Žene čiji su izumi promenili svet: od filtera za kafu do GPS-a
Zamislite svoj dan bez šoljice ukusne kafe, da pada kiša a vi nemate brisače za vetrobransko staklo. Ili da ste krenuli na put, a za orijentaciju morate da koristite staromodnu papirnu mapu. Čini se da bi život tako bio dosta teži, zar ne? Kada koristimo većinu stvari, uglavnom se ne zapitamo ko se dosetio da smisli i dizajnira baš ono što nam treba za lakše dnevno funkcionisanje.
Najzanimljivije je da su mnoge bitne i danas preko potrebne predmete osmislile i patentirale upravo žene! Inovativne, maštovite, inteligentne i ispred svog vremena, žene su imale pokretački duh koji se i tada, kao što je i sada, ispostavljao kao veoma koristan.
Izdvojili smo devet fenomenalnih žena koje su nam olakšale živote, a kako vreme odmiče, jedan dan bez njihovih izuma bio bi veoma otežan i komplikovan!
Papirne kese sa ravnim dnom
Amerikanka Margaret Najt (Margaret Knight, 1838–1914) poznata je po mašini koja je mehanizovala proizvodnju papirnih kesa sa ravnim dnom, koje su se prethodno ručno proizvodile. One su transformisale maloprodajnu trgovinu i postale neophodne radnicima i studentima koji su ih nosili kao „torbu za ručak”.
Radeći za Columbia Paper Bag Company u Springfildu, počela je da razvija mašinu koja bi mogla da seče, savija i lepi papirne kese sa ravnim dnom, tako vremenski skraćujući zahtevan rad koji bi inače bio potreban da se ručno naprave.
Na kreiranju mašine radila je više od dve godine, usavršavajući prototip od drveta pre nego što je angažovala mašinbravara da napravi radni model potreban za podnošenje patenta.
Dok je mašina bila u izradi, drugi mašinbravar, Čarls Anan, ukrao je dizajn i podneo ga kao svoj sopstveni, piše sajt Američkog muzeja istorije žena.
Nakon saznanja o prevari, Najt je pokrenula sudski postupak i priložila svoje crteže, beleške i zapise iz svog ličnog dnevnika, svedočenja svoje stanodavke, bivšeg poslodavca i mašinbravara. Opovrgla je Ananov slab argument da ona kao žena nije sposobna da razume složenost mašine, tako što je opisala njene komponente i njihovu funkciju do najsitnijih detalja. Sudija je na kraju patent dodelio Margaret Najt.
Do kraja svog života bila je zaslužna za 89 izuma i preko 20 patenata u različitim oblastima, uključujući proizvodnju obuće i dizajn motora.
Filteri za kafu
Melita Benc (Melitta Bentz, 1873–1950) je svoje dane, kao i većina, započinjala šoljom kafe koja joj je ostavljala gorak ukus u ustima. Standardni načini pripreme kafe u njeno vreme bili su porcelanski perkolatori ili filteri od tkanine, a kafa je bila prejaka i često je bila puna taloga koji pluta u šolji.
Materijal pomoću kojeg je dobila kafu bez taloga koji je plutao bio je papir iz školske sveske njenog najstarijeg sina. Probila je rupe na dnu lonca od mesinga i stavila papir preko toga. Ukus kafe pripremljene na taj način joj je bio mnogo bolji.
Svoju kompaniju Melita Benc je započela u sobi porodičnog stana sa početnim kapitalom od 72 pfeniga, dok su suprug i sinovi bili prvi zaposleni.
Tokom Prvog svetskog rata papir je postao retka roba, a nemačka vlada je zabranila uvoz zrna kafe. Proizvodnja filtera morala je privremeno da bude obustavljena. Kada je rat završen, proizvodnja filtera je nastavljena i kompanija je ponovo počela brzo da se širi. Kasnije je vlasništvo nad kompanijom prešlo na njena dva sina.
Brisač za vetrobransko staklo
Meri Anderson (Mary Anderson, 1866–1953) je jednog snežnog dana 1902. godine putovala tramvajem u Njujorku i primetila da je vozač bio frustriran dok je pokušavao da ukloni sneg sa vetrobranskog stakla. Često je morao da izbaci glavu kroz prozor ili čak zaustavi vozilo, kako bi očistio sneg.
