Četrdesete kao nova poslovna prekretnica: Zašto mnogi tada menjaju karijeru?

Životno doba nakon četrdesete posebno je zanimljivo s poslovnog aspekta. Ispostavilo se da to nisu godine stabilnosti. Naprotiv. Mnogi se odvaže i prave velike rezove

Dugo se smatralo da su četrdesete godine vreme stabilnosti: karijera je izgrađena, poslovni put definisan, a promene postaju sve ređe. Međutim, poslednjih stotinak godina sve se više govori i o krizi srednjeg doba koja se po značaju za ljudski život gotovo izjednačava s pubertetom.

Savremeni trendovi, u neku ruku, potvrđuju ovu tezu postojanja krize srednjeg doba i pokazuju drugačiju sliku od one prvobitne da je „sve na svom mestu” nakon četrdesetih. Za sve veći broj profesionalaca upravo srednje životno doba postaje trenutak najvećih poslovnih zaokreta – vreme kada ljudi menjaju karijere, pokreću biznise, pronalaze nove puteve i novi smisao u radu.

Stručnjaci za liderstvo i razvoj karijere smatraju da to nije slučajnost, već rezultat psiholoških i društvenih promena koje dolaze sa iskustvom, ali i s promenama u savremenoj ekonomiji.

Kada iskustvo postane prednost

Mnogo je primera ovakvih zaokreta. Svako im je svedočio u svom okruženju.

Jedan od primera velike promene u životu je Tijara Nil, koja je više od deset godina radila u televizijskoj industriji, u kompaniji Warner Bros. Discovery. Nakon zdravstvenih problema i dijagnoze raka dojke, počela je da preispituje svoj profesionalni put.

„Bila sam prestravljena od ideje da napustim televiziju”, rekla je ona u jednom od intervjua. „Studirala sam medije, to je bio ceo moj identitet.”

Tokom lečenja suočila se sa složenim zdravstvenim sistemom i iskustvom koje ju je navelo da razmišlja o drugačijoj vrsti rada, onoj koja ima direktan društveni uticaj. Nepune dve godine pre 40. rođendana, 2023. godine, napustila je televiziju i postala izvršna direktorka organizacije Bexa Equity Alliance, koja radi na unapređenju ranog otkrivanja raka dojke kod žena iz nedovoljno razvijenih zajednica.

„Dvadesete i tridesete su bile godine kada je preokupacija bila preživljavanje”, rekla je Tijara Nil. „U četrdesetim se radi o realizaciji.”

Shutterstock.com

„Kriza srednjih godina” dobija novo značenje

Ovakve promene često su se nekada opisivale kao kriza srednjih godina. Danas analitičari govore o drugačijem fenomenu: poslovnom rebrendiranju života.

Za generacije koje danas ulaze u četrdesete, životni put nije linearan. Mnogi su odrasli tokom ekonomskih kriza, talasa otpuštanja i pandemije koja je promenila čitave industrije. Stabilnost karijere više se ne doživljava kao trajno stanje, već kao promenljiv proces.

Istovremeno, ljudi u srednjem dobu poseduju ono što nisu imali u dvadesetim godinama: iskustvo, profesionalnu mrežu, reputaciju i jasniju predstavu o sopstvenim vrednostima.

Statistika govori u prilog četrdesetim

Podaci potvrđuju ovu tendenciju. Istraživanje koje je sproveo Pjer Azulej, profesor na Massachusetts Institute of Technology (MIT), pokazuje da je prosečna starost uspešnih osnivača kompanija oko 40 godina.

Istorija poslovnog sveta takođe pruža brojne primere kasnijih profesionalnih početaka. Jan Koum osnovao je WhatsApp sa 42 godine. Vera Vang pokrenula je svoju modnu kuću sa 40, dok je Džulija Čajld objavila prvu slavnu kuvarsku knjigu sa 49 godina.

Ovi primeri idu naruku ideji da preduzetništvo nije privilegija mladosti, već često rezultat dugog profesionalnog sazrevanja.

Shutterstock.com

Potraga za smislom, ne za titulom

Savetnica i psiholog Monika Šilds, vlasnica konsultantske firme Seven Pines Leadership, kaže da profesionalni zaokreti u srednjem dobu retko nastaju iz dosade.

„Ljudi često misle da su takve promene rezultat zasićenja poslom”, rekla jeŠilds. „Ali, u stvarnosti, radi se o važnijem i dubljem pitanju.”

Prema njenim rečima, mnogi profesionalci u četrdesetim dolaze do tačke kada postignuća prestaju da budu jedini cilj.

„Prošli ste fazu dokazivanja. Tada počinju pitanja o blagostanju, smislu i nasleđu koje želite da ostavite.”

Za neke to znači prelazak na društveno korisne projekte, za druge pokretanje sopstvenog biznisa ili kreativnog rada koji je dugo bio odlagan.

Strah od promene veći od realnih prepreka

Jedna od najvećih prepreka za promenu karijere u srednjem dobu jeste strah od promene i gubitka finansijske stabilnosti. Međutim, prema mišljenju i iskustvu Šilds, mnogi profesionalci precenjuju rizik.

„Ljudi misle da će preduzetništvo biti mnogo teže”, kaže ona. „Ali, često ne vide koliko energije već troše na birokratiju, kancelarijsku politiku i sisteme koje ne mogu da kontrolišu. Kada te prepreke nestanu”, dodala je, „mnogi otkrivaju da imaju mnogo više kapaciteta nego što su mislili.”

Shutterstock.com

Od preživljavanja ka samoostvarenju

Za mnoge ljude srednje životno doba predstavlja trenutak kada karijera prelazi iz faze opstanka u fazu realizacije ličnih ideja. To potvrđuje i iskustvo Danijele Skot, koja je posle 22 godine rada u Ministarstvu unutrašnje bezbednosti odlučila da pokrene sopstveni biznis u oblasti dizajna enterijera. Danas njena firma realizuje projekte za velike kompanije i privatne klijente i osvojila je više od 25 nagrada u industriji.

Takve priče ukazuju na širu promenu u načinu razmišljanja o karijeri. Umesto linearnog puta, savremeni profesionalni život sve više liči na niz poglavlja.

A za mnoge od tih poglavlja, kako kažu stručnjaci, najvažnije stranice počinju upravo u četrdesetim godinama. I veliki Karl Gustav Jung je veliki deo svog rada posvetio ovoj životnoj dobi, baš kao i njegovi naslednici. Isticao je značaj kriza u životu koje su nešto najvrednije što čovek preživljava, jer one razbuđuju i vraćaju na onaj pravi put koji vodi u samoostvarenje i razvijanje kapaciteta koji se kriju u svakome, bez razlike. A na više mesta je istakao da „žene od pedesete počinju da se bave kulturom.”

Naslovna fotografija – Shutterstock.com