Kruška je ukusna i slatka i slana
- Sadržaj:
- 1. Od junske lepotice do viljamovke
- 2. Idealna za zdravlje
- 3. Sušene, sveže, slatke i slane
- 4. PROBAJTE RECEPTE
Kruška ima finu i meku strukturu. Idealna je kao užina i desert, ali i kao slatki ili začinjeni prilog jelima ili salatama
Prve kruške gajile su se u podnožju Himalaja, odakle su prenete u Evropu. Stari Grci su ih doživljavali kao dar bogova. Francuski kuvari su počeli da ih koriste još u XVII veku i smatrali su ih delikatesom i luksuznom hranom.
Kruška (Pyrus) je drvenasta biljka iz familije Roasaceae. Ima finu i meku strukturu. Idealna je kao užina i desert, ali i kao slatki ili začinjeni prilog jelima ili salatama. Kruške su delikatne kada se služe sveže, a mogu se i sušiti, peći, kuvati ili sotirati.
Od junske lepotice do viljamovke
Kruške na našim prostorima uglavnom stižu u periodu od avgusta do oktobra, ali ima i ranih sorti koje dospevaju u junu. Mogu biti raznih boja, od zelene i žute do crvenkaste i smeđe. Junska lepotica jedna je od glavnih sorti koje se gaje kod nas. Plodovi su joj sitni i teže oko 70 grama. Imaju svetlije zelenu boju koja sa osunčane strane prelazi u žutu, sa dosta rumenila. Tu je i karmen sa krupnijim plodovima, od oko 200 grama, zelenkaste boje sa rumenim nijansama. Dozreva početkom avgusta. Nakon branja može dobro da se očuva nekoliko meseci u odgovarajućem skladištu.
Kruške na našim prostorima uglavnom stižu u periodu od avgusta do oktobra, ali ima i ranih sorti u junu
Karamanke imaju srednje krupne plodove, teške su oko 140 grama. Imaju kruškolik oblik, s tim što na površini imaju kvrge. Ova sorta je zelena, sa nešto crvenila sa osunčane strane. Stiže početkom avgusta.
Ime kruške karamut potiče od turskih reči kara (crno) i amut (kruška). Plodovi ove sorte sitni su i žutozelenkaste boje, a tokom sazrevanja postaju tamniji, smeđi. Dozreva početkom oktobra.
Viljamovka ima veoma krupne plodove, koji teže oko 230 grama. Zelena boja ploda polako dobija žute nijanse i nešto crvenila sa osunčane strane. Dozreva u avgustu.
One su delikatne kada se služe sveže, a mogu se i sušiti, peći, kuvati ili sotirati
Idealna za zdravlje
Jedna kruška srednje veličine (170 grama) ima 350 kilodžula i obezbeđuje četiri grama vlakana. Od rastvorljivih vlakna najviše ima pektina koji ima ulogu u kontroli nivoa holesterola, a od nerastvorljivih, sadrži celulozu koja ima laksativno dejstvo. Takođe, sadrži vitamine C, K, E, B2, B3, B6 i folnu kiselinu, naročito bitnu za trudnice, dojilje i bebe. Uopšte, idealna je za naš imunosistem.
Od minerala, kruška sadrži kalijum, fosfor, bakar, gvožđe i bor. Kalijum je bitan za kardiovaskularni sistem. Bor ima ulogu u apsorpciji kalcijuma, pa tako utiče na čvrstinu kostiju i zuba i sprečava osteoporozu. Antioksidans glutation deluje na snižavanje krvnog pritiska i umanjuje rizik od pojave moždanog udara.
Kora kruške takođe je značajna, jer sadrži jak antioksidans kvercetin, koji sprečava oštećenje arterija koje uzrokuju srčane tegobe. Nedavna istraživanja pokazala su da može uticati i na sprečavanje Alchajmerove bolesti.
Francuski kuvari počeli su da koriste kruške još u XVII veku i smatrali su ih delikatesom i luksuznom hranom
Kruška utiče na stabilan nivo šećera i holesterola u krvi, jer sadrži značajne količine prirodnih šećera, fruktoze i glukoze. Pruža osećaj sitosti. Osobe sa osetljivim želucem treba da konzumiraju oljuštene i ispasirane kruške.
Sušene, sveže, slatke i slane
Sušene kruške mnogo su kaloričnije i sadrže koncentrovan nivo hranljivih sastojaka
Sušene kruške mnogo su kaloričnije i sadrže koncentrovan nivo hranljivih sastojaka. Pri njihovom konzumiranju treba paziti na zdravlje zuba, jer su vrlo slatke i lepljive. Treba obratiti pažnju da li sušene kruške sadrže konzervanse sulfite, koji mogu isprovocirati astmu i alergijske reakcije.
Kruške koje se konzerviraju gube vitamin C, zbog ljuštenja i zagrevanja, i kaloričnije su, naročito ako se nalaze u slatkom sirupu.
Osim osušenih, kruške su odlične i sveže, kuvane u kompotu ili džemu, u raznim kolačima, ali i kao slatkasti dodatak salatama ili sotirane u slanim jelima. Delikates su sa sirom, u vinu, a koriste se i za pravljenje rakije.
PROBAJTE RECEPTE
Salata od kruške sa sirom
Veoma osvežavajuća salata, sa bogatom mešavinom ukusa. Odlična je kao zdravo i zasitno predjelo, ili salata uz picu, pastu ili roštilj.
Sastojke za preliv staviti u teglicu, zatvoriti i dobro promućkati. Ukus se može prilagoditi: dodavanjem još sirćeta za kiselkast ukus, ili soli i bibera za pikantnost, ili više maslinovog ulja za kremastiju teksturu. U velikoj činiji pomešati sastojke za salatu, preliti prelivom i izmešati priborom za salatu.
Tart od krušaka
Elegantan i delikatan desert, koji se može služiti sa sladoledom od vanile.
Prvo se pravi testo. Pomešati brašno i so, šećer, puter, žumanca, vanilu, vodu i napraviti čvrsto testo. Staviti u posudu, pokriti i držati u frižideru dva sata. Izvaditi i na površini posutoj brašnom razvući testo oklagijom, tako da može da se pokrije posuda za tart prečnika 23 cm. Utisnuti čvrsto testo na dno posude za tart i probosti viljuškom na nekoliko mesta. Staviti u frižider na 20 minuta, dok se rerna greje na 200 stepeni Celzijusovih. Izvaditi testo iz frižidera i pokriti papirom za pečenje. Na papir treba staviti nekoliko zrna pasulja da se ne bi pomerao i peći 12 minuta. Sniziti temperaturu rerne na 190 stepeni, ukloniti papir i zrna pasulja i peći još pet minuta. Izvaditi iz rerne i smanjiti temperaturu na 175 stepeni. Za to vreme umutiti puter i šećer, dodati jaja, samleveni badem, brašno, bademov ekstrakt i spojiti. Koristeći kašiku, filom prekriti testo. Kruške oljuštiti, očistiti od koštica i iseći na kriške i lepo poređati ukrug preko fila. Ređati od spoljašnjeg dela posude. Staviti u rernu i peći 30–40 minuta ili dok kruške ne postanu meke i blago zlatnosmeđe boje. Gotov tart može se posuti listićima badema.