Kada se vratila kući u Birmingem, razmišljajući o onome što je videla, počela je da skicira dizajn brisača koji bi mogao da se koristi iz vozila. Sledeće godine joj je dodeljen patent za njen „Uređaj za čišćenje prozora”.
Iako je korisnost njenog izuma danas očigledna, Andersonova je imala problema da pronađe kompanije koje bi bile zainteresovane za proizvodnju njenog izuma. S obzirom da u to vreme veći deo američke populacije nije imao automobil, opšte mišljenje je bilo da njen uređaj nije koristan. Zapravo, mnogi su verovali da bi pokretanje brisača moglo ometati vozača. Patent za uređaj je istekao 1920. godine, a do tada je popularnost automobila drastično porasla.
Njen izum bio je ispred svog vremena, a druge kompanije i preduzetnici su mogli da profitiraju od njenih originalnih ideja.
Kadilak (Cadillac) je 1922. godine počeo da proizvodi automobile sa brisačima kao standardnom opremom, a ostatak auto-industrije je ubrzo sledio taj primer.
Razvoj GPS-a
Dr Gladis Vest (Gladys West, rođena 1930. godine) je tokom 42 godine rada odigrala ključnu ulogu u razvoju Globalnog sistema pozicioniranja (GPS).
Radila je na satelitskoj geodeziji i drugim satelitskim merenjima koja su doprinela tačnosti GPS-a, koji se danas nalazi u telefonima, većini automobila…
Poput matematičarki iz NASA, Ketrin Džonson, Doroti Von i Meri Džekson, Gladis Vest se često naziva jednom od „skrivenih figura” u istoriji; ovaj pojam odnosi se na pojedince, često Afroamerikanke, čiji su veliki doprinosi naučnom polju ostali nepriznati u njihovo vreme, zbog rase ili pola.
Generalna skupština njene rodne Virdžinije dodelila joj je zvanično priznanje 2018. godine za njen doprinos razvoju GPS-a. Iste godine je primljena u Kuću slavnih Vazduhoplovnih snaga i proglašena za pionira balističkih raketa.
Grejni sistem sa prirodnim gasom
Alis H. Parker (Alice H. Parker,1895–1920) bila je afroamerička pronalazačica poznata po svom patentiranom sistemu centralnog grejanja koji koristi prirodni gas. U 1920-im korišćenje prirodnog gasa za napajanje grejnog sistema bila je revolucionarna ideja koja je čuvala energiju i utabala put centralnim grejnim sistemima koje danas imamo u svojim domovima.
Njen dizajn omogućavao je da se hladan vazduh uvlači u peć, zatim sprovodi kroz izmenjivač toplote koji isporučuje topao vazduh kroz kanale do pojedinačnih soba u kući. Koncept centralnog grejanja je postojao pre nego što je Parker rođena, ali je njen dizajn bio jedinstven jer je koristio prirodni gas kao gorivo umesto uglja ili drveta koji su prethodno korišćeni. To je štedelo vreme i povećavalo mere bezbednosti (vatra nije morala da gori celu noć).
Iako njen dizajn nikada nije primenjen zbog briga u vezi sa regulacijom protoka toplote, njen sistem je bio važna preteča modernog sistema grejanja i termostata.
Mašina za pranje sudova
Džozefina Kohran (Josephine Cochrane, 1839–1913) je razradila dizajn mašine za pranje sudova, koji je koristio mlaznice za vodu i stalak koji bi držao prljavo posuđe. Iako su drugi pokušavali da stvore slične uređaje – ručni model je, na primer, patentiran 1850. godine – nijedan nije postao komercijalno isplativ.
Radila je u šupi iza kuće, izmerila je posuđe i konstruisala žičane pregrade kako bi stalo posuđe i postavila ih unutar točka koji je bio postavljen unutar bakarnog kotla. Točak se okretao pomoću motora, a sapunasta voda je prskala preko posuđa i čistila ga.
