Štucanje – zašto se javlja, kako ga sprečiti ili kontrolisati?

Sigurno ste se sretali sa štucanjem, ili ste ga čuli kod nekoga, ili je i vas zadesilo. Nekad bude kratko, nekad duže, uglavnom neprijatno, i svi želimo da što pre prestane.

Štucanje kao stanje, javlja se zbog naglog i nevoljnog grčenja dijafragme (mišića koji razdvaja grudi od trbuha), zajedno s mišićima grudnog koša. Nakon toga, dolazi do brzog zatvaranja glasnica i zadržavanja vazduha u plućima, što stvara prepoznatljiv zvuk štucanja – „hik”.

U najvećem broju slučajeva govorimo o prolaznoj i bezopasnoj pojavi, ali ako duže traje, može zahtevati medicinsku pažnju.

Svi medicinski stručnjaci slažu se oko glavnih uzroka, metoda prve pomoći i prevencije ovog stanja.

Kako se javlja i koji su najčešći uzroci

Do iritacije živaca koji kontrolišu dijafragmu i koji dovode do štucanja, a to su živac vagus i frenični živac, najčešće dolazi zbog naglog širenja želuca.

Glavni okidači su:

• Prebrzo jedenje i gutanje hrane, te gutanje previše vazduha prilikom jela i žvakanja (npr. tokom žvakanja žvakaće gume).

• Prejedanje, što stvara direktan pritisak želuca na dijafragmu.
• Prekomerna upotreba gaziranih pića i alkohola.
• Nagle promene temperature u želucu (unošenje vrlo vruće, pa vrlo hladne hrane ili pića).
• Stres, uzbuđenje ili nagle emocionalne promene.

Kako kontrolisati i zaustaviti štucanje i kako pružiti prvu pomoć

Cilj svih kućnih metoda je stimulacija živca vagusa ili povećanje količine ugljen-dioksida u krvi, što izaziva opuštanje dijafragme.

U to spadaju:

• Tehnike disanja: Zadržite dah na 5 do 10 sekundi, pa čak i duže, a nakon toga polako izdahnite. Ponovite postupak nekoliko puta zaredom, a zatim napravite pauzu od pola sata. Ako ne prođe, pokušajte ponovo.Time povećavate količinu ugljen-dioksida u krvi i opuštate mišić dijafragme. Druga opcija je disanje u papirnu ili plastičnu kesicu nekoliko sekundi, kako bi se povećao ugljen-dioksid u krvi.
• Fizički pritisak: Sedite i privucite kolena čvrsto prema grudima, ostanite u tom položaju minut-dva. Možete i lagano pritisnuti zatvorene očne jabučice ili mesto spoja nosa i gornje usne. Pritisak mora da traje oko pola minuta.

• Gutanje i nadražaj usta i usne duplje: Popijte čašu ledene vode u malim gutljajima ili grgljajte hladnu vodu, ili vrlo polako ispijte čašu tople vode do dna, bez uzimanja vazduha.
• Pomalo neobični, ali deletvorni trikovi su gutanje kašike šećera ili žvakanje kriške limuna.
• Povlačenje jezika: Uhvatite vrh jezika prstima (preko maramice) i lagano ga povucite prema spolja, kako biste stimulisali vagus i ublažili grčeve dijafragme.
• Lagano pritisnite oba nosna otvora dok gutate, može da pomogne i da zaustavi štucanje.

Shutterstock.com

Kako sprečiti štucanje i koja je dugoročna kontrola štucanja?

Glavno i osnovno je promena životnih navika!

Ako često patite od štucanja, lekari preporučuju promenu svakodnevnih navika:

• Jedite polako i dobro sažvaćite svaki zalogaj, kako ne biste gutali vazduh. Ne jedite halapljivo, hranu dobro usitnite u ustima. Najmanje 20–30 puta sažvaćite hranu pre nego je progutate.
• Smanjite unos gaziranih pića i alkohola.
• Izbegavajte prevelike obroke, radije jedite češće, a manje porcije.
• Izbegavajte ekstremno začinjenu, previše vruću ili previše hladnu hranu.

Kada posetiti lekara?

Prema trajanju, štucanje može biti prolazno, trajno (ako traje do dva dana), ili dugotrajno, kada traje do mesec dana.

Ako štucanje traje duže od dva dana (uporno štucanje), ili ako značajno utiče na vaše spavanje, ishranu i disanje, obavezno se javite svom izabranom lekaru.

Dugotrajno štucanje može biti simptom različitih bolesti kao što su: refluksna bolest (GERB), problem s bubrezima, poremećaj metabolizma, ili neka neurološka stanja. Lekar vam nakon dijagnostike može propisati specifične lekove koji opuštaju mišiće i blokiraju refleks štucanja.

I na kraju, najvažnije je smiriti se, jer će prolazno štucanje najčešće proći samo od sebe, kako je počelo tako će i prestati, a to se najpre dešava ako ga ignorišemo.

Napominjemo još jednom da štucanje koje traje duže od dva dana zahteva posetu lekaru.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com