite bolju prihranu koja u svom sastavu ima i dovoljnu količinu kalijuma (K), pored neophodnog azota (N). Obavezno je i da biljka ima dovoljno svetlosti i da supstrat održavate umereno vlažnim. Važno je da znate i da zamija voli i periode suše. Temperatura je takođe veoma važna. Minimalna koja joj odgovara je 15‒18 stepeni Celzijusa.

Mnogi kolekcionari i ljubitelji sobnih vrsta pitaju: Kako izgleda cvet zamije? Nažalost, mnogi nikada neće videti njene cvetove uživo.

Odgovor na pitanje Da li zamija cveta? je jednostavan ‒ naravno da cveta, baš kao i svaka biljna vrsta.

Zemlja – održavanje i nega 

Pre svega, zamija je izuzetno laka za gajenje. Što se osnovnog održavanja tiče, važno je da znate da ne voli mnogo zalivanja. Naprotiv. Prijaju joj periodi suše.

Takođe, zamija je najlepša na svetloj poziciji, bez direktnog sunca. Ako imate uslova, i od kasnog proleća je gajite napolju, na terasi ili na tremu, neka bude zaštićena od direktnog sunčevog svetla. U sobi joj obezbedite puno difuznog svetla. Tako da će joj najbolje biti na poziciji pored prozora ili terase, i to okrenutim ka istoku.

Što se tiče lepote njenih listova, dobro ćete joj učiniti ako povremeno sa biljke brišete prašinu. Ovo je jedna od osnovnih preporuka za pravilno održavanje zamije. Uklanjanjem prašine s listova, pomažete joj i u procesu fotosinteze. Isto tako, možete da se raspitate u bolje snabdevenim garden centrima i nabavite sprej koji na listovima formira finu zaštitu od prašine. Pored toga, nakon korišćenja ovog spreja, biljke sijaju i deluju izuzetno zdravo i blistavo.

Još jedna važna stavka u nezi zamije je prihrana. Odaberite onu kvalitetnijeg sastava i obratite pažnju na koncentraciju NPK. Neka bude bogata azotom (N), kako bi zamija imala bujne, zdrave zelene listove.

Prihranjujte leti i to vodorastvorljivim đubrivima, tečnim ili pak sporootpuštajućim, koji imaju efekat otpuštanja hranljivih materija u periodu od šest meseci. To su uglavnom kuglice koje u kontaktu s vodom oslobađaju hranu za biljke. Svu ovu prihranu koristite po uputstvu proizvođača, što je veoma važno.

Zemlja za zamiju

Zamija voli vlagu, i to kaže i njeno poreklo. Potiče iz dela sveta gde redovno ima vlage, ali je i toplo. Zato, kada birate zemlju za zamiju, dobro je da to bude kvalitetnija zemlja namenjena sobnim biljkama, ali joj možete dodati i perlit. Perlit svakoj zemlji daje rastresitost i ne dopušta da bude sabijena i tvrda ukoliko se presuši. Perlit možete da nabavite u manjim kesama u svakom bolje snabdevenom garden centru.

Važno je, baš kao i za svaku sobnu vrstu, da saksija u kojoj sadite biljke ima dobru drenažu. To znači da saksije moraju imati otvore na dnu, kako se voda ne bi zadržavala i trulio koren. Takođe, na samom dnu saksije možete da pospete kamenje ili komade stiropora, ako vam kamenje nije pri ruci. To mogu da budu i vulkanske kuglice.

Ova dodatna drenaža će sprečiti da se zemlja na samom dnu stvrdne i napravi čep zbog koga voda neće moći slobodno da otiče nakon zalivanja.

Treba da znate da zemlja za zamiju ne mora da bude posebnog sastava. Lepo će napredovati u svakom supstratu koji je namenjen biljkama koje se gaje u sobnim uslovima, a takvu zemlju danas možete da nabavite u svakom garden centru. 

Zemlja – zalivanje

Pravilno zalivanje zamije ne zahteva posebnu pažnju. Za nju su idealni uslovi kada joj održavate vlagu tokom čitave godine i pritom je prihranjujete u periodu intenzivnog rasta, u proleće i leto.

Ipak, neće joj smetati ako je neko vreme ostavite bez zalivanja. Prijaće joj. Baš kao i velikom broju vrsta, voda je glavni neprijatelj. Ako biljke, kao što je zamija, previše i često zalivate, koren će joj biti u vodi i satruliće. U tom slučaju, biljkama se ne može pomoći. Ako i dođe do toga, obavezno sadnicu što pre izvadite iz saksije, očistite koren od zemlje i presadite.

Voda za zalivanje je takođe posebna tema. Voda iz vodovoda je puna hlora, što biljkama ne prija. Da biste vodu očistili od hlora, dovoljno je da je ostavite u otvorenom sudu 24 sata kako bi hlor izvetrio. To znači da čuvanje vode u plastičnim flašama nema nikakvog smisla, pa zato to i izbegavajte. Naravno da je kišnica najbolje što vašoj zamiji možete da priuštite, ako za to imate uslova i možete da sakupljate kišu. 

Kako ubrzati rast zamije?

Zamija ne može da naraste više od otprilike 60 cm. Ali, može biti veoma bujna i možete joj pomoći da se obnovi novim, mladim listovima. U tom slučaju, važni su i svetlo, i temperatura, i zalivanje, i vlažnost vazduha, i supstrat u koji se sadi, kao i prihrana.

Po knjigama, zamija sporo raste. Ali, svako ko je gajio zamiju zna da ona može za jednu sezonu da izbaci i nekoliko novih grana iz korena. Ako je biljka starija, da bi se ponovila novim izdancima, možete joj pomoći tako što ćete stare stabljike saseći do zemlje. Ovo će joj dati snage za nov rast.

Kako ubrzati rast zamije? – često je pitanje. Svakom živom biću za rast je potrebna hrana, pa tako i zamiji. U zemlji u kojoj je sadite nema hranljivih materija. Zemlja je neka vrsta sunđera koji propušta vodu i kroz koji koren uzima vlagu. Ključne su hranljive materije koje ćete dodati vodi ili supstratu.

Baštovanska preporuka je da uvek dodajete granule koje su sporootpuštajuće. A njima možete da dodate i vodorastvorljivog đubriva, i to polovinu od preporučene količine. Ovo je važno za period rasta dok zimi, kada miruju, biljke ne treba prihranjivati.

Zamija – presađivanje 

Presađivanje zamije nije obavezno. Zamija ima rizomski koren i možete da zadržite veličinu saksije u kojoj je biljka već posađena. Možete je svake dve godine presaditi u novu saksiju s novom zemljom i drenažom koju ćete očistiti, kao i koren. Saksija može biti iste veličine, ako biste da zadržite veličinu sadnice.

Ako biste da je podstaknete na rast, zamiju možete da presadite u dva santimetra širu saksiju. Njeni rizomi će se raširiti, što će biljku podstaći na bujanje. Inače, nema potrebe da zamiju redovnije presađujete, jer ona nema jak korenov sistem. 

Bolesna zamija i žuti listovi

Ako vašoj zamiji ne odgovaraju uslovi, pokazaće vam listovima.

Zamiji žute listovi kada je previše zalivate. Još ako primetite da su stabljike mekanije nego inače, to je siguran znak da su se rizomi ’napili’ previše vode i da biljci to ne prija. Nemojte više zalivati i presadite biljku da pokušate je spasete, jer je trulež korena njen najveći neprijatelj.

Ako primetite da su vrhovi listova postali braon, to je verovatno zato jer je zamiji porebno više vlage u vazduhu. To se uglavnom dešava kada su biljke izložene centralnom grejanju koje je njihov neprijatelj. Tamnobraon vrhovi listova ukazuju i da biljka traži više zalivanja, ili je pak bila izložena direktnom sunčevom svetlu.

Bolesna zamija nije tako česta pojava. Retko je napadaju vaši, grinje ili pauk. Ne morate da brinete da će oboleti. Ali, ono što može da naruži vašu zamiju je manjak svetlosti, i to ćete videti kada biljka počne da se naginje na jednu stranu i to u pravcu izvora svetlosti. Tako vam zamija kaže da bi volela da je premestite na svetlije mesto da bi rasla uspravno u svojoj punoj lepoti i eleganciji.

Oplemenite svoj prostor elegancijom i snagom koju donosi zamija. Cveće koje simbolizuje obnovu i pozitivnu energiju biće savršen zeleni saputnik u vašem domu.