Patentirala je dizajn 1886. godine i prodaja za firme je bila zadovoljavajuća, ali ne i za pojedine potrošače – neki su govorili da uživaju u ručnom pranju posuđa, dok su drugi tvrdili da mašine, navodno, ostavljaju sapunjast trag. Mnogi domovi nisu imali dovoljno velike bojlere koji bi proizveli toplu vodu potrebnu za mašinsko pranje.
Situacija se promenila tokom pedestih godina, kada se promenila tehnologija i stavovi žena prema kućnim poslovima. Danas, mašina za pranje posuđa je sastvani deo domaćinstva.
Glasovne poruke preko interneta
Inženjerka Marijan Kroak (Marian Croak, rođena 1955) radila je na unapređenju tehnologija za prenos glasa preko interneta (Voice over Internet Protocol – VoIP), pretvarajući glasovne podatke u digitalne signale koji se lako mogu prenositi preko interneta umesto korišćenja tradicionalnih telefonskih linija. Njen rad je unapredio mogućnosti audio i video konferencija, čineći ih praktičnom stvarnošću u današnjem svetu.
Godine 1982. Kroakova je započela svoju karijeru u Bell Labs (kasnije AT&T) sa pozicijom u istraživačkom odeljenju za ljudske faktore, razmatrajući kako tehnologija može pozitivno da utiče na živote ljudi. Danas, široka upotreba VoIP tehnologije od vitalnog je značaja za rad na daljinu i konferencije, kao i za ličnu komunikaciju.
Diplomirala je na Prinstonu i doktorirala na Univerzitetu Južne Kalifornije, fokusirajući se na statističku analizu i socijalnu psihologiju. Marijan Kroak, koja ima više od 200 prijavljenih patenata, potpredsednica je za inženjering u Google-u, a takođe se zalaže za rasnu pravdu i podstiče žene i devojčice da se bave naukom, tehnologijom i inženjerstvom.
Higijenski pojas
Meri Beatris Dejvidson Kener (Mary Beatrice Davidson Kenner, 1912–2006), osmislila je nekoliko proizvoda koji su olakšali život mnogim ljudima. Iako je tokom čitavog života nailazila na rasnu diskriminaciju, istrajala je i dobila pet patenata za svoje pronalaske.
Ona je, između ostalog, kreirala tzv. podesiv higijenski pojas sa džepom otpornim na vlagu – preteču higijenskog uloška, držač toaletnog papira, montirani uređaj za pranje leđa i masažer…
U prilog tome da je imala problema sa rasnom diskriminacijom govori činjenica da je jedna američka kompanija 1957. godine čula za higijenski pojas, pa su je kontaktirali s namerom da tržišno plasiraju njen izum. Međutim, kada su otkrili da je crnkinja, odbili su je.
Meri Kener nije dobila nikakve nagrade ili formalna priznanja za svoj rad. Međutim, njeni izumi i doprinosi bili su osnova za kasnije inovacije.
Preteča vaj-faja, GPS-a, blututa
Hedi Lamar (Hedy Lammar, 1914–2000) bila je austrijsko-američka glumica i pronalazačica. Ona je bila pionir u kreiranju tehnologije koja je postala osnova današnjih komunikacionih sistema, kao što su vaj-faj (Wi-Fi), GPS i blutut (Bluetooth).
Javnosti je bila poznata sa velikog platna, po ulogama u filmovima Samson i Dalila, Ekstaza, Zigfildova devojka, Čudna žena, Beli teret…, ali je publika ignorisala njenu genijalnost i smisao za inovacije. Nakon što bi radila 12 ili 15 sati dnevno u studiju, često bi preskočila holivudske zabave i umesto toga bi sela za svoj „sto za izume”.
Iako nije diplomirila inženjerstvo ili matematiku, bila je genijalna u rešavanju problema. Pored dodatka za kutiju sa maramicama i ogrlice za pse koja svetli, osmislila je i poseban tuš za starije osobe koji se bezbedno okretao iz kade.
Tokom Drugog svetskog rata, razvila je „frekvencijsko premeštanje” – izum koji se danas priznaje kao osnovna tehnologija za sigurnu komunikaciju. Za tu inovaciju nije dobila priznanje sve do kasnog perioda svog